Najnovije vesti

POMAMA ZA OVOM BILJKOM NE PRESTAJE: Pola Hercegovine gaji lekovito smilje!
Foto: Profimedia

Odličan biznis

POMAMA ZA OVOM BILJKOM NE PRESTAJE: Pola Hercegovine gaji lekovito smilje!

Bosna i Hercegovina
Cena od 2,5 evra po otkupljenom kilogramu smilja, ali i ona od 750 evra za litar eteričnog ulja više su nego primamljiv razlog za uzgoj ove biljke

MOSTAR - Na stotine Hercegovaca priprema se za sadnju smilja ove jeseni. Već sada se mogu čuti procene da će tom eteričnom, lekovitom biljkom, biti zasađeno skoro pola krševite Hercegovine.

Prava "smiljomanija" zahvatila je Hercegovinu i skoro da nema poljoprivrednika koji to lekovito bilje neće, ili ne želi da sadi. U Hercegovini skoro svi pričaju o "cmilju", a opštine raspisuju tendere za koncesijsku dodelu zemlje.

Cena od 2,5 evra po otkupljenom kilogramu smilja (2,5 evra), ali i ona od 750 evra za litar eteričnog ulja više su nego primamljiv razlog za uzgoj ove biljke. Iako kruže glasine da jedna biljka daje kilogram cvetova, stručnjaci tvrde da se radi tek o 300 grama i to, kako kažu, u "najboljem slučaju".

Visoka cena otkupa i svetska potražnja za eteričnim uljem smilja pravi su magnet za uzgajivače.

Marko Šantić, predsednik Privredne komore Federacije BiH (GK FBiH), potvrđuje da je u poslednje dve-tri godine sadnja smilja top-tema u Hercegovini i da uzgajivači te biljke, ne samo da uzimaju u zakup opštinsko zemljište, nego se vraćaju i ponovo obrađuju i sopstvenoo, donedavno zakorovljeno i zapušteno zemljište.

"Proizvodnja smilja znači i samozapošljavanje velikog broja, kako radno sposobnog tako i manje sposobnog, stanovništva, budući da se radi o procesu koji, pored teških, zahteva i lakše poslove", kaže Šantić za DW.

Ističe da će koristi imati svi.

"Uzgajivači ulaze u sistem plaćanja poreza, doprinosa, što znači punjenje budžeta jer plaćaju obaveze čim imaju registrovanu poljoprivrednu delatnost", zaključuje on.

Inženjeri Stipe Jukić i Nikola Rozić pre nešto manje od dvadeset godina prvi su u Hercegovini prepoznali ekonomski potencijal u lekovitim hercegovačkim biljkama, a posebno u smilju. Krenuli su u podizanje plantaža i preradu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, destilaciju eteričnih ulja, uzgoj sadnica i sakupljanje i otkup samoniklog bilja.

Danas su vlasnici preduzeća, uzgajaju autohtono hercegovačko smilje, a od hercegovačkog krša i makije su "oteli" i rekultivisali zemljište, pa tako imaju zasađenih 30 hektara. Pored toga, otkupljuju i prerađuju smilje, a celokupnu proizvodnju izvoze na američko tržište.

"Smilje ne voli polje, nego krševito zemljište, kakvo je i njegovo prirodno stanište, pa je greška saditi ga na zemlji gdje su uspevale voćke ili povrće jer neće imati kvalitet kao ono koje raste u prirodnom staništu, dalje od puteva i ekološki uzgojeno", pojašnjava Nikola Rozić.

"Ja ću ga posaditi, pa kud puklo-da puklo. Traži manje posla od povrća ili duvana, a cena je dobra", kaže Ivan iz Širokog Brijega koji će sa svojom porodicom pripremiti zemlju za jesenju sadnju.

"Mislio sam da tražim posao u Zagrebu ili u da idem u Nemačku gde imam rodbinu, ali odlučio sam da ostanem i posadim smilje, pa što bude", zaključuje Ivan.

(DW)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...