Široj javnosti manje je poznato da je proslavljeni srpski košarkaš Nemanja Nedović u Crvenu zvezdu došao upravo iz Užica. Za njegovu sportsku bajku u dobroj meri zaslužan je košarkaški klub Šampion iz Užica koji je 11. novembra proslavio svoje punoletstvo – 18 godina postojanja. Ovaj klub danas u svom pogonu ima oko 80 igrača podeljenih u četiri starosne kategorije (kadeti, pioniri, mlađi pioniri i škola košarke)
Osnivač ovog kluba je Aleksandar Prodanović.
– Našu želju i viziju četiri godine pratio je KK Crvena Zvezda iz Beograda. Bila nam je čast da postanemo deo velike crveno-bele porodice i da Zvezdino ime dostojno reprezentujemo u našem regionu. U tom trenutku nije postojao ozbiljan klub u Užicu i veliki broj dece je silom prilika odlazio u klubove van svog rodnog grada. Moja želja se poklopila sa Zvezdinom, a u tom trenutku sem rada pri KS Srbije sa reprezentativnim selekcijama nisam imao klupski trenerski angažman.
U vašem klubu je ponikao Nemanja Nedović. Da li se on i po čemu izdvajao od ostalih igrača u svojoj generaciji?
– Za razliku od drugih klubova, Nemanju smo odmah primetili dok je igrao za KK Zlatar iz Nove Varoši. Brzo smo uspostavili kontakt sa njegovim roditeljima i postigli dogovor da dođe u Užice. Pored nespornog talenta Nemanja se isticao velikim radom. Naravno, to ne bi mogao bez velike žrtve svojih roditelja Slađana i Snežane. U jednom periodu je na treninge dolazio iz Nove Varoši koja je udaljena oko 70 kilometara od Užica. Ponosni smo na činjenicu da je on jedini igrač koji je nosio dres kluba iz Užica, a završio u NBA ligašu, ujedno i jedini koji je nosio dres seniorske reprezentacije Srbije. Za potpuni uspeh, pored talenta i sreće, važna je podrška porodice. Nemanju sam preporučio Zvezdi. Preselio se u Beograd, a nedugo potom se preselio i njegov otac, dok su majka i sestra ostale u Novoj Varoši. Bilo je to veliko odricanje cele porodice, ali Bogu hvala, sve se isplatilo. Nemanja je nakon Šampiona nosio dres Zvezde, Lijetvas Ritasa, Golden Stejt Voriorsa, Valensije, Malage, milanske Olimpije i sada Panatinaikosa, ali nikad nije zaboravio Užice. Veoma sam zahvalan što, kao internacionalna sportska zvezda, nikad u intervjuima ne zaboravlja da pomene Šampion, klub u koji je stigao kao trinaestogodišnji dečak i koji mu je poslužio kao odskočna daska za nastavak bogate sportske karijere.
Koji su još igrači potekli u vašem klubu napravili respektabilne karijere?
– Solidne igračke karijere napravili su Marko Tejić, Filip Zekavičić i Nemanja Arnautović. Oni su iz našeg kluba prešli u KK Partizan, KK Hemofarm i KK FMP. Međutim, nije igračka karijera jedini način da se ostane u sportu. Ponosan sam na činjenicu da je dosta naših igrača na razne načine ostalo u sportu. Neki su postali treneri, neki košarkaške sudije. U vreme velikih iskušenja velika je blagodet kad deca pokažu ljubav prema sportu i u tome ih nikako ne treba sputavati.
Da li u Srbiji postoji ujednačen sistem rada i da li su treneri u obavezi da poseduju licence?
– Rad u Srbiji se veoma razlikuje po gradovima i veličini klubova. Razumljivo, najveći klubovi imaju najbolje uslove za rad, ali je pitanje da li je potrebno da se sav kvalitet u mlađim kategorijama skoncentriše u nekoliko klubova. Dešavalo se da se klubovi iz manjih sredina domognu najvišeg ranga, ali brzo nakon toga nestanu sa košarkaške mape. Razlog je zapostavljen rad sa mlađim kategorijama. Kontiunitet dobrih rezultata malih klubova ne može se napraviti bez velike baze.
Šta je u ovom trenutku najveći problem srpske košarke?
– Treneri su pod velikim pritiskom i mali je broj onih koji su počeli i završili sezonu u istom klubu. Mislim da će nakon završetka reprezentativne karijere generacije igrača rođene 1993/ 95. koju čine Jokić, Bogdanović, Micić, Milutinov, Gudurić doći do krize reprezentativne košarke. Klupska trka za rezultatima uslovila je da se zapostavi razvoj mladih igrača. Za Jadransku ligu može da se nađe razumevanje za angažovanjem stranih igrača, ali njihovo gomilanje u domaćim ligama je samoubistvo za našu košarku. Na tom nivou takmičenja naši mladi igrači nisu ništa manje talentovani od bilo kog stranca, a za srpsku reprezentativnu košarku je važno da se razigravaju. S druge strane postoji ozbiljan problem kompleksa više vrednosti. Naime, neki mladi igrači smatraju da su predodređeni samo za Zvezdu ili Partizan. Zaboravljaju da je najvažnije konstantno igrati. Bez velikog broja treninga i utakmica ne može se stvoriti veliki igrač.
Ipak, sportske veze sa Crvenom Zvezdom su posebne.
– Upravo odnos našeg najvećeg i najtrofejnijeg srpskog kluba najbolje svedoči o ugledu koji van Užica ima KK Šampion. Veliku čast nam je ukazala Crvena Zvezda koja nas je ugostila povodom 15. rođendana našeg kluba. Naši dečaci su bili impresionirani, kada su istrčali na parket prepune Arene, a sve u sklopu evroligaškog derbi meča Zvezde sa moskovskim CSKA. Bila je to prilika da upoznaju velike zvezde evropske košarke, ali i dobiju još veći podstrek da svojim radom i zalaganjem jednog dana i sami ostvare svoje košarkaške snove.
Kurir sport/Slobodna Hercegovina
