To je skica koju su migranti većim delom uništili četvrtu godinu zaredom, desetine hiljada otišlo je tamo na Zapad, a danas su zaglavljeni - neki mesecima, neki govore o godinama u BiH - na granici sa Evropske unije i Hrvatske. Oni samo žele da prođu, ali teško ide, nema više dobrodošlice u Berlinu, Briselu i slično. Ipak, nekako upadnu i pre ili kasnije - većina se provuče.
Stanovnici Bišćana prihvatili su ih kao svoje od početka, kada je još uvek ratovalo u Siriji, godine su prolazile. Izmučeni Krajinci više ne mogu. Evo šta kažu, u svoj svojoj gorčini, povremeno i bez odabira previše lepih reči:
"Narod poručuje svima da ćemo stradati u pokušaju da sprečimo povratak migranata u Biru. S nama više nema šale, više smo izgoreli na noktima, za ovo ćemo dati glave, ovo je četvrta godina propasti! u Velikoj Kladušи unuku moram svaki dan voditi u školu i kući, strahujući da li će biti izbodena ili napadnuta “, viče Safet Čehajić.
Do 2017. godine Bira je bila fabrika frižidera u Bihaću i zapošljavala je 500 ljudi. Prenatrpani samcima, uglavnom mladićima od 20 do 30 godina. Konačno je zatvoren ove jeseni, a migranti su prebačeni u napušteno selo Lipa, gde su nekada živeli Srbi, 20 kilometara jugoistočno od grada.
Bišćani protestuju pred Birom gotovo popodne 130 dana svakog popodneva, a čuvari ih drže 24 sata kako bi osujetili mogući povratak migranata, pošto je Lipa nedavno zapaljena, pod šatorima, dok novi migranti ne prestanu da pristižu.
"Telefonski smo dobro povezani, a kada je potrebno, pet sati nas je ovde za sat vremena. Ne verujemo više nikome", kaže Safet, a Šaban Avdić, Bajro Grozdanić i Fadil Dizdarević potvrđuju.
Pokazuju nam gomile kamenja pripremljene ako neko misli da vrati migrante. Pitaju se zašto u Biri ima još 260 stambenih kontejnera i zašto ih nisu odveli u Lipu, pa su u njih smestili mlade migrante, a ne pod šatore.
Stigla je i grupa žena. Izgleda da su besnе i žešći od muškaraca.
"Provaljuju u kuće ljudi, kradu ..., ima i osumnjičenih za silovanje ...", žestoki su Bišćani.
Žale se da su svuda cenzurisani i ućutkani, da mediji nemaju sluha za njihove svakodnevne muke i strahove. Da je njihova država slaba, stisnuta poput škripca do susednih država; da je Sarajevo predaleko, Banjaluku zanima samo sebe, Hercegovinu takođe; da Zagreb ne daje migrantima napred, a Beograd nazad. I da običan građanin, svakodnevni čovek, u svemu pati.
"A kuda će otići taj migrant? Gde će ići ta masa, tačno iza naših vrata", kažu ljudi iz Bihaća.
Jedna u staroj maskirnoj jakni prikazuje nove gležnjače. Kaže da migranti prodaju humanitarnu pomoć. Tri konzerve za marku, ostala hrana, jakne ... Cipele za 20 maraka, odnosno 80 kuna. Zatim šetaju i slikaju se bosi, a gore umotani u ćebe.
"Hajde, porodice, mi ih ni ne vidimo, oni se ne nalaze u gradu, ali ovi samci, takođe vojska na odsustvu, ako im date oružje, grad bi mogao biti oslobođen! I svi se zovu Muhamed Ali , svi rođeni 1. januara dve hiljade. "U kantonu ih ima pet hiljada, a u zemlji isto toliko više. Pa, čuli ste kako su se nedavno masovno borili i razboljeli u Sarajevu. Pre nekoliko dana, u Kamp Mirtal u Velikoj Kladuši", pucali su demonstranti.
Organizator protesta, prof. Sej Ramić kaže da su migranti u Bihaću počinili mnoge zločine. Niko ih u Evropi, kaže, više ne želi, izabrali su one koji su im potrebni, a ostalo za naš vrat.
"Evropa je licemerna, prvo ih je pozvala, a zatim zatvorila granice. Ne da bi ih pomerila napred, a oni nam govore o čovečanstvu. Migranti bi, kao, išli u Evropsku uniju, već u Grčku, Bugarsku ili Rumuniju, gde su i došli prvo - ne Pa kako mu je, molim vas, bliže od Libije, Maroka i Alžira do Evrope preko Bosne?! A zašto onaj iz Pakistana ne ode u Maleziju, Emirate ili Saudijsku Arabiju?! Oni su bogatije zemlje, oni su muslimani, koji oni,em su bliže?! “, ispalio je Ramić rafalno.
"Evo ih na moru ovog leta. Ustanete, a vaš šator je ispred kapije", kažu Bišćani.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
