Školuje se zahvaljujući stipendiji, a sanja da postane inženjer.
Svakog jutra, Eldin krene peške, pa sa komšijom odlazi do sela Jabuka gde čeka organizovani prevoz.
"Presedam u kombija i idem u školu. Kad siđem dole u Ustikolinu idem do prodavnice, uzmem sebi čips i onda idem u školu", ispričao je on za Radio Slobodna Evropa.
Nema vremena da uči kod kuće pa mu je u školi omogućen boravak pre i posle nastave kako bi uradio domaće
"Svakog trenutka se mogu narati da padne sneg. E onda, preko ovog mog uređaja, tableta nastavnici mi šalju zadatke i ja prepisujem. Meni je mnogo teže jer nemam objašnjenje kako se recimo radi nešto iz matematike, geografije, istorije i onda mi bude teško, ali kad dođem u školu ja to sve nadoknadim", ispričao je on.
Nema vršnjaka sa kojima bi se igrao na selu, ali se ne žali.
"Volim da pomažem roditeljima kad je vikend. Recimo, ako mama ima nešto u bašti, nesto da se kupi, radi, ja sam uvek tu da pomognem", rekao je on.
On je jedino dete koje se nalazi na ovom prostoru, koje ide u školu i koje galami na ovom prostoru, kaže Zenid Guta, njegov otac.
Porodica Guta živi uglavnom od poljoprivrede. Jedina primanja su 50 maraka dešjeg dodatka i 100 maraka Eldinove stipendije
"Ja se borim da mi ta stipendija ostane. Bez nje ne bih imao ništa. Mislim, ne bih imao ni Total TV od 14 maraka, da ne primam stipendiju, da ne učim. Što ja dobijam za stipendiju to nama pomaže da uzmemo sebi namirnica. Ja se borim da mi ta stipendija ostane, koliko-toliko"
Eldin kaže da mu udaljenost od škole nije toliki problem, koliko mu nedostaju drugari, igre, ali i dom zdravlja i prodavnice.
Uprskos svemu sanja da postane inženjer.
Kurir.rs/RSE
NE PROPUSTITE
