Rusija je tokom prethodne noći pokrenula nezapamćen vazdušni napad na gradove širom Ukrajine, na meti su bili Kijev, Harkov, Nikolajev, Odesa, Dnjepropetrovsk, Lavov.
Napad je počeo oko ponoći naletom dronova na Odesu nakon čega je ispaljeno nekoliko desetina projektila na ciljeve širom zemlje. Na meti su bili aerodromi, skladišta, energetska infrastruktura, a sirene za prestanak opasnosti oglasile su se tek oko 8 sati.
Lokalni mediji navode da su prema poslednjim informacijama tokom napada na Kijev poginule dve osobe dok je 18 povređeno.
Napada se dogodio 48 sati nakon što su oružane snage Ukrajine potopile u utorak veliki desantni brod "Novočerkask" u luci Feodosija na Krimu.
Gosti “Usijanja” koji su analizirali jedan od najvećih vazdušnih napada u ovom ratu jesu Biljana Obradović Šahrimanjan analitičarka Centra za stratešku analizu, potom Ivan Miletić stručnjak za odbranu i bezbednost i Dejan Miletić direktor Centra za proučavanje globalizacija.
Šahrimanjan je prvo započela diskusiju, pa je odgonetnula da li je ovo bio deo strategije Rusije ili se napad dogodio u vidu osvete potapanja desantnog broda.
- Ukoliko pogledamo šta se sve dešavalo od početka ageresije, već smo navikli da nakon ostvarenja velikih ciljeva Ukrajine, Rusija odgovori. Od početka agresije, Ukrajinske snage su uništile 19 brodova i mornarica, a tako je bilo i sa ovim desantnim brodom. Kapetan je rekao da se ništa ne dešava, ali se na satelitskom snimku videlo da brod tone. Ponovo smo svedoci da ukoliko Putin ne bude zaustavljen, odgovaraće civilnim žrtvama na ukrajinske napade na vojne ciljeve. Pogledajte te stravične snimke, šta se desilo ukrajinskim gradovima, u jednom gradu je granatirano 13 solitera. Koristili su sve vrste raketa i dronova - započela je Šahrimanjan, pa nastavila:
- Dakle, opet imamo situaciju, na jednoj strani ginu ukrajinski civili, a Ukrajina ratuje sa Ruskom vojskom. Pred zimu, možemo očekivati da Rusija gađa infrastrukture, kako bi delovi Ukrajine ostali bez vode, struje, bez snabdevanja... Zima je u jeku, pa se očekuje još ovakvih scenarija. Nije mi jasno zašto Rusija ima planove da ratuje sa civilima, a ne sa vojskom.
Ivan Miletić je obrazložio zbog čega je retorička podrška saveznika sa Zapada izuzetno jaka, ali s druge strane priliv naoružanja i opreme polako opada:
- Drugačiji je tempo, Zapad ima dva sistema snabdevanja, ili se donese odluka o masovnoj pomoći odjednom, a ukoliko vlast ima problem da progura tako veliki iznos kroz kongres, uvek postoji opcija da se da limit predsedniku gde on samostalno može da donosi odluke. Tako smo juče imali odluku da se pošalje pomoć Ukrajini od 200 miliona dolara. Najbolji primer je bombardovanje SFRJ 1999. godine, oni su namerno išli na "operaciju NATO pakta" odnosno "kampanju" jer za to ne treba odobrenje niti jednog parlamenta, kongresa, države, već odluka može da se donese na nivou komadanta NATO pakta.
Potom je i Dejan Miletić analizirao zbog čega, po navodima ukrajinskih zvaničnika, pomoć sa Zapada je u manjku:
- Zaista su problemi unutar SAD političke prilike, znamo da pomoć za Izrael i Ukrajinu nije prošao kongres. Ili je suma tolika da Republikanci ne smatraju da toliko novca treba izdvajati, ali je suština uništavanja Bajdenove administracije, odnosno njihovog kredibiliteta. To otežava podršku Ukrajini. Nije sve kao što je bilo na početku, ali ta podrška nije pod znakom pitanja, već će se nastaviti. Problem Ukrajine nije u nedostatku podrške sa Zapada, već u zamoru materijala, odnosno kapacitetima koje postoje. Ogromna je granica, front, ljudi, entuzijazam nije kao na početku. Sve u svemu, Ukrajina se pokazala kao tvrd orah, ozbiljna država u smislu odbrane nacionalnih interesa. Dilema je samo koliko realno mogu da izdrže.
Šahrimanjan se osvrnula na najavljene kontraofanzive Ukrajine, kao i to zbog čega su je toliko najavljivali.
- Tih famoznih 250 miliona dolara koje su namenjene Ukrajini, mogu da najavim da se oseća da će doći ozbiljna psihološka operacija od strane Rusije, upravo koristeći tih 250 miliona. Negde se potencira da je to poslednja pomoć, ali je to zapravo poslednja pomoć za ovu 2023. godinu. Nova pomoć stiže 2024. godine, oglasio se Pentagon i Bela kuća. Isto tako, oni su rekli da će pomoći Ukrajini, ukoliko je ona spremna da ide do kraja - rekla je Šahrimanjan, pa dodala:
- Što se tiče ukrajinske vojske, pokazala je da je spremna na sve, vežbali su, taktizirali... Mora da se ide postepeno, ne možemo očekivati da će uraditi nešto za par meseci. Rusija je na početku okupirala 60 odsto, a sada je svega 14 odsto okupacije. To je po izveštaju NATO. Zato je važno da bude dobra komunikacija između čelnika, pa čak i kada je to u vidu javnog prostora. Ako bi bilo problema na vrhu Ukrajine ili među vojnicima, to bi onda popucalo i po frontovima, ali pomenuti procenti ne govore u prilog tome.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs / L. Majer
NE PROPUSTITE
Bonus video:
