Kada ogladni, uzme pušku i krene u lov ili tri sata putuje niz planinu ka najbližem naselju San Pedro de Kolalao. Potok je njegov glavni izvor vode.
"To je najčistija voda u ovom kraju", kaže.
Nije ni usamljen. Društvo mu prave 11 petlova i dve koze koje preko dana lutaju planini u potrazi za hranom, a onda se uveče vrate, tražeći sklonište od puma i drugih grabljivica. Petlovi ga bude svakog jutra oko 3 sata ujutru, kada Pedro zapali vatru i tako počinje novi dan.On je postao legenda u San Pedru de Kololaou, a žitelji mu često daju hranu i ostale potrepštine. Kupuje sveće, kvasac i kukuruz od penzije, koja iznosi između 100 i 200 dolara, koju uredno podiže na šalteru gradske pošte.Jedini tehnološki uređaj koji poseduje je radio na baterije, ali ima poteškoća da uhvati stanice jer je signal slab.
Kaže da je oduvek želeo da živi u izolaciji, u divljini, još dok je bio dečak. Podigao ga je deda u San Pedru de Kololau, koji je napustio prvi put sa 14 godina kako bi proputovao severnu Argentinu i zaradio na transportu uglja u Boliviju.Kasnije se vratio u zavičaj i pronašao pećinu. Priča o njegovom samotnjačkom životu se proširila, pa ga sad povremeno posećuju turisti i lokalni školarci.
"Nikad se nisam zapitao zašto sam odabrao da živim ovde. Bila je još jedna pećina u blizini, ali mi se ova više sviđa. Ponekad pomislim kako bih voleo da proputujem svetom, da vidim Evropu. Ali ima mnogo mora između dva kontinenta i potrebno je dosta vremena da bi se prešlo", kaže on.
U jedno je siguran, a to je da ništa ne bi menjao u svom životu.
(VIDEO) REKAO NE CIVILIZACIJI: Priča o čoveku koji već 7 godina živi u pećini kod Zenice
