Riječke škole u poslednje vrijeme sve češće upozoravaju roditelje da obrate pažnju na to što njihova deca rade na društvenim mrežama i da ozbiljno shvate opasnost koja vreba iz ovih izazova na Internetu. To rade iz preventivnih razloga, ali i zato što su upoznali studente koji pokušavaju da se dokažu u jednom od nimalo bezazlenih izazova.
Nada Kegalj, psiholog i rukovodilac Tima za psihološke krizne intervencije u Osnovnoj školi Podmurvice, kaže da učenicima u Rijeci nije potrebna inspiracija od TikToka za opasne igre i izazove jer su sami dizajnirali. Dakle, on pominje sve popularniji i izuzetno opasan izazov sa vozom i železnicom.
„Igra„ makaza “popularna je u Rijeci, a sastoji se od izazova da dete pretrči dvosmerni put kada automobili dolaze iz oba smera. Nekada je bio izazov pretrčati prugu kad je voz dolazio. Sada to više nije popularno, ali izazov je stajati što bliže pruzi raširenih ruku i čekati da voz prođe. Naravno, na način da se što više približite vozu. Za ovo sam saznao odlaskom na kriznu intervenciju vezanu za dete koje je skoro umrlo usled izazova. Kasnije sam ovo rekao učenicima moje škole, a oni su me šokirali rekavši da se to radi svake subote na rođendane. Reka je puna železnica koje prolaze kroz grad. Tako da im TikTok očigledno nije potreban da bi stvorili opasan izazov “, kaže psiholog Kegalj za Novi list.
Poseban slučaj tzv „Izazov gušenja“ iz TikTok-a dogodio se u Osnovnoj školi Srdoči kada ga je snimio učenik sedmog razreda. Taj jedan slučaj bio je dovoljan da pokrene alarm i pošalje upozorenje svim roditeljima. O čemu je reč rekla je pedagog Aleksandra Smolić. Naime, ovo je izazov koji već godinu dana kruži Internetom, a zasnovan je na „igri nesvestice“.
Reč je o učesnicima izazova koji namerno prekidaju protok kiseonika u pokušaju da izazovu osećaj proživljen neposredno pred smrt. Poenta je u tome da se izgubi svest, a tokom tog izazova u Italiji je umrla desetogodišnja devojčica, a potom i dečak iste dobi u Srbiji. Iako je minimalna starost za korišćenje TikToka 13 godina, mlađi korisnici su obično na toj društvenoj mreži, dok je raspon starosti različit, kaže pedagog.
„Počinje od 4. do 7. razreda, dok osmaci i dalje pokazuju određenu dozu ozbiljnosti. To je napad na mladu i nerazvijenu osobu i koristi se potreba dece tog uzrasta da se dokažu pred vršnjacima. Često je dovoljno samo osmisliti dovoljno bizaran izazov i postaviti ga onoj populaciji koja je nažalost spremna da to učini kako bi imala priliku da postigne virtuelno ili realno „lajk“. Socijalni inženjering je vrlo opasno nametnut najugroženijoj populaciji, a to su studenti. Primetili smo da su devojke tome sklonije jer su pune sumnji u svoj socijalni status u učionici i stoga su mnogo ranjivije. Današnja generacija dece realizuje se realno i praktično u istoj meri i ako postignu cilj u virtuelnom svetu, to smatraju postignućem u stvarnom okruženju. Za njih su virtuelno i zaista nedeljivi “, kaže Smolić.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
