Analitičar Darko Obradović u autorskom tekstu za Kurir detaljno je izneo ekspertizu terorističkog napada u Moskvi. Uzroci i posledice bezumnog čina, detalji i posledice po globalnu politiku... Analizu prenosimo u celini.
ANALIZA TERORISTIČKOG NAPADA NA MOSKVU - u vrtlogu iznenađenja i dezinformacija
Šta znamo o terorističkom napadu na Krokus centar u Moskvi? Teroristi naoružani automatskim puškama i noževima izvršili su upad na koncert koji je okupio oko 6.000 ljudi.
Teroristi su uspeli da izazovu diverziju podmećući požar, pojedini izveštaji navode da je iskorišćena zapaljiva ručna granata. Napad je trajao od 18 minuta do sat vremena, procene su različite. Ubijeno je oko 140 ljudi i stotine ranjeno. Neki napadači su pohvatani. ISIS-K je preuzeo odgovornost za ovaj napad, Amerikanci su na vreme upozorili.
Hajmo za početak da uradimo jednu operativno-taktičku analizu samog terorističkog akta. Napadači se dovoze na lice mesta, oružje je unapred skriveno u samom Krokus centru, dok neki izvori tvrde da su napadači došli naoružani. Na objavljenim snimcima vidimo da su obučeni u vojne uniforme.
Prvi snimci koje smo videli su oni sa sigurnorsnih kamera, a kasnije i oni koje su napravile žrtve i sami napadači. Celokupan ovaj teroristički napad predstavlja ozbiljan obaveštajno-bezbednosni propust Rusije. Utoliko je propust veći iz razloga što su Amerikanci upozorili da terorstička ćelija povezana sa ISIS-K (Khorosan) se sprema da izvede napad u Moskvi u javnim objektima velikog okupljanja ljudi, tržnim centrima i koncertnim dvoranama.
Dakle, Rusija je dobila više nego precizno upozorenje koje sadrži izvršioce i lokacije potencijalnih meta. Svako ko se bavi analitikom zna da obaveštajni podaci predstavljaju gomilu podataka koji se kasnije sklapaju u jednu kompletnu slagalicu koja treba da usmeri odgovor sistema bezbednosti. Rusija je saopštila da je napadače pohvatala u pravcu Ukrajine, da bi predsednik Belorusije Lukašenko tvrdio da su išli u pravcu Belorusije.
Zastanimo na trenutak kako bi smo izvukli svoje zaključke. Napadači su neometano zverski ubijali civile i uspeli da se udalje sa mesta zločina. Suviše dugo vremena je prošlo od početka napada do pokretanja celokupne anti-terorističke operacije, skoro više od sat vremena, što predstavlja drugi u nizu propusta ruskih službi. Deluje neverovatno da Moskva prekrivena kamerama, ogromnim i aktivnim bezbednosnim aparatom koji kontroliše društvo u potpunosti ispadne tako laka meta. Treba napomenuti da zaštitari u tržnom centru nisu bili naoružani vatrenim oružjem i nisu imali mogućnosti da se suprotstave napadačima.
Gde je bila moskovska policija i ruska garda? I stanica metroa je u reonu terorističkog napada. Svako ko bi se okupio da izrazi neku vrstu društvenog protesta vrlo brzo bi se našao u prisustvu policije, ali ne i ovi zlikovci koji su hladnokrvno ubijali. Podsetimo se napada čečenskih terorista na pozorište Dubrovka 2002. godine. Tom prilikom ruski bezbednosni aparat je podigao ospadu objekta u sklopu anti-terorističke operacije i stavio pod kontrolu napadače. Od silnih otvorenih pitanja ruske vlasti se bave optuživanjem Ukrajine, SAD i Velike Britanije da stoje iza ovog napada. Kada sve činjenice poređamo, a biće ih još u nastavku, stiče se zaključak da se radi o klasičnoj ruskoj dezinformaciji.
Pitanja bez odgovora tiču se toga da li su se teroristi radikalizovali i obučavali u Rusiji? Na koji način su došli u dodir sa radnikalnim islamom, da li imaju istoriju nasilnog ekstremizma? Ovo nisu zanemarljiva pitanja ukoliko znamo da iz igre nikada nije ispao tkz. Kavkaski emirat. Iz same Rusije broj stranih boraca na strani ISIS-a brojao je nekoliko hiljada ljudi. Da li su ti svi ljudi izginuli ili ostali na Bliskom istoku, prebacili se u Evropu ili Rusiju? Kakve su aktivnosti ISIS Korosan u Centralnoj Aziji koja je rusko bezbednosno dvoršite. Na ovom geografskom području deluju i druge marginalne terorističke grupe poput Tehrik-e-Taliban Tadžikistan, u samoj rusiji Oslobodilačka vojska Ingušetije i tako dalje.
Jedna od teza koja se provlači ukazuje na to da je Rusija na istorijsko visokim odnosima sa muslimanskim svetom. Ova teza nije od velike pomoći u ovoj analizi zato što teroriste ne predstavlja muslimanski svet već jako mala grupa fanatika. Operativna sposobnost je jedan od osnovnih preduslova za teroristički napad. Posle oružane pobune Jevgenija Prigožina ruska unutrašnja moć je počela vidno da opada. ISIS-K odavno u svoje mete svrstava i Rusiju i NR Kinu zbog njihovih odnosa sa Talibanima, istovremeno ISIS-K Talibane smatra izdajnicima. Definitivno ovi teroristi su uspeli da nabave oružje, municiju, da se dovezu i upadnu u Krokus dvoranu.
Ova grupa je pokazala da poseduje operativnu sposobnost i to po dubini ruske teritorije. Na kraju krajeva Islamska država je preuzela odgovornost za bombaški napad u Iranu 4.januara 2024. I to na dan obeležavanja smrti generala Iranske revolucionarne garde Kasima Sulemanija. ISIS je uspeo da nadigra još jednu državu, Iran, poznatu po represivnom bezbednosnom aparatu „koja čuje i vidi sve“. ISIS i sa njim povezane grupe i pojedinci izvodili su krvave napade širom Evrope, samoubličaki napadi ISIS-a u Francuskoj , Pariz 2015. ostavili su 137 mrtvih, zatim Nica 87 mrtvih. Ovo su samo neki od masovnijih napada ISIS-a. Treba se podsetiti napada u Beču 2020.godine, gde je zahvaljući brzoj reakciji policije sprečen masovniji broj gubitaka na strani civila (4 ubijena civila i 23 ranjena). Ko god je imao veze sa anti-terorističkim operacijama na tlu Bliskog Istoka suočio se sa gnevnom Al-Kaide i ISIS-a kao i usamljenih, samoradikalizovanih izvršioca. Kako su se mere bezbednosti pooštravale tako su se i obrasci napda terorista menjali od otmica aviona, vatrenog oružja do kamiona i hladnog oružja.
Drugi sastavni deo terorističkog napada je motivacija. Mnogi se pozivaju na srdačne rusko-muslimanske odnose koji uopšte nisu relevantni kada je reč o terorizmu. Podsetimo se da su Amerikanci bili odbrambeni saveznik Saudijske Arabije kada je Saudijac Osama bin Laden napao „Kule bliznakinje“ 2001. godine.
ISIS je i ranije vršio terorizam prema Rusiji. Rusija je u afganistanskom ratu ostavila milion mrtvih i 6,5 miliona izbeglica što je takođe faktor motivacije na koji treba dodati operacije u Sriji, konkretno u Alepu koji su ruske snage sravnile sa zemljom. Imali smo bombaški napad na avion sa ruskim turistima iz Egipata 2015. godine i tom prilikom je ubijeno 224 ljudi.
Vakuum moći koji nastaje slabljenjem Rusije u Centralnoj Aziji ispunjavaju neki drugi, baš kao što je Islamska država popunila vakuum moći u 1/3 Sirije i 40% Iraka. Za nas je ključno pitanje da li će Centralna Azija opet postati baza iz koje će delovati globalna teroristička pretnja? Indikativno je da Rusija od 2015. godine bez dokaza optužuje Ukrajinu za veze sa ISIS-om i ako za takve tvrdnje ne postoji ni jedan kredibilan dokaz i međunarodni izveštaj. Ni jedna svetska služba koja prati ISIS nikada nije dovela Ukrajinu u vezi sa ovom organizacijom. Isto tako 7. oktobra 2023. godine nakon terorističkog napada Hamsa na Izrael Rusija je optužila Ukrajinu da je isporučila oružje i instruktore Hamasu. Nakon toga delegacija Hamasa srdačno je dočekana u Moskvi, a istraga koju je sproveo Izrael dovela je do zahlađenja odnosa sa Rusijom.
Ukoliko znamo da je ISIS-K rešen da napada sve koji sa Talibanima uspostavljaju diplomatske veze nema ničeg čudnog u tome da je i Rusija napadnuta. Ključno je pitanje zašto baš Tadžici? Da li su mariginalizovane grupacije bazen iz koga se regrutuju ekstremisti po Rusiji? Rat se razvukao, socijalno-ekonomske razlike su sve prisutnije unutar Rusije. A rat , naročito osvajački, uvek nosi sirotinja na svojim leđima. U prkos svemu nema opravdanja za terorizam. Motivacija uvek leži u procesu radikalizacije koja kroz svoj postupak formira obrazac mišljenja budućih terorista. Proces deradikalizacije se sa pravom smatra borbom za ljudsku dušu. Zato je ključna mera identifikovanje izvora radikalizacije – literatura, internet, pojedinci, organizacije i grupe.
Zašto Rusi nisu „poverovali“ Amerikancima? Ovo je poprilično siva zona, mi ne znamo da li su primenjene određene kontramere nakon 8. marta kada su Amerikanci upozorili ruske partnere. Rusija je demonstrativno odbacila upozorenje i namenila mu ulogu potpirivanje panike i društvenog haosa. Peskov je tvrdio da su ruske službe sposobne i da im ne treba tuđa pomoć. Rusija je u bespoštednom ratu. Vrlo je moguće da su u Rusiji pomislili da su žrtva sopstvenog izuma operacije refleksivne kontrole. Ovaj termin se vezuje za okolnost kada prijatelju ili neprijatelju stavljate u izgeld određene infromacije kako bi na osnovu njih delovao u prvcu u kom vi to želite. Drugi razlog leži u tome što američke službe pomažu Ukrajini i zbog toga su njihovi podaci bili neprihvatljivi Rusiji.
Treba imati na umu da su američki podaci iz raznih izvora – ljudski i tehnički visokog kredibiliteta. U pogledu kapaciteta saveznici među sobom održavaju visok nivo treninga, operativnog iskustva i poverenja. Istorija obaveštajnih službi uči nas da i zemlje koje se ne smatraju prijateljskim razmenjuju podatke. Obaveštajna diplomatija često ima ulogu paralelnog kanala putem koga se unapređuju uzajamno narušeni odnosi. Možda u tome leži motiv Amerikanaca da upozore Ruse kako bi obnovili kanale obaveštajne diplomatije. Međunarodna obaveštajna zajednica predstavlja jedinstven paralelni diplomatski sistem.
Reakcija Rusije pokazuje da nastoji da sačuva svoj prestiž. Zato imamo jako malo detalja o samom napadu i počiniocima. Najviše što smo dobili su slike izmučenih ljudi za koje se sumnja da su teroristi i 11 uhapšenih. Teroristički napad u Moskvi je jedna od onih situacija koja establišmet stavlja pred izbor eliminisati terorističku pretnju u budućnosti i mobilisati javnost. Rusija je kompletan sistem posvetila agresiji na Ukrajinu, a najsmrtonosniji napad je došao od strane islamista. Iz pragmatičnih razloga rusko rukovodstvo nastoji da Ukrajinu okrivi za ovaj napad, a zbog razornosti napada dodatno optužuju Ameriku i Veliku Britaniju. Ovakva teza nije održiva iz razloga što su svi ruski bezbednosni resursi usmereni upravo na pretnju koju predstavlja Ukrajina.
Ruske dezinformacije ni hipotetički ne treba razmatrati, no ipak lako pronalazimo logičke rupe u tim tezama o umešanosti Ukrajine. Optužbe na račun Amerike i Velike Britanije su geopolitički motivisane. Beg terorista u pravcu Ukrajine ne govori mnogo u prilog umešanosti Ukrajine. Gde bi pobegli ti teroristi da su se dočepali granice? U minsko polje, ruskoj vojsci pravo u ruke, ne zaboravimo da nema granice nego rusko-ukrajinski front koji je nadgledan dronovima 24h i čečenima koji špartaju u ruskoj pozadini. Terorizam nije ukrajinski metod, takvim akcijama Ukrajina bi smanjila međunarodnu podršku što joj nije cilj. Monetarni momenat da su teroristi plaćeni za napad deluje kao prilog tezi koja potkrepljuje razvoj teroija zavera. Zašto teroristi nisu bili opasani samoubličakim prslucima? Detalj o kome mnogi raspravljaju, verujem da ćemo u budćnosti saznati zašto je to tako. Jedan od razloga leži u tome da je neko dao uverenja izvršiocima da neće biti likvidirani, i nisu bili likvidirani na mestu zločina, pobegli su.
Posledice ovog terorističkog napda ići će u dva pravca. Prvi pravac je da će Rusija daleko od očiju javnosti posvetiti pažnju pretnji koju predstavlja ISIS. A drugi pravac je ovaj javni u kome će celokupni ruski državni aparat težiti da okrivi Ukrajinu i time pronađe motivaciju za mobilisanje dodatnih 450.000 ljudi i opravdanje za intenzivne udare po civilnoj infrastrukturi. Od ruskog ponašanja zavisiće koliko će se verovati Rusiji i da li joj se može verovati nakon napada na Ukrajinu?
Za kraj, svako može biti meta terorizma. Svaka služba može da pogreši. Često su teroristički napadi ocenjeni kao visoko rizični sa malom verovatnoćom da se dogode, odnosno da ne budu sprečeni.
(Darko Obradović)
NE PROPUSTITE
