DAN KADA JE BOKA PLAKALA Pre 81 godinu podmornica "Nebojša" krenula je na neizvestan put da izbegne pad u ruke okupatora!

Na današnji dan pre 81 godinu na neizvestan put ka Aleksandriji je isplovila podmornica Nebojša P-2 iz Boke kako ne bi pala u ruke italijanskog okupatora. Ovaj deo priče je sećanje na habru posadu. Podmornica je preživela Drugi svetski rat i uvrštena u flotnu listu JRM pod imenom Tara P-801

Aprilski rat, odnosno iznenadni napad nacističke Nemačke počeo je 6.aprila bombardovanjem Beograda. Neke jedinice Kraljeve vojske pružile su otpor, a neke su se ekspresno predale. U Kraljevskoj moranirici slična sudbina zadesila je i flote brodova.

Celokupna flota podmornica zatekla se u Bokokotorskom zalivu kada je počeo rat. Za skrivanje podmornica korišteni su maskirni vezovi u Kostanjici i Stolivu, koji su često menjani zbog napada italijanske avijacije.

Dana 12. aprila 1941. naređeno je prekidanje manevrisanja i delovanja podmornica, da se vrate u matičnu luku i tamo sačekaju sudbinu države. Takođe naređeno je i zabrana otvaranja vatre na neprijateljsku avijaciju. Ovo je kod nekih članova posada izazvalo revolt, jer nisu hteli da se pomire sa sudbinom da kapituliraju pred italijanskim snagama koje su nadirale u Crnu Goru iz Albanije.

Neki komandanti su odlučili da stvar uzmu u svoje ruke, a među njima bio je i deo posade podmornice Nebojša.

Isplovljenje podmornice Nebojša usledilo je kao rezultat organizovane akcije grupe oficira koji su bili protivnici potpisivanja Trojnog pakta. To su bili: prvi i drugi navigacioni oficir sa podmornice Nebojša poručnik bojnog broda II klase Đorđe Đorđević, poručnik fregate Milan Pažin i poručnik korvete Ivan Mišković, kao i podoficiri Marko Kukolj, Niko Savović, Dobroslav Đokić i Rade Vukadinović.

Ova grupa radila je na pridobijanju istomišljenika i na drugim podmornicama i brodovima Flote… Prema utvrđenom dogovoru, na podmornicu je došao novi komandnat, poručnik bojnog broda Đorđe Mitrović, do tad na dužnosti u Komandi podvodnog oružja, koji je skupio celu posadu, održao govori i zatražio da “ Nebojšu“ napuste svi oni koji nisu spremni da nastave borbu. Stari komandant, poručnik bojnog broda Anton Javoršek ispraćen je sa podmornice, a samo 24 časa ranije tražio je da mu se predaju ključevi od municione komore i celo lično naoružanje, starešina, naglašavajući pripremu podmornice za predaju Italijanima i protiv isplovljenja.

Organizatori isplovljenja dali su mu lažne ključeve i sve držali pod kontrolom do njegovog napuštanja podmornice. Posle govora Đorđa Mitrovića podmornicu je pored starog komandanta napustilo još 18 članova posade, uglavnom podoficira, od kojih su se neki izvinjavali onima koji su ostajali. Da bi formirao i popunio posadu, prvi oficir je otplovio podmornicom do Kotora i na matičnom brodu za podmornice “ Hvar“ potražio mlade kursiste za preobuku na podmornicu. Tu je ukrcao 13 mladića s malo iskustva za dužnosti koje ih čekaju.

Podmornica “ Nebojša“ isplovila je u večernjim satima 16. aprila 1941 iz kotorske luke. Te noći na palubi “ Nebojše“ skupilo se šest oficira, 29 stalnih članova posade podmornice i 19 članova rezervne posade, odnosno kursista sa obuke, nekoliko visokih oficira i civila koji nisu imali nameru da se predaju Italijanima. Podmornica je pripremljena za put. Na kotorskom molu gde je podmornica bila privezana okupio se veliki broj meštana Kotora koji su došli da isprate podmornicu koja je kretala na neizvestan put. Meštani su nemo posmatrali, kao i posada koja je kolevala. Niko nije imao hrabrosti da skine konope sa kojima je podmornica bila vezana za bitve. To je učinila jedna devojka uz povik “ Živeo Nebojša“, podmornica se odvojila i krenula u neizvestan put. Podmornici je bio uz dogovor poručnika bojnog broda Đorđa Mitrovića sa pojedincima u Komandi podvodnog oružja da se podmornici omogući prolaz kroz zaprečen izlaz iz Bokokotorskog zaliva u tačno određeno vreme. Podmornica je uprkos potrazi neprijateljskih aviona uspela prvo da se dokopa Krfa, odakle je iskrcala neke oficire i onda pod zaštitom engleske flote otplovila ka Aleksandriji.

Po prihvatu podmornice ona je uvršetna u 20. englesku flotu podmornica i do kraja 1943. godine bila uključena u operativna izviđanja i protivpodmorničke vežbe ispred luke Aleksandrija. Od 1944. godine pa sve do prve polovine 1945. godine bazirana je u Port Saidu, gde je remontovana, a onda su je koristili enegleski pomorski komandosi za uvežbavanja u Crvenom Moru. Odatle je “ Nebojša“ pri kraju rata izveden van taktičke upotrebe i kratko bio baziran u Bejrutu i na Malti do jeseni 1945. godine kad je zaplovila nazad u otadžbinu, a u luci Bari na njoj zavijorila se zastava Jugoslavije sa petokrakom.

I podmornica “ Hrabri“ imala je svoju kratkotrajnu ratnu epizodu.

Kada je video da je svemu kraj i da će podmornica “ Hrabri“ pasti u ruke neprijatelja, komandant, poručnik bojnog broda Vojislav Vujić uzeo je malu brodsku kasu sa poverljivim dokumentima, čamcem se odvezao dalje od obale i bacio je u more. Ovim postupkom on nije hteo da dokumente preda neprijatelju. Mnogo godina kasnije posle Drugog svetskog rata, kotorski ribari su kasu zakačili mrežom i izvukli je na površinu. Zahvaljujući dobrom materijalu i poklopcu vrata, dokumenti su ostali ostali neoštećeni i predati Pomorskom muzeju Kotor, gde se i danas nalaze.

Hrabrog su odmah posle ovog čina zauzeli italijanski okupatori. Preuzeli su “ Hrabrog“ prebacili ga u Pulu i označili ga oznakom N3. “ Hrabri“ je u Puli pregledan, posle čega je proglašena za neoperativnu, a zatim poslat u rezalište i isečen u drugoj polovini 1941. godine.

Mnogo drugačiju sudbinu doživele su podmornice “ Smeli P-3″ i “ Osvetnik P-4″, koje su takođe prebačene u Pulu.

Podmornica “ Smeli“ je dobila ime “ Antonio Baiamonti“, a “ Osvetnik“ je dobio ime Frančesko Risomondo i obe su posle pregleda odmah uključene u italijansku flotu. Podmornice su prvo remontovane u brodogradilištu u Puli, a zatim uvrštene u itaijansku foltu kao školske podmornice za obuku i trenažu. Početkom 1942. obe podmornice su prebačene u glavnu bazu italijanske flote La Specia u Ligurijskom moru, gde su opet remontovane i učestvovale u kratkotrajnim ratnim misijama. I “ Smeli“ i “ Osvetnik“ su korištene za obuku korveta za protivpodmorničkih dejstava. Podmornice su najveći deo vremena ipak provodile u priobalnim vodama i na njima je opitovana nova podmornička oprema.

Kapitulacijom Italije 8. septembra 1943. godine “ Smeli“ koji se nalazio u La Speciji i nije bio operativan je potopljen 9. septembra 1943, a „Osvetnik“ se nalazio u luci Bonifaćo na Sardiniji gde su ga 14. septembra 1943 zarobili Nemci. Međutim i ona je potopljena izva luke Bonifaćo.

Drugi svetski rat od nekadašnje četiri podmornice Kraljevske mornarice preživela je samo “ Nebojša“, koja se vratila u Jugoslaviju, gde je preimenovana u Taru i rashodovana i izbrisana sa flotne liste 1953. godine.

Ovim je završeno bilo međuratno i ratno poglavlje u razvoju jugoslovenskih podmornica.

Kurir.rs/A.Mlakar