ERDOGAN BESAN NA ZAPAD: Da li će se Turska zaista okrenuti Rusiji?

Erdoganove pristalice, ali i mnogi Turci koji ga ne podržavaju su uvereni da je Amerika umešana u nedavnu neuspeli državni udar u Turskoj. Činjenica da Fethulah Gulen - islamski sveštenik optužen da je organizovao puč - slobodno boravi u Pensilvaniji, i verovanje da SAD ne reaguju na zahtev za njegovo izručenje, među Turcima izaziva usijana antiamerička osećanja. Zbog toga se javljaju sve jači zahtevi da Turska uspostavi strateško partnerstvo sa Rusijom koje bi zamenilo veze sa Sjedinjenim Državama, NATO i Evropskom unijom.

Ovi pozivi se pažljivo prate u Moskvi, i zbog toga će velika pažnja biti usmerena na razgovore Erdogana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi 9. avgusta. Trenutna politička klima između dve zemlje je pogodna za produbljivanje odnosa. Ankara i Moskva obnavljaju odnose nakon pola godine tenzija posle obaranja ruskog borbenog aviona. Erdogan je zbog toga nedavno morao da se pismom izvini Putinu, jer je ovaj incident izazvao ekonomske gubitke Turske zbog embarga Moskve i ozbiljno oslabio snagu Turske u Siriji.

Propali udar je takođe označio porast značaja Rusije u krugovima oko Erdogana. Razumljivo je da se u Moskvi sa zadovoljstvom prate pozivi iz tih krugova da Turska traži strateško partnerstvo sa Rusijom i da razvije strateški evroazijski pravac koji bi zamenio veze sa Sjedinjenim Američkim Državama, NATO i EU.

Imajući bolja strateška predviđanja od SAD i Evrope, Rusija je odigrala pravu kartu dok je udar bio u toku i bila je prva zemlja koja ga je odmah nedvosmisleno osudila. Turska je ljuta na Evropu zbog njenog stava "čekaj i vidi" tokom i posle državnog udara. Opšti stavu Ankari je da EU zbog odbojnosti prema Erdoganu nije pružila nedvosmislenu podršku za demokratski izabranog predsednika i vladu Turske.

Kritike Evrope zbog masovnog obračuna protiv navodnih zaverenika i simpatizera državnog udara u Turskoj, i njenim reakcijama na Erdoganovu podršku smrtnoj kazni za zaverenike su dodale još više vode na anti-zapadni mlin u Turskoj.

Rusija je još više porasla u očima Erdoganovih pristalica zbog nepotvrđene vesti iranske novinske agencije Fars, koja je, pozivajući se razne arapske izvore javila da je Moskva nekoliko sati pre državnog udara upozorila Erdogana, omogućavajući mu da preduzme neophodne mere za svoju bezbednost.

U međuvremenu, Ankara je krivicu za obaranje ruskog aviona bacila na pilota, koji je navodno bio deo zavere državnog udara, što je još jedan pokazatelj koliko brzo stvari napreduju u tursko-ruskim odnosima. Činjenica da je Erdogan tokom nedavnog Varšavskog samita, pozvao NATO da spreči da Crno more postane “rusko jezero" sada deluje kao udaljeni eho.

Međutim, iako Moskva veruje da sada ima prednost nad Ankarom, i da će zbog sadašnjeg blagonaklonog stava ostvariti maksimalne prednosti za sebe, ona i dalje vrši jak pritisak. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je otvoreno izjavio da budućnost tursko-ruskih odnosa i dalje zavisi od politike Ankare prema Siriji.

Međutim, zbog sve jačeg sukoba sa Zapadom, mnogi sumnjaju da će Putin prokockati priliku da Tursku okrene dalje od Zapada. Ruski dnevni list Pravda je u nedavnom uvodniku naveo da: "Rusija ne treba da veruje Erdoganu, ali ne treba imati nikakve sumnje da turski predsednik sada pokušava da poboljša odnose sa Rusijom. To Tursku čini saveznikom Moskve u nastojanju da se oslabi jedinstvo Zapada".

Hakan Aksaj, dugogodišnji dopisnik mnogih turskih medija iz Moskve, smatra da je Rusija je najvažnija zemlja kojoj se Turska može obratiti ako odluči da umanji svoje strateške odnose sa Zapadom.

"Ako Ankara može da uskladi svoju sirijsku politiku sa Moskvom, ostale prepreke neće biti nepremostive", rekao je Aksaj u svojoj kolumni na sajtu T24.

On tvrdi da bi Kremlj bio spreman da ostavi po strani optužbe da je Islamska država dobila pomoć iz Turske, i da bi Moskva u interesu Ankare takođe mogla da preispita svoju poziciju prema sirijskim Kurdima.

Međutim, mnogi diplomatski stručnjaci ukazuju i na suštinske razlike između dve zemlje po nizu pitanja, od Ukrajine i Krimskog poluostrva do Bliskog istoka i Kipra. Da bi se prevazišle ove razlike, Turska, koja je danas u slabijoj poziciji, bi morala da radikalno promeni svoju spoljnopolitičku orijentaciju, na način koji bi izazvao bes Erdoganovih islamističkih pristalica i turskih nacionalista.

Penzionisani ambasador Unal Sevikoz smatra da je Turska ozbiljno traumatizovana državnim udarom, i da sada pokušava da pošalje upozorenje Zapadu, koristeći ideju strateškog obrta prema Rusiji.

"Ozbiljno kretanje u tom pravcu bi, međutim, bilo pogrešno, jer ne bi poslužilo dugoročnim interesima Turske", rekao je Cevikoz za američki portal Al-monitor. "To ne znači da Turska ne bi trebalo da ima dobre odnose sa Rusijom. Naprotiv - ove odnose treba poboljšati i produbiti. Verujem da je najvažnija tema koju bi trebalo obraditi tokom Erdoganove posete Moskvi energetika", dodao je Sevikoz.

Sevikoz je takođe istakao da je jedan od ruskih glavnih ciljeva slabljenje NATO i naveo da Turska ne bi trebalo da dozvoli sebi da bude manipulisana na ovaj način.

Obzirom na način na koji su tursko-ruski odnosi promenjeni preko noći, i ozbiljnih razlika koje ostaju između dve zemlje prema mnoštvu ključnih međunarodnih pitanja, čini se da budućnost "strateškog partnerstva" sa Rusijom, kome se neki u Turskoj sada nadaju, čisto iz besa prema Zapadu, neće biti tako lepo kakvim ga oni zamišljaju.

(All monitor - priredio M. Đorđević)