Britanski poslanik i biznismen Kreg Mekinlej (57) vraća se u parlament prvi put nakon što je jedva preživeo.
Sve se dogodilo veoma brzo. Bilo je to 27. septembra prošle godine. Počeo je da se oseća loše, posumnjao je na Kovid i uradio test koji se pokazao negativnim. Otišao je u krevet misleći da će mu ujutro biti bolje posle dobrog sna, ali nije bilo tako.
Osećao se veoma loše. Noć je išla, a njemu je bilo sve gore. Njegova supruga Kati, farmaceutkinja, bila je zabrinuta. Izmerila mu je krvni pritisak i temperaturu.
Do jutra je primetila da su mu ruke hladne. Nije mogla da oseti puls u njima. Pozvala je hitnu pomoć. Za pola sata njegovo telo je postalo modro.
- Celo telo, od vrha do dna, uši, sve, bilo je plavo. Bio sam u septičkom šoku i stavili su me u indukovanu komu koja je trajala 16 dana – prisetio se on.
Lekari su Kati rekli da se pripremi za najgore i da je njegovo stanje "jedno od najgorih koje su ikada videli". Na njeno insistiranje, prebačen je iz lokalne bolnice u Medveju u bolnicu koja se nalazi u centru Londona, direktno preko puta njegovog radnog mesta, Doma parlamenta.
Kreg se, kaže, malo toga seća, ali ono čega se može setiti su čudni snovi za koje misli da su izazvani morfijumom. Kada je došao k sebi, shvatio je surovu stvarnost. Probudio bi se i čuo doktore kako pričaju o njegovim rukama i nogama.
- Tada su već bili crni. Izgledali su kao crna plastika za mobilni telefon. Nisam se iznenadio kada su mi rekli da će morati da budu amputirani. Nemam diplomu medicine, ali znam kako mrtve stvari izgledaju. Bio sam iznenađujuće stoičan u vezi toga... Ne znam zašto. Možda su razlog tome razni kokteli droge koje su mi davali - rekao je on.
- Uspeli su da spasu ruke iznad lakata i noge iznad kolena. Operisan sam 1. decembra. Probudio sam se posle procedure osećajući se neobično budnim. Pitao sam se da li je uopšte bilo amputacija, ali sam se probudio i pogledao dole i shvatio da je bilo“, nastavio je on.
Božić je, kaže, prošao u sumornom raspoloženju. Ćerka Olivija (4) se vrlo brzo i lako prilagodila novonastaloj situaciji.
- Iskreno, verovatno bolje od bilo koga drugog. Mislim da su deca tako neverovatno prilagodljiva - rekao je on i dodao da je devojčica morala da se navikne na tatine 'nove noge', koje je nazvao Albert, po lutki koju su ratni zarobljenici imali u filmu 'Albert R.N.' iz 1950-ih godina.
Trebalo mi je vremena da naučim da hodam sa protezama. Prvo sam morao da obnovim mišiće koji su otkazali. Nikad nisam imao jake noge. Uvek sam govorio da liče na pileće noge, ali onda su više ličile na vrapčeve noge. Na njima uopšte nije bilo mišića. Podigao sam nogu i video kost i nešto kao da visi – priseća se on.
Prvih 20 koraka uspeo je da napravi 28. februara, pet meseci nakon što je jedva ostao živ.
- Za mene je hodanje bilo znak uspeha - rekao je on i dodao da mu je gubitak ruku teže pao.
- Ne shvatate koliko radite rukama... Koristite telefon, držite dete za ruku, dirajte ženu, sredite baštu. Moje protetske ruke su neverovatne, ali nikada neće biti potpuno iste kao moje prave ruke. Priznaje da je sam dobio bioničke udove jer je ono što je dobio od NHS (Nacionalne zdravstvene službe) „kao nešto iz srednjeg veka“.
- To su bili samo tupi predmeti. Pogledao sam ih i pomislio 'pa, nisam siguran za šta su dobri osim za razbijanje prozora i tuče u kafanama', otkrio je.
Osim što je izgubio ruke i noge, sepsa je ostavila ožiljke na licu i desni, zbog čega su mu se rasklimali prednji zubi. Ožiljke na licu će, kaže, pokušati da sakrije kozjom bradicom. Trudi se da ostane pozitivan, ali kriza mu dolazi kada potone.
- Probudiš se svako jutro, možda iz lepog sna, i kažeš sebi: nemam udove. Ovo je spoznaja koja me pogađa svakog jutra. Pokušavam da razmišljam pozitivno jer nema mnogo smisla da se žalim ili sabotiram nabrajanjem stvari koje više ne mogu. To jednostavno nema smisla – rekao je on.
- Treba da budete vedri i pozitivni u vezi sa stvarima koje možete da uradite, a ja smatram da svaki dan postoji nešto novo što mogu da uradim. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez moje žene. Bez nje ne bih bio tu gde sam danas – dodao je on.
Shvatio je važnost provođenja vremena sa svojom porodicom - Mi poslanici uglavnom provodimo previše vremena u Vestminsteru, daleko od svojih porodica, jureći za ovim i onim. Sada shvatam da su u životu važni zapravo porodica, prijatelji, deca – rekao je Kreg Mekinli i naglasio da će se po povratku na posao uključiti u kampanju u kojoj želi da zdravstvena služba što pre prepozna sepsu. '.
- Širok spektar antibiotika mogao bi da spreči gubitak udova - objasnio je on.
On je svestan da čak i danas NHS „pruža sveobuhvatan paket nege i podrške za ljude koji su izgubili udove, uključujući niz proteza.
- Ali ima još toga da se uradi. Treba obezbediti da pacijenti budu pravilno pregledani i da dobiju antibiotike u roku od jednog sata od dijagnoze sepse - rekao je on.
Uprkos svemu kroz šta je prošao, on i dalje planira da se takmiči na sledećim izborima u svojoj izbornoj jedinici Kent, koja će biti preimenovana u Thanet East. Takođe, kaže da želi da postane 'bionički poslanik'.
- Kada deca dođu u fantastični edukativni centar parlamenta, želim da povuku roditelje za jaknu, suknju ili učiteljicu i kažu: 'Danas želim da vidim bioničkog predstavnika' - zaključio je on.
(Kurir.rs/ 24sata/ Preneo: T.A.)
NE PROPUSTITE
