Srbija će u petak igrati meč za finale Svetskog prvenstva. Sjajna, odlična vest. Bila bi takva i da je Svetislav Pešić mogao da računa na sve igrače koje je imao glavi. Ali, nije...
Srbija je ekipa s najviše otkaza ne računajući Sjedinjene Američke Države, oni su ipak neka druga priča. Dakle, osim Bogdana Bogdanovića i Marka Gudurića, teško da bi neko od košarkaša koji u Manili nose naš dres bio starter, a pitanje je i ko bi uopšte bio pozvan. Jer, budimo realni, košarkaške kvaliteti Nikole Jokića i Vasilija Micića su bez premca, glupo je o njima polemisati. Imali bismo tako trojicu zacementiranih za prvu petorku, pa onda Kalinić, Lučić...još da su Nemanja Bjelica i Aleksej Pokuševski zdravi i da nije došlo do frke sa Milošem Teodosićem... Mundobasket sigurno ne bi videli Dušan Ristić, Stefan Jović i Boriša Simanić, pitanje je da li bi bilo mesta Ognjena Dobrića, Dejana Davidovca, Nikolu Jovića... Aleksa Avramović bi verovatno ušao među 12, ali ko zna s kakvom ulogom i minutažom...
Mi nikada ne bismo saznali kako ova grupa poštenih momaka i igrača može da funkcioniše na svetskom nivou pod velikim pritiskom. Mi nikada ne bismo mogli da sagledamo koliko su neki od njih zapravo bili potcenjeni, smatrani "drugom ligom", večitim rezervama kojima je FIBA famoznim prozorima omogućila da ponesu nacionalni dres. Obično im se selektor zahvaljivao što na svojim plećima izvlače kvalifikacije, a onda su velika takmičenja gledeli na TV... I tu nema ljutnje, to je surovi profesionalizam. Ispred tebe je najbolji na svetu, najbolji u Evropi...sve vrhunski majstori.
I sada je konačno došlo do kosmičke pravde. Otvorio s prozor, ne Fibin, već onaj drugi. Jokić je odlučio da navija za svoje konje, a Micić da juri formu za NBA... To je automastki značilo da Pešić mora da povede Dušana Ristića, mora da proba sa Stefanom Jovićem, a povrede su diktirale pružanje velike šanse Nikoli Joviću, odluci da bira između Radanova i Simanića. Milioni "selektora" u Srbiji su sve ovo dočekali na nož komenterima da nećemo proći grupu, a ako i prođemo, ne treba očekivati ništa... Da se "pohvali" i potpisnik ovih redova, koji je prognozirao četvrtfinale i kraj!
Pa šta se onda dogodilo? Kako je ova grupa košarkaških odmetika predvođenih "onim koji nikada neće da bude lider" i "senilnim trenerom" svima nama zapušila usta? Možda je ključ u onome što je još u Španiji 2014. rekao Sale Nacionale - ne priznajem da si bolji dok me ne pobediš na terenu. Ima još nešto, u ovoj ekipi nema sujete, magupiranja, klanova... Ova grupa se drži zajedno i svako svakom veruje bez obzira na sve.
Svesni su i prilike koja se retko pruža, mnogima samo jednom u životu - sad pokaži svetu ko si... Sad, Stefane Joviću, neka vide da u tebi još ima vatre, neka se čude kako igraš tako perfektno na najodgovornijem mestu u ekipi, a jedva da si se našao u avionu za Filipine. Sad neka se čude otkud golobradom klincu toliko sportskog bezobrazluka da svima hladno saspe trojku u facu, kako to da Davidovac čuva Taunsa, pa šta radi ovaj Petrušev, s koje je on planete... Gledaj kako Dobrić i Avramović kidaju odbranu. What the hell is this?!
Pakao, da. Osetili su ga poslednji Litvanci. Zeznuli su ovi Srbi i uvek poslovično precizne bukmejkere, koji su neposredno pre utakmice Litvaniji stavili manju kvotu.
Pakao je preživeo i Boriša Simanić, momak koji se niti jednog trenutka nije premišljao da li da prihvati selektorov potez platio je preveliku cenu. Verovatno bi ponovo uradio isto. To govore osmeh i tri prsta iz bolničkog kreveta. Njegovih nekoliko reči u kratkoj poruci drugovima ujedinilo je "orlove" još jače. Epilog smo videli.
Da neko ne shvati pogrešno, Jokić i Micić moraju da budu lideri srpskog tima za Olimijske igre u Parizu, ali ovo nije priča o njima.
Šta god da se desi u petak, šta god da se desi u utakmici za medalju...bravo, momci!
Kurir sport
NE PROPUSTITE
