Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prošle nedelje je napunio 70 godina, a jednu od čestitki za rođendan telefonom mu je uputio ruski predsednik Vladimir Putin i to ne bi bilo ništa čudno da ovo nije bio njihov prvi razgovor od oktobra 2023.
Ronald Meinardus, viši saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) iz Atine, analizirao je za grčki list Katimerini odnos ove dvojice državnika, naglasivši da su se Putin i Erdogan u najboljim danima tog njihovog odnosa telefonom čuli svakog meseca.
- Odnosi između Moskve i Ankare su trenutno zategnuti, a dokaz toga je naglo otkazivanje planirane posete ruskog predsednika Turskoj sredinom februara - naveo je Meinardus, misleći na Putinovu posetu koju su turski zvaničnici prošlog meseca najavili za 12. februar, da bi ubrzo bila odložena za kasno proleće.
Po Meinardusu "postoji više znakova koji ukazuju na pogoršanje rusko-turskih odnosa".
- Ovaj trend se poklapa sa značajnim poboljšanjem odnosa Turske sa Zapadom, što je pokrenulo razgovore o normalizaciji u različitim oblastima - ocenio je analitičar.
On je podsetio na izjavu koju je Erdogan dao dok se avionom vraćao iz nedavne posete Egiptu.
- Broj tema o kojima imamo slično mišljenje sa SAD ili se slažemo se povećava - kazao je tada predsednik Turske.
Podseća se da su odnosi između Vašingtona i Ankare mesecima bili zategnuti, a u američkim krugovima se pričalo i o funkcionisanju NATO bez turskog učešća.
foto: EPA Necati Savas
Navodi se da je prekretnica i ovoj negativnoj spirali događaja bila dugo očekivana turska ratifikacija pristupanja Švedske NATO.
- Na kraju problem nije imao veze sa tom skandinavskom zemljom. U zamenu za ukidanje blokade, Turska je osigurala odobrenje Vašingtona za isporuku vrhunskih borbenih aviona F-16... Mi smo sada svedoci novog, pozitivnog zamaha u odnosima SAD i Turske - napisao je Meinardus.
On podseća da je, malo nakon što je američki Kongres odobrio sporazum o isporuci oružja Ankari, zamenica šefa Stejt departmenta Viktorija Nuland poručila da bi "SAD sa zadovoljstvom poželele dobrodošlicu natrag Turskoj u porodicu F-35 ukoliko bismo rešili to pitanje u vezi sa S-400".
Vašington je 2019. izbacio Tursku iz programa proizvodnje tehnološki najnaprednijih borbenih aviona F-35 nakon što je Erdogan kupio ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400.
- Iako nema naznaka da je Erdogan voljan da se odrekne tog ruskog oružja, uslovni poziv koji su Amerikanci uputili vezano za F-35 sam po sebi pokazuje povećano interesovanje Vašingtona za sveži politički i diplomatski početak s Erdoganom - ocenio je analitičar.
On je naveo da je, za razliku od pitanja vezanih za F-16 i F-35, koja su nedeljama dominirala na naslovnim stranama medija u Grčkoj i Turskoj, "relativno malu pažnju javnosti privukla odluka Atine i Ankare da pristupe inicijativi Evropski nebeski štit, koja je jednako značajna u geostrateškom smislu.
foto: Sergey Guneev / Sputnik / Profimedia
Navodi se da se radi o nemačkoj inicijativi pokrenutoj krajem 2022. zbog agresije Rusije na Ukrajinu, a koju NATO i Berlin vide kao neophodnu za jačanje savezničkih napora, posebno na polju protivvazdušne odbrane, kojima bi se odgovorilo na Putinove agresivne poteze.
- Nova inicijativa za cilj ima da pokrije rupe u evropskom sistemu protivvazdušne odbrane, posebno se usredređujući na odbranu od balističkih raketa koje lete na velikim visinama, dronova i krstarećih raketa - napisao je Meinardus.
On je ocenio da potpis na izjavu o nameri pristupanja toj inicijativi, koji je Turska stavila zajedno sa Grčkom, "nosi dodatnu političku težinu, posebno kada je u pitanju njen odnos sa Zapadom, pošto je poziv za pristupanje stigao nakon što je Turska ratifikovala švedsko pristupanje NATO".
- Na ovaj proces može da se gleda kao na još jedan korak ka normalizaciji odnosa Turske sa zapadnim (vojnim) savezom. Ali, priča se tu ne završava: Pojavile su se spekulacije da bi učešće Turske u programu evropskog raketnog štita koji je osmislio Berlin moglo pozitivno da utiče na oružanu saradnju između Nemačke i Turske - naveo je Meinardus.
Problem i u fabrici turskih Bajraktara kod Kijeva?
- Fabrika u Ukrajini je velika, planiramo da uposlimo oko 500 ljudi - kazao je tada šef "Bajkara" na marginama Svetskog sajma odbrambene industrije u saudijskoj prestonici Rijadu.
