Izložba otvorena prošlog meseca u Palati invalida priča priču o tome kako su špijuni širom sveta regrutovani, obučavani i kakvu su opremi imali tokom tajnih misija u periodu izmedju početka Prvog svetskog rata i kraja Hladnog rata.
"Tajni ratovi" posetiocima pružaju mogućnost da kroz 400 predmeta, naprava i dokumenata, prožive dane špijunaže pre nego što je ona prešla na internet. Većina predmeta, vlasništvo kolekcionara iz Francuske, Britanije, SAD i Nemačke, nikada do sada nije prikazana javnosti.
Daleko od glamuroznog stila Džejmsa Bonda, izložba govori o životima muškaraca i žena koji su rizikovali živote kako bi prikupili podatke i sproveli tajne operacije, podmetnuli lažne informacije i izveli misije destabilizacije. Posetioci mogu da vide pakete za prerušavanje, koji uključuju lažne brkove i perike i opremu agenata, poput minijaturnih kamera i diskretnih snimača zvuka.
Radoznali imaju uvid i u retke dokumente, poput prvog pominjanja Adolfa Hitlera u francuskim dosijeima 1923: "Nije idiot već veoma vešt demagog", pisao je tada agent. Špijuni su koristili razne tehnike za prikrivanje objekata, od poštanskog sandučeta na grani drveta do pištolja koji izgleda kao ruž za usne.
Mrtvog pacova napunjenog eksplozivom agent bi mogao da ostavi u gomili uglja namenjenog loženju parne lokomotive, pa kada pacov zajedno sa ugljem dospe u vatru, motor eksplodira. Od osnivanja stalnih obaveštajnih službi krajem 19. veka, naučni i tehnološki progres omogućio je stručnjacima da špijunske naprave i oružja budu još manja, tiša i neuočljivija.
"Bugarski kišobran", koga su zapravo izmislile sovjetske tajne službe, imao je za cilj da diskretno ubrizga otrov u telo žrtve, izazivajući smrt u roku od nekoliko dana. Medju spektakularnim predmetima je i čuvena nemačka mašina za šifrovanje u Drugom svetskom ratu Enigma, kao i prava podmornica koju su 1970. koristili francuski tajni agenti.
Razlličiti inserti iz filmova ilustruju mitove i zablude o špijunskom poslu. Ali izložba prikazuje i stvarne rizike života u senci. U ratnim vremenima, agente su mogli smatrati ratnim zarobljenicima, suditi im i potencijalno ih osuditi na smrt. Neki agenti nosili su skrivene pilule cijanida, koje su mogli da progutaju kako ne bi progovorili u slučaju hapšenja i mučenja.
"U vreme mira, bilo je još jednostavnije, nisu imali nikakav status", rekao je jedan od kustosa izložbe Fransoa Lagranž (Francois Lagrange). Ipak, najveći uspeh službi je čuvanje tajni. Neki agenti pišu svoje memoare 40 ili 50 godina kasnije.
"Tek tada možemo da napravimo ravnotežu izmedju onoga što je prošlo dobro i onoga što je prošlo loše. Poverljivi dokumenti u arhivama otvaraju se tek 50 ili 100 godina kasnije ", kaže Langranž i dodaje da se "mora dugo čekati kako bi se dobila potvrdu šta se zaista dogodilo". Izložba, s komentarima na engleskom i francuskom, otvorena je do 29. januara 2017.
