Saša Ćurčić. pobednik VIP Velikog brata i nekadašnji fudbaler, pričao je škotskim medijima o životu, otkrivši da je samo zahvaljujući fudbalu posle kraha na Ostrvu ostao živ.
Popularni Đani se posle Partizana preselio u Premijer ligu, gde je uživao u slavi kao član Boltona, Aston Vile i Kristal Palasa.
."Moj život se promenio, nisam više mogao da izdržim. Imao sam dva izbora - fudbal ili samoubistvo. Izabrao sam fudbal i to me spasilo. Uvek sam pripadao terenu", rekao je Ćurčić.
"Prijatelji su me zaboravili, čak i nekadašnji saigrači. Izgubio sam kuću u Boltonu, prodao sam sve što sam imao. Bila je to katastrofa. Izgubio sam milione. Novac sam trošio na sve što je dan fudbaler može - noćne klubove, brza kola, šoping, to je bila neprekidna zabava. Mnogo novca sam potrošio na prijatelje. Imao sam jaku svitu od 15 ljudi oko sebe kada sam živeo u Londonu i Njujorku. Ali oni su bili gubitnici", rekao je Ćurčić.
Ćurčić nije uspeo da se kontroliše kada su počeli da stižu milioni na njegov račun.
"Kada si bogat svi žele da budu sa tobom. Tada se stvari promene. Poslednja decenija je bila puna uspona i padova, kao da sam živeo u mašini za pranje veša. Život mi je priredio mnogo izazova, kao da sam išao na Oksford ili Kembridž da studiram životno iskustvo. Izašao sam kao jača osoba, promenio sam pogled na život i rešio da završim školu za trenere. Rekao sam sebi: 'Želim da umrem na fudbalskom terenu'. Šta bi se dogodilo da to nisam uradio? Ne znam. Bio sam u mračnoj prostoriji, pokajao se zbog mnogih stvari, ali sam se preporodio. Ne pripadam pabovima, ne pripadam ulici. Pripadam terenu i tamo ću da ostanem večno".
Kao početak te katastrofe Ćurčić vidi veliki transfer iz Boltona u Aston Vilu na leto 1996. godine.
"Moj život je verovatno krenuo da se ruši kada sam napustio Bolton. Bila je to najveća greška u mojoj karijeri. Moja duša je bila u tom klubu. Kada sam prešao u Vilu, novac me uništio. Nisam mogao da se izborim sa njim, i platio sam veliku cenu. Deset godina kasnije završio sam kao beskućnihk. Ostao sam na ulici, život je bio težak, vratio sam se kući i pričao sa roditeljima. Išao sam na pecanje sa ocem. Vratio sam se prirodi i počeo da se menjam".
Đani je znao da ga samo fudbal može spasiti, a samopouzdanje mu je vratilo učešće u srpskom 'Velikom bratu'.
"Dobio sam poziv da učestvujem u srpskoj verziji Velikog brata 2007. godine. Dobio sam 87 procenata glasova i to je bila prekretnica u mom životu. To me promenilo. Ta pobeda je od mene stvorila heroja u zemlji. Pokazao sam da sam borac. Izgubio sam sve nekoliko godina pre tog učešća u VB, svi su me napustili i prestali da zovu. Ali sam shvatio da fudbal može da bude lekar. Sada imam drugačiji mentalitet. Sve se promenilo. Glavni sam trener veštine na Selekt akademiji u Londonu, a prošle godine sam nekoliko meseci volontirao na akademiji Mančester Sitija. Želim da igrači uče iz mog iskustva. Imao sam sindrom Marija Balotelija. U stvari, bio je to 'Ćurčić sindrom'! Govorim deci da novac troše na svoju budućnost. Bolje je platiti 100 hiljada funti za stan, nego za ferari. Ono što sam prošao je bilo neverovatno, ne želim to da krijem, želim da sve vratim!"
