On je kao i brojni klinci širom Brazila, maštao je o tome da postane fudbaler, samo što za to nije imao dovoljno talenta, čak ni blizu.
Pa, umesto da odustane kao što bi svako uradio, smislio je plan, ludi plan koji je uspeo da sprovede u delo.
Poznat je i kao Karlos Kajzer, trenirao je fudbal u omladinskoj školi Flamenga do 1977. godine, a onda je krenuo u realizaciju svojih ideja.
Sprijateljio se sa tadašnjim zvezdama brazilskog fudbala, Edmundom, Renatom Gaučom, Rikardom Rokom, malo kasnije i sa legendarnim Romarijom.
Kada je ostvario dobre odnose sa njima, oni bi ga preporučili klubovima, pa je 1979. stigao je poziv Pueble, meksičkog prvoligaša.
Onda je na redu drugi korak. Potpisivao je isključivo tromesečne ugovore, kako bi njegova prevara uspevala.
Pošto medicina, kao i sve ostalo pre 40 godina, bila manje razvijena, prvih mesec dana je lako uveravao ljude u klubu da nije potpuno spreman, pa je, dok ostali igrači treniraju, trčao krugove oko terena.
Uveče je naravno zatvarao noćne klubove, a status profesionalnog fudbalera koristio je kako bi impresionirao devojke i vodio ih u krevet.
Nakon tih mesec dana trčkaranja, došlo bi vreme za treći korak prevare, odnosno vreme za pravi trening, ali i taj je "problem" rešio Kajzer.
"Tražio bih već u prvom minutu da mi neko doda loptu. Onda bih je šutnuo prvom igraču do sebe i uhvatio se rukama za zadnju ložu. Uzviknuo bih od bola i srušio se na travu. Oporavak bi trajao još najmanje mesec, mesec i po. Znate, u to doba nije bilo magnetnih rezonanci i medicinska tehnologija nije bila toliko razvijena. U nekim stvarima verovalo se na reč fudbalera. A tu sam uvek bio u prednosti", ispričao je svojevremeno Kajzer.
Iako "povređen", trudio se da sa igračima i osobljem ima odlične odnose, pa im je u karantinu pred utakmice spremao iznenađenja.
"Kako nisam igrao utakmice, došao bih u hotel tri, četiri dana pre,iznajmio bih desetak soba i u svaku od njih doveo devojke, koje su čekale igrače. Kad bi moja ekipa došla, nisu imali potrebu da izlaze u potragu za devojkama. Sve bi ih čekalo u hotelu".
Kako je u Južnoj Americi već postao sumnjiv Karlos je odlučio i da sreću okuša i u Evropi.
Meta je bio Ajačo, postao je prvi Brazilac koji je potpisao za klub i na njegovu promociju došlo je 1000 ljudi.
Na Korzici se zadržao čak dve godine i za to vreme je upisao 20-ak nastupa, sve sa klupe, a zatim se vratio u Brazil.
U Banguu se suočio sa najvećim problemima. Posle uvodnih "bolova" i "povreda", trener ga je u nedostatku zdravih igrača, povređenog stavio na klupu. Haos je nastao kada je došao red da uđe u igru.
"Shvatio sam da navijači celu utakmicu vređaju trenera i predsednika kluba. Dok sam se pripremao da uđem u igru, zaleteo sam se na ogradu i počeo da vređam navijače! Sudija je odmah došao i dao mi crveni karton", ispričao je Kajzer.
Predsednik kluba, besan zbog postupka, odmah nakon utakmice zahtevao je razgovor sa igračem.
"Predsedniče, pre nego što išta kažete, saslušajte me. Bog mi je dao oca, koji je, nažalost, preminuo. Srećom, dao mi je još jednog oca. Vas. Nikad neću dozvoliti da neko mog oca zove lopovom i prevarantom. A upravo su to navijači vikali. Morao sam nešto učiniti", rekao je Kajzer. Predsenik kluba, ganut kao malo dete, izvadio je iz fioke papir, olovku i ponudio mu novi ugovor na šest meseci!
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
