On će na klupi bivšeg šampiona ABA lige naslediti Dušana Alimpijevića, koji se posle neuspeha u Kupu Srbije (poraz od Partizana) i regionalnoj ligi (poraz od Budućnosti) i dva nesupeha u Superligi Srbije (Borac i Mega). Dušan Alimpijević je vodio prvi tim Crvene zvezde na 69 utakmica, uz 11 pobeda u Evroligi, tri poraza u regularnom delu takmičenja ABA lige i osvojeno prvo mesto na tabeli regionalnog takmičenja.
"Crvena zvezda želi puno sreće i uspeha Dušanu Alimpijeviću u nastavku trenerske karijere", stoji u saopštenju kluba sa kojim je mladi trener sporazumno raskinuo saradnju.
Milenko Topić je do sada bio prvi asistent Dušana Alimpijevića, a na evroligaškom meču protiv Olimpijakosa završio je duel kao prvi trener, pošto je Alimpijević isključen.
Topić je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš a sada košarkaški trener. Igrao je na poziciji krilnog centra. Najpoznatiji je po nastupima za BFC Beočin i Crvenu zvezdu, kao i za reprezentaciju Jugoslavije.
Karijeru je počeo u Slogi iz Banatskog Novog Sela, a nastavio u Profikoloru gde je radio sa trenerom Todorom Lazićem. Ipak najveću pažnju je skrenuo na sebe igrama u ekipi BFC Beočin. Sa Kuzmanovićem, Topalovićem, Smiljanićem, Kusmukom i dr. stigli su do finala plej-ofa u sezoni 1995/96. Tada su izgubili u finalu od Partizana iako su prve dve utakmice pobedili. Odlične igre su ga preporučile već te godine i selektoru reprezentacije Jugoslavije Obradoviću.
U Crvenu zvezdu je stigao u leto 1997. godine iz beočinskog BFC-a zajedno sa Vladimirom Kuzmanovićem i Željkom Topalovićem. Topić je već u prvoj sezoni bio lider tima po ukupnom broju poena – 697 poena na 51 utakmici u svim takmičenjima, prosek 13,7 po meču. Zvezdu su te sezone vodila čak četvorica trenera (Ranko Žeravica, Tom Ludvig, Vladislav Lučić i Mihailo Pavićević), ali je i pored toga uspela da stigne do šampionske titule sa 3:1 u pobedama u finalnoj seriji protiv FMP Železnika. Čak je promenjen trener u sred finalne serije, što je redak slučaj, kada je Laleta Lučića zamenio Mihajlo Pavićević, koji je odveo ekipu do titule, ali velike zasluge u tome je imao i Vladislav Lučić, kome je to bila treća šampionska titula sa Zvezdom.
Topić je posebno dobre partije pružio u plej-ofu, gde je na osam utakmica postigao 139 poena (17,4 po meču) i još jednom bio najbolji strelac ekipe. I u evropskom Kupu Radivoja Koraća je bio prvi strelac tima sa prosekom od 14,3 poena po utakmici. Zvezda je u revanš meču finala ispustila prednost iz prve utakmice i dozvolila ekipi Meša iz Verone da podigne trofej u prepunoj hali Pionir. Tu utakmicu su igrači i navijači olako shvatili. Već je sve bilo spremno za veliko slavlje, a na kraju je ekipa doživela hladan tuš i ispustila priliku da osvoji vredan evropski trofej.
Iz sezone 1998/99. pamte se pobede u Evroligi protiv Cibone u Zagrebu i Žalgirisa u Beogradu, kada je Vlade Divac pojačao tim za vreme štrajka igrača u NBA ligi, a navijači Zvezde pri izlasku Divca na teren skandirali Milenku Topiću. Plej-of nije ni igran zbog bombardovanja, pa je titula dodeljena podgoričkoj Budućnosti, koja je ligaški deo završila sa pobedom više od crveno-belih, ali su obe ekipe naredne sezone igrale u Evroligi.
Topić je te sezone postigao najviše poena u timu Zvezde računajući sva takmičenja, ukupno 576 poena. Bio je odličan šuter i vrlo dobar skakač, a nikada nije igrao za statistiku već isključivo za tim, pobede, uspeh ekipe i trofeje, što su navijači uvek znali da cene, pa je zbog toga bio i omiljen među Delijama.
U leto 1999. prelazi u podgoričku Budćnosti koja je silno pojačana dominirala tih godina Jugoslovenskom ligom i imala zapažene nastupe u Evroligi. Sa Podgoričanima je osvojio dve šampionske titule 2000. i 2001. godine i jedan Kup 2001. Pružio je zapažene partije u Evroligi 2000/01, kada je beležio 14,4 poena i 6,9 skokova po utakmici. U Evroligi je imao najbolji učinak protiv London tauversa kada postigao 27 poena i imao indeks korisnosti 39.
Kasnije je igrao za italijansku Montepaski Sijenu sa kojom je 2002. godine osvojio Kup Rajmunda Saporte. Dres Hemofarma nosio je u dva navrata u sezoni 2002/03. i od 2004. do 2007. godine. Sa Vrščanima je osvojio Jadransku ligu 2005. godine, a nastupao je i za Milano u sezoni 2003/04. i grčki Retimno u sezoni 2007/08. U velikoj većini klubova za koje je igrao tokom bogate i duge karijere bio je među najboljim igračima i beležio dvocifren broj poena po utakmici.
Sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio je zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 1997. i Svetskom prvenstvu 1998, srebro na Olimpijskim igrama 1996. i bronzanu na Evropskom prvenstvu 1999. godine
Kurir sport
Foto: Printscreen, Marina Lopičić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT: Nove muke za Đukića pred meč sa Čukaričkim
