BEOGRAD - U Srbiju je prošle godine na ime doznaka ušlo 3,65 milijardi dolara (3,245 milijardi evra), od čega 2,82 iz Evrope, saopštio je Međunarodni fond UN za poljoprivredni razvoj.
Prema objavljenim podacima, Srbija je među glavnim destinacijama za doznake iz Austrije, gde ima i najviše iseljenika, ali i iz Holandije, Nemačke i Francuske.
Iako Fond UN očekuje da u 2015. iznos doznaka u Evropi opadne, i ove, kao i godinama ranije, osiromašena rodbina u otadžbini može da računa na novac koji im šalju bližnji na radu u inostranstvu. Upravo su novčane pošiljke iz pečalbe jedan od najsigurnijih prihoda koji zemljacima u otadžbini omogućavaju da se "pregura" izuzetno teška godina.
Prema istraživanjima UN, doznake iznose najčešće 200 do 300 dolara ako se šalju redovno, dok je u jugoistočnoj Evropi češći model da se šalju veći iznosi četiri do pet puta godišnje. I mada ovi iznosi izgledaju mali, oni često premašuju polovinu porodičnih prihoda primalaca.
Srbija je pravi primer za to. Ako se pošalje mesečno 200 evra, to je već veći iznos od polovine prosečne plate! Osim rodbine koja može da računa na ovaj novac, i država ima koristi kada pristigle devize završe u menjačnicama u Srbiji.
"Opšta korist je što imamo priliv u devizama. Deo tih doznaka završi u deviznim rezervama ili za vraćanje spoljnog duga, a omogućava nam i da uvozimo robu iz inostranstva - objašnjava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Koliki je značaj ovog novčanog priliva za siromašne zemlje Balkana govore i podaci da doznake čine 11 odsto bruto društvenog proizvoda u BiH, 10 odsto u Crnoj Gori, devet u Albaniji, osam u Srbiji i četiri odsto u Makedoniji.
(Vesti online)
Pare donose praznicima na ruke
Među zemljama u koje se najviše slao novac su Ukrajina, Poljska i Rumunija, ali i države bivše Jugoslavije zauzimaju značajno mesto. U slučaju Srbije i BiH, obično se koriste praznici i godišnji odmori kada se dolazi u otadžbinu, da se novac donese, kako bi se izbegli i troškovi i rizici slanja drugim kanalima.
