Pošto je bio veoma mlad za smrtnu kaznu (19), Princip je osuđen na 20 godina zatvora, koju je služio u češkom Terezinu, gde je i umro od izmučenosti i tuberkulze, 28. aprila 1918.
U zatvoru je bio mučen, a zbog loših zatvorskih uslova razboleo se i umro neposredno pred kraj Prvog svetskog rata.
U unutrašnjosti ćelije smeštene u tvrđavi Terezin, danas samo u zid ugrađeni okovi za koje je Gavrilo Princip bio svezan, svedoče o njegovoj mučeničkoj smrti.
Na zidu ispred ćelije ugrađena je skromna ploča sa imenom zatvorenika, glavnog aktera sarajevskog atentata, koji je poslužio vladajućoj monarhiji da ultimatumom Srbiji započne jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji.
Pre sedam godina, na stotu godišnjicu od početka Prvog svetskog rata Principu je u novosagrađenom gradskom parku u Istočnom Novom Sarajevu otkriven spomenik. Spomenik je izliven u bronzi i visok je dva metra, a njegov autor je beogradski vajar Zoran Kuzmanović.
ATENTAT
Gavrilo Princip bio je jedan od šestorice mladića (petorice Srba i jednog bosanskog muslimana) koji su učestvovali u atentatu. Njima je, ako članovima Mlade Bosne, koordinirao Danilo Ilić, a politički motiv atetnata bilo je odvajanje Bosne i Hercegovine od Austrougarske.
Glavni inspiratori atentata bili su šef obaveštajnog odeljenja srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis, njegov pomoćnik major Voja Tankosić i obaveštajac Rade Malobabić. Major Tankosić je obučio atentatore i dao im bombe i pištolje. Atentatorima je dat pristup tajnoj mreži skrovišta i agenata koje je Rade Malobabić koristio za ubacivanje oružja i operativaca u Austro-Ugarsku.
Nedeljko Čabrinović bacio je bombu na povorku sa Francom Ferdinandom, ali je prestolonaslednik izbegao eksplozovnu napravu koja je pala na sledeći, četvrti, automobil u koloni.
Gavrilo Princip je, čuvšvi eksploziju bombe, kao i sptali učesnici u atentatu, napustio svoje mesto. Međutim, čudnim spletom okolnosti nešto kasnije je automobil sa prestolonaslednikom prošao baš pored Principa koji je iskoristio tu priliku i ospalio dva hica iz pištolja marke Brauning 1910. Prvim metkom ranio je nadvojvodu u vrat, dok je drugi metak, koji je bio namenjen guverneru BiH Oskaru Poćerku, pogodipo je u stomak Sofiju, Ferdinandovu suprugu. Oboje su preminui na putu do guvernerove rezidencije.
Gavrilo je, kao i Čabrinović, pokušao da se ubije kapsulom cijanida ali je otrov zatajio. Potom je pokušao i da ispali sebi metak u glavu ali su sprečili policajci.
Atentatori, ključni ljudi tajne mreže i glavni zaverenici u srpskoj vojsci koji su još bili živi su bili uhapšeni i osuđeni. Onima koji su uhapšeni u Bosni je suđeno u Sarajevu oktobra 1914. Drugi zaverenici su uhapšeni i suđeno im je na montiranom procesu pred srpskim vojnim sudom na Solunskom frontu za nevezane lažne optužbe. Srbija je pogubila tri glavna vojna zaverenika Dimitrijevića, Malobabića i majora Ljubomira Vulovića.
Gavrilo Prioncip je umro 28. aprila 1918. godine u tamnici austrougarske tvrđave Terezin u Češkoj. U jezivim zatvorskim mučenjima i uslovim azaradio je tuberkulozu koja mu je toliko oslabila kosti da je desna ruka morala da mu bude amputirana. U januaru 1916. godine pokušao je da se obesi peškirom, a u narednih nekoliko meseci više puta se video sa zatvorskim psihijatrom koji je posvedočio da Princip nije osećao odgovornost za katastrofu koja je nakon atentata zavladala svetom jer je verovao da bi se svetski rat svakako desio i bez njegovih poteza.
U trenutku smrti, Gavrilo je imao svega 40 kilograma,a zatvorski čuvari su ga tajno sahranili, strahujući da bi njegove kosti mogle postati "relikvija slovenskim nacionalistima".
Ipak, jedan od čeških vojnika je zapamtio lokaciju tako da je kasnije ekshumiran i zajedno sa svojim saborcima potom sahranjen u sdarajevu u Kapeli vidovdanskih heroja. Na groblju Svetih arhangela stoji i Njegošev citat: Blago onome ko doviojeka živi, imao se rašta i roditi".
Kurir.rs, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
