KLIZALJKA MU PREREZALA VRAT, IMAO JE SAMO 28 GODINA! Jeziva tragedija koja je promenila sve! (VIDEO)
- Bengt Akerblom je poginuo 15. oktobra 1995. tokom pripremne utakmice More i Brinesa, kada ga je klizaljka saigrača slučajno pogodila u vrat.
- Imao je 28 godina, a povreda je bila smrtonosna uprkos brzoj pomoći i operaciji u bolnici u Mori.
- Njegova smrt pokrenula je promene u švedskom hokeju, pa je od 1996. uvedena obaveza nošenja štitnika za vrat.
Obična utakmica, jedan nesrećan trenutak i tragedija koja je šokirala čitavu Švedsku.
Bengt Akerblom bio je talentovani hokejaš pred kojim su bile godine karijere, ali je 15. oktobra 1995. njegov život iznenada prekinut na ledu. Njegova smrt ostavila je dubok trag u švedskom sportu i pokrenula velike promene u ovom sportu.
Bila je nedelja, 15. oktobar 1995. godine. U hokejaškoj dvorani u švedskom gradu Mori sastali su se domaći tim Mora i ekipa Brinesa. Trebalo je da to bude još jedna pripremna utakmica pred novu sezonu, prilika da igrači uđu u takmičarski ritam i provere formu.
Međutim, niko od prisutnih nije mogao ni da nasluti da će se veče pretvoriti u jednu od najmračnijih stranica švedskog hokeja.
U središtu tragedije našao se Bengt Akerblom, 28-godišnji napadač More, koji je iza sebe već imao značajno iskustvo u švedskom hokeju. Bio je deo Đurgardena kada je taj klub 1989. osvojio titulu prvaka Švedske, a u Mori je trebalo da započne svoju šestu sezonu.
Imao je iskustvo, kvalitet i još mnogo toga da pruži sportu koji je voleo. Sve se, međutim, promenilo u jednom trenutku.
Kobni trenutak na ledu
Nesreća se dogodila u trećoj trećini, približno sedam minuta nakon njenog početka. Jedan od Akerblomovih saigrača, Andreas Olson, krenuo je u akciju, ali ga je protivnički igrač udario u telo. Izgubio je ravnotežu i pao, a njegova noga se u tom pokretu podigla u vazduh.
Akerblom se nalazio u neposrednoj blizini. U nesrećnom spletu okolnosti, klizaljka njegovog saigrača zahvatila ga je u predelu vrata.
Bio je to trenutak koji niko na stadionu nije mogao da predvidi. Nije bilo namere da se bilo kome nanese povreda. Jedan sportski duel, pad i nesrećan pokret bili su dovoljni da se dogodi tragedija.
U dvorani je zavladala neverica. Ljudi koji su došli da gledaju hokej odjednom su se suočili sa situacijom koju niko nije očekivao, a igrači su morali da se suoče sa činjenicom da se njihov saigrač nalazi u životnoj opasnosti.
Borba za život
Medicinsko osoblje nalazilo se u dvorani, a pomoć je Akerblomu pružena gotovo odmah. Povreda je bila izuzetno ozbiljna jer je zahvatila veliku krvnu žilu u vratu. Svaki trenutak bio je važan.
Hokejaš je hitno prevezen u bolnicu u Mori, gde su lekari pokušali da mu spasu život. Iako je medicinska pomoć pružena bez odlaganja, povreda je bila preteška.
Akerblom je preminuo u bolnici iste večeri, tokom operativnog lečenja. Imao je samo 28 godina.
Vest o njegovoj smrti bila je šok za njegovu porodicu, saigrače, klupsko rukovodstvo i sve koji su ga poznavali. Ljudi koji su ga nekoliko sati ranije gledali na ledu morali su da prihvate nezamislivu činjenicu: mladi sportista više nije bio među njima.
Posebno težak bio je trenutak za njegove najbliže. Njegova tadašnja partnerka Helena kasnije je, u razgovoru za švedski list "Aftonbladet", ispričala kako je saznala za nesreću i koliko joj je bilo teško da poveruje da se dogodilo ono najgore.
Njeno svedočenje, objavljeno više od dve decenije kasnije, pokazalo je da tragedija nije završena izlaskom iz bolnice. Za porodicu i prijatelje, posledice su ostale prisutne dugo nakon kobne večeri.
Za Moru je Akerblomova smrt predstavljala ogroman udarac. Igrači nisu izgubili samo saigrača već i prijatelja, a klupska zajednica morala je da pronađe način da se izbori sa događajem koji je svima promenio pogled na sport.
Tadašnji čelnici kluba kasnije su govorili o šoku i težini trenutka u kojem su saznali da Akerblomu nije bilo spasa. Sećanje na tu večer ostalo je duboko urezano u njihove uspomene.
U danima nakon tragedije, klub je organizovao komemorativna okupljanja, a igrači i članovi zajednice dobili su priliku da zajedno tuguju i razgovaraju o onome što se dogodilo. Akerblomovo mesto u svlačionici ostalo je simbol bolnog gubitka.
U Mori, gradu u kojem hokej ima posebno mesto, njegovo ime nije zaboravljeno. Njegov dres kasnije je podignut pod svodove klupske dvorane, kao trajni podsetnik na igrača čiji je život prekinut prerano.
Tragedija koja je promenila pravila
Akerblomova smrt pokrenula je ozbiljnu raspravu o bezbednosti hokejaša. Ključni problem bio je nedostatak odgovarajuće zaštite vrata, dela tela koji je izložen opasnosti tokom padova i kontakata na ledu.
Nakon tragedije, u Švedskoj je uvedena obaveza nošenja štitnika za vrat u hokeju, počev od 1996. godine. Cilj je bio da se smanji rizik od sličnih nesreća i da se igrači bolje zaštite od opasnih povreda izazvanih klizaljkama.
Taj potez nije mogao da vrati Akerbloma, ali je postao deo njegovog nasleđa. Njegova smrt pokazala je koliko je važno da bezbednosna oprema bude sastavni deo sporta, a ne nešto što se smatra sporednim detaljem.
Godinama kasnije, kada su se u hokeju dogodile nove tragedije povezane sa povredama vrata, Akerblomov slučaj ponovo je dospevao u središte pažnje. Ljudi iz sporta podsećali su da zaštitna oprema postoji s razlogom i da se rizici ne smeju zanemarivati.
Imao je samo 28 godina
Bengt Akerblom nije bio samo ime u statistici ili još jedan hokejaš čija je karijera ostala nedovršena. Bio je sin, partner, prijatelj i saigrač. Čovek koji je imao planove i budućnost, a čiji je život prekinut u trenutku koji niko nije mogao da predvidi.
Njegova priča ostala je upozorenje koliko sport, čak i kada se igra uobičajeno i bez namere da se nekome naudi, može da nosi ozbiljne rizike.
Trideset i više godina nakon kobne večeri, 15. oktobar 1995. ostaje datum koji se pamti u Mori i švedskom hokeju. Akerblomova smrt promenila je način na koji se razmišlja o zaštiti igrača i ostavila nasleđe koje prevazilazi rezultate i trofeje.
Iza njega nisu ostali samo sportski uspesi, već i opomena da bezbednost mora da bude važnija od svega.
Bengt Akerblom imao je 28 godina. Jedna pripremna utakmica bila je poslednja koju je odigrao, a nesreća koja se dogodila te večeri zauvek je promenila živote njegovih najbližih i istoriju švedskog hokeja.
