Ugostitelji kažu da su zbog priliva mladih stranaca prinuđeni da menjaju ponudu sa jelovnika kako bi konkurisali konkurentskim brzim hranama i pekarama.
Mnogi su počeli da nude hranu koju ranije nisu imali ili su je spremali u skupljem konceptu. Ne žele da izlaze u javnost sa svojim imenima, svega im je dosta, ne žele, kažu, da imaju dodatne probleme. Ali ne žele da ćute misleći da je Split izgubio „porodičnu“ klijentelu, goste srednje i više klase, koji su u gradu boravili nekoliko dana. Izgubili su klijentelu koja je znala da uživa u prilogu od ribe sa roštilja ili škampa, a stigli su i potrošači toplih sendviča, ćevapa, pomfrita i pice.
Nisu jedini koji se bune, sve češće na društvenim mrežama splitski stanodavci objavljuju fotografije poklona koji im je ostao nakon odlaska parti omladine.
Potreban im je tim za čišćenje koji će ukloniti ostatke hrane sa svih površina, jaja prosuta po podovima čak i spavaćih soba, prljavštinu u kupatilima, đubre, gomile praznih flaša alkoholnih pića i limenke piva. Tu su i stanovnici centra grada, koji nedeljama noću doživljavaju teror pijanih i drogiranih osoba. Ali opet, nazad na ugostitelje; kad i oni poviču „dosta je bilo“, onda se čovek mora zapitati šta se dešava sa turizmom pod Marjanom. Vlasnici restorana lociraju problem.
- Ono što nam se dešava od maja posledica je Ultre i marketinga, koji je Split godinama globalno definisao kao raj za žurke. Ali ovo pre same Ultre je Ultra za siromašne. To je ono što sada imamo. Ceo svet zna da smo fleksibilni, da ne kažnjavamo, kako je kod nas sve moguće.
Nije li i ova manekenka sa Jaza rekla: „Ovo je Hrvatska, ovde je sve dozvoljeno“? Tako je ova mladost koja nam dolazi zavladala Splitom. Da li smo želeli Ultra? Da. Sada dobijamo njegove posledice. Poštovaćemo svakog gosta, od toga živimo, ali ovo što nam dolazi već je previše, oni kod kuće rade ono što im je zabranjeno – kažu ugostitelji.
Drugi nam kažu da kad pišaju kod kuće, kake po ulicama, drogiraju se, golicaju, snimaju pornografiju, da ih uhapse i dobro kazne.
- Zato i dolaze kod nas, ništa ne troše, samo izgube, otresu se i onda odu kući da žive lepo, spokojni, ispražnjeni. A nama ostaje njihovo đubre. Samo mali deo njih zarađuje, za ugostitelje kao goste nula. Izgubili smo meštane, Splićane, ne dolaze nam jer je bivša vlast jednostrano digla cenu terase u centru grada duplo, za celu godinu. Cena kafe na pojedinim lokacijama tada je skočila i na 22 kune. Splićani to ne mogu, ne žele da plate i ne silaze više u grad - kaže nam vlasnik lokala iz centra.
Zanimljivo je objasniti i konstataciju da su ugostitelji ove sezone pali na kolena. Objašnjavaju nam kako se stalno priča da centar Splita smrdi na pečenje, friteze, pice, ćevape, hamburgere.
- Miris. Ali šta mislite, da smo ga iz gušta stavili na jelovnik? Da uživate, a ne da ponudite nešto finije, bolje, skuplje? Potražnja reguliše našu ponudu.
A ono što nam sa Ultrom dođe, u šta smo se pretvorili, u svetsku partijsku destinaciju, samo takve stvari zahtevaju. Ovi gosti ne traže neke poslastice, oni vole brzi zalogaj i što jeftinije.
Pa smo bili prinuđeni da izbacimo finija jela, skuplje riblje vekne ne uzimamo u većim količinama jer se uglavnom neće prodati. Zato je testenina, inače toplo predjelo, dobila status glavnog jela.
Traže i ćevape, hamburgere, pomfrit i te monade. Restoran koji to nema na meniju propada. Tu je i pica. To je "broj jedan".
U danima kada se ta mladost pojačava po dolasku, dolasku na turneju ili povratku sa brodskih žurki, 70 do 80 odsto narudžbi su pice. Da ga nemam, šta bih prodao? Jesam li na kolenima? Da, i niže od toga - kaže ugostitelj iz centra grada.
Poznati splitski kuvar kaže da ima veliku sreću što je njegov objekat udaljen od centra, pa mu takva klijentela ne dolazi. On prati situaciju, razgovara sa kolegama i vrlo precizno navodi da cela Riva sa morem restorana ne prodaje pet kila ribe za jedno veče.
Taj broj pokazuje kako poslujemo i kakva nam je struktura gostiju. Ovo što nam se sada dešava zove se „socijalni turizam” i upozorava na važnu činjenicu – da smo preskupi. On je ugostitelj, ali otvoreno kaže da neki restorani drže visoke cene i ne daju kvalitet, a gost postaje svestan da je prevaren.
- Biće skuplje. Niko u ovom trenutku ne može da kaže kolika će biti konačna cena, recimo, za deset dana, jer nabavka ide u raj. A onda se skupe stvari skidaju sa menija, pa se zarad zarade dodaju testenine, piletina, rižoti... A ko će to da plati kad poraste?
Ovi gosti neće. Srećan sam što mi ne dolazi ovo što je sada, nisu dobri potrošači. Najviše troše na alkohol. Proslavili smo se kao partijska destinacija, pa šta se bunimo. Hoćemo li ići napred? Ako hoćemo, onda nešto treba da se menja – kaže on.
A evo o čemu treba da razmišljamo ako gledamo u budućnost i neke druge, mnogo poželjnije goste. Treba voditi računa o sve većem broju usluga koje prate isključivo neobuzdani turizam.
Ugostitelji kažu da su im prodavnice pića, nelojalnu konkurenciju i diskoteke. Niču po centru grada kao pečurke posle kiše, bezumno dobro voze. Kao i pekare, supermarketi i prodavnice prehrambenih proizvoda iz centra, kao i poslastičarnice, koje se otvaraju u svakom kantonu. Zato su iz Marmontove ulice nestale prodavnice odeće, kapitulirali su pred rastom kirije. Mogu da izdrže samo ponudu koja odgovara aktuelnom podmarskom turističkom konceptu.
- I tako nema dobrih brendova za malo bolje goste, na njihovo mesto dolazi alkohol, taj brzi začin za omladinu koja vrišti, stenje, piša, se..., oprostite, gde god stigne.
Izlaze kao zombiji u ponoć, valjaju se po ulicama, skidaju se goli, seksaju se, viču, zvone na kapije, ostavljaju đubre iza sebe. Marmont se pere nekoliko puta dnevno jer bi mokraća smrdela gore od javnog toaleta. Mi iz centra grada smo taoci, kažemo da je cela Evropa došla u Split na maturu.
Pre neki dan, nekoliko pijanih mladih stranaca vezalo je jednog od njih konopcem i vuklo ga duž Marmontove kao psa. Hoda na sve četiri, rukama i nogama, kao životinja. I majke i deca to gledaju. Ono što smo nikada ranije bili. Jutros u šest i po Rivom šeta nekoliko golih ljudi. Pijani kao majka - kaže nam stanar iz Marmontove ulice.
I šta je sledeće? Ugostitelji veruju da je za ovu sezonu sve gotovo, ali bi sledeća mogla da donese promenu. Oni traže strategiju turizma. Kažu da treba dobro razmisliti o konceptu, pravcu, šta nam je zaista potrebno. Odmerite šta dobijamo sa Ultra, šta gubimo.
Kažu da treba gledati u Šibenik, Istrane koji grade ozbiljan, ugodan, fini, kulturni, porodični, kongresni turizam. Pitaju se šta rade komunalni redari i policija, zašto ne remete javni red i mir. Oni samo žele da znaju zašto se ponižavaju.
- Pokrićemo troškove, ali dugoročno ovo ne vodi nikuda. Neki dan su mi moji pričali, gazda, na ulici iza tebe, gledajući tog jadnika, bila je ponoć. Otprilike 25 godina, pocepan, piški oko kante za otpatke. Hoćeš da mu kažeš „zdravo, idiote, da li bi ti tako pisao kod kuće“. Piša i pada, piša na sebe, okolo, ne zna za sebe, ovo je bolesno. Dobro, zaradićemo nešto novca, uvek ćemo zaraditi, ali čekaj, moraš da razmisliš o svemu. Ovo je sramota za grad. Ima li ovome kraja? Pa Split zaslužuje bolje od ovog cirkusa - kažu ugostitelji.
A kada kažu, hmm, vreme je za promenu.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
