Ovo je priča o pet revolicoinarnih oružja SAD koja su zaživela ali jako kratko, a da su opstala duže možda bi promenila sliku ratovanja
AH-56 Čejen
Vojska SAD je pčela da ceni helikoptere više posle 1960. godine, iako ih je koristila i odmah po završetku Drugog svetskog rata. Kako je složenost zadataka tih letilica rasla, tako se nametalo i pitanje njihove modernizacije. Tako je nastao Čejen, kao kombinacija brzine i vatrene moći. Mogao je da leti brzinom od 440 kilometara na sat.
Ipak, bio je ispred svog vremena jer tehnologija na kojoj je zasnovan nije bila još usavršena što je dovelo do čestih padova. On je bio projekat vojske SAD, a vazduhoplovstvom ga je doživljavalo kao konkurenciju, i kasnije razvilo poseban avoiona za blisku podršku A-10. Rat u Vijetnamu je povećao pritisak na vojni budžet i Čejen nikada nije zaživeo.
B-70 Valkira
Ovaj avion je trebao da zameni leteće tvrđave B-52 i B-58. Trebao je da uđe u sovjeski vazdušni prostor na velikim visinama brzinom od 3 maha. Za one koje su voleli bombardovanje tokom Drugog svetskog rata, on je bio udućnost. Više je ličio na svemirski brod nego avion. Preživeo je samo jedan prototip. Pojava raketa dugog dometa i cena ovog aviona su mu zapečatili sudbinu.
Na osnovama ovog aviona je 15 godina kasnije nasto B1-B.A-12 Avendžer
Šta ako bi stelt bombarder mogao da poleti sa nosača aviona. Mornarica je 1980. tražila zamenu za za A-6 intruder. Čak je i vazduholpovstvo bilo zainteresovano za ovaj avion kao zamenu za F-111 Ardvark.Zbog stelt tehnologije avon je bio znatno teži, što je povećavalo troškove. Najveći problem je ipak bil ta što se hladni rat bližio kraju. Mornarica se ipak odlučila sa konvencinalni Super hornet, a tek ovih dana u upotrebu ulazi stelt lovac F- 35C. Borbeni sistemi budućnosti
Početkom ovog veka u SAD je zaživela doktrina borbenih sistema budućnosti. One uključuju korišćenje robota, vođene municije, komunikacija u realnom vremenu i sl.
To je predstavljalo kombinaciju oružja, vozila i senzora koji bi trebalo da budu nepobedivi. Ali onda je došao rat u Iraku, koji je doneo problem razvoju ovog programa, jer nije bio prilaođen gerilskom ratovanju, pa su snage SAD u toj zemlji koristile samo jedan deo ovog programa.Mini nisači avionaŠta bi se desilo da umesto velikih nosača aniona SAD izgradi mnogo manjih. Tokom Drugog svetskog rata mornarice SAD i Britanije su imale male eskortne nosače aviona koji su korišćeni u borbi protiv podmornica. Admiral Elmo Zumvalt je zbog ogromnih troškova velikih nosača, predložio izgradnju mnogo manjih koji bi se borili protiv podmostnica i bombardera SSSR.
Mali nosači su u Drugom svetkom ratu pomogli da se dobije bitka za Atlantik, ovi novi bi Pomoglu u konfliktu sa Varšavskim paktom.
Mornarica je pokušala da doda avione na postojeće nosače helikoptera, ali se od toga odustalo i veliki amfibijski brodovi su peeuzeli konrolu mora.
(National Interest)
