Put od simpatičnog "bucka", koji želi samo da odigra partiju basketa u kraju, preko epizoda u Vojvodini i Megi, pa sve do najboljeg igrača na svetu – nije nimalo lak. Kako se kalio najbolji košarkaš sveta? Na ovo pitanje, odgovor sigurno zna naš gost Branimir Tadić, poznati srpski košarkaški trener i skaut.
Gospodine Tadiću, Jokić je postao prvi srpski košarkaš koji je bio MVP NBA lige u regularnom delu sezone. Da li je ovo bilo očekivano?
- Pa iskreno, to niko nije mogao da očekuje. On je od početka pokazivao izuzetnu košarkašku inteligenciju, ali niko nije mogao ovo da predpostavi. Ne samo Nikola, nego da će bilo ko sa ovih prostora ovo postići, to je krov sveta šta je on dostigao.
Kada ste prvi put sreli Nikolu Jokića, kada vas je po njega poslao Miško Ražnatović...da li ste mogli da pretpostavite - ovaj dečko će za nekoliko godina biti najbolji košarkaš na svetu?
- Ono što je davalo dobre prognoze jeste velika strast prema ovom sportu, on je bio dete koje je igralo svim srcem, ali naravno potreban je i veliki rad i trud pored svega. Tu je tada došao Miško Ražnatović i tim ljudi u Megi koji su značajno doprineli da bude ovo što je danas.
Jokić je u leto 2012. potpisao prvi ugovor sa Megom. Uprkos nespornom talentu, Nikolina fizička sprema sprečila ga je da baš odmah stupi u seniorski tim Mege...
- Morao je da radi mnogo, jer nije radio ništa pre toga. Bio je u veoma lošem stanju, da se tako izrazim, ali vremenom je sve došlo na svoje. Vreme je išlo u njegovu, ali i našu korist.
Dobro je poznata priča kako Jokić nije mogao da napravi nijedan sklek, što ne treba da čudi, ako se uzme u obzir da je Nikola na dnevnoj bazi jeo pola kile bureka i pio dva litra Koka Kole.
- U nekom momentu on je počeo da sluša naše savete. Ključna stvar kod njega je bila ipak porodica, a on je vaspitano dete i porodica je bila uz njega kada je bilo najteže. On je došao u Megu kao neko ko je bio dominantan u svojoj generaciji. Ali njegovo telo nije pratilo njegov rad, bilo nam je jasno da ćemo morati dosta da radimo. On je ceo tim izgradio oko sebe u Megi i dosta je dobro uticao na saigrače koji su danas postali ozbiljini igrači baš kao i on - Zagorc, Jaramaz, Simonović...
Bilo je dana kada Nikola jednostavno nije želeo da se bavi košarkom. Kako je došlo do toga da je Nikola polako postajao svestan šta je sve potrebno da bi se ovim sportom bavio na vrhunskom nivou?
- Već je to krenulo u Megi, Milojević je pričao sa njim dosta, ali tu su bila i njegova braća, kao i veterani kluba Novica Veličković, Ratko Varda i on je od svih upijao ono što je najbolje. Tek kada je došao u NBA shvatio je šta smo mu svi pričaili i da se to isplatilo. Poruka za sve iz ovoga je da svako ko hoće da uspe mora da se posveti i ne sme da se ponašao prema košarci kao prema hobiju. Moraju da se daju kao Jokić, cilj je visok i najjači ostaju. Naravno, porodica treba da je na prvom mestu.
- Mnogi klinci pokušavaju da vrate taj šarm košarke kakav Nikola ima, a to je ono što krasi našu košarku. Mnogo mi je drago zbog toga i nadam se da ćemo uskoro dobiti još jednog Nikolu kojim će se Srbija ponositi kao sa Jokićem sada - zaključio je Tadić u razgovoru za Kurir televiziju.
Kurir sport / N. I
NE PROPUSTITE
