Kao i uvek, bez dlake na jeziku naš nekadašnji as pričao je aktulenom trenutku svetskog i srpskog vaterpola, o vezi sa ženskom odbojkom preko supruge Maje Ognjenović, ali i o nekim svakodnevnim temama.
Kako si ovih dana? - Dobro je, mnogo se radi. Jul i agvust je uvek za nas ugostitelje period koji treba pregrmeti. Ima posla, ali leto je uvek vreme kad je manje ljudi u gradu, pa manje i gostiju kod nas.
Kako se snalaziš na funkciji potpredsednika Vaterpolo saveza Srbije i kakva je tu situacija? - Mi smo došli i dug je bio milion i 300 hiljada evra. Kad je Viktor Jelenić postao predsednik, mene je izabrao za potpredsednika i hvala mu. Odmah sam se ogradio i rekao da ću da pomognem koliko mogu. To je za vaterpolo ogroman dug. Evo, Viktor polako uspeva da vrati deo, pomažu svi koliko mogu. Država uvek pomaže i pomagaće, ali država nije dužna da izdržava Savez. Treba naći način finansiranja, a mi smo opet neatraktivan sport zbog suđenja i gore navedenih stvari. Sve je povezano. Uvek poredim sa odbojkom... Krajem osamdesetih naš vaterpolo je bio na desetom spratu, a odbojka na drugom. Onda oni promene pravila i odbojka ode na 82. sprat, a mi završimo u podrumu. To ti je najbolje poređenje. Mnogo je teško i ja ne vidim izlaz dok se ne promeni sistem finansiranja sporta. Možda ni tad neće biti mnogo bolje, ali siguran sam da bismo uspeli da dignemo na neki drugi nivo.
Stalno čujemo pitanje "a šta ćemo kad ode ova generacija". Kažu, imamo sledeću, ali šta posle toga? - Tako su pričali posle nas, pa su došli mnogo bolji. Mislim da, dok pratimo sistem koji je postavljen odavno, uz modifikacije svakog trenera koji je dolazio i njegovog ličnog pečata, ne treba da brinemo za reprezentaciju. Radi se s tom decom. Ozbiljno se radi, ozbiljni su treneri u tim mlađim kategorijama. Meni je žao pomoćnika koji mnogo doprinose i znače. Eto, sada sam ja tu pokušaću da sa Viktorom vidim kako da im se pomogne. Sramota je da ti momci tamo ginu svaki dan, snimaju, spremaju selektoru šta treba... Valjda možemo da uradimo nešto da se i tim momcima uradi nešto. Bar nešto da im ne ubijemo dostojanstvo.
Kažeš da su došli bolji od vas. Navijači ipak nekako kažu da ste vi bili veća imena? - Što se tiče rezultata, mnogo su bolji. Možda su naša imena bila upečatljivija, prepoznavali su nas gde god smo se pojavljivali. Marketinški nisu toliko eksploatisnai, ne vide se. Mi smo bili na svim bilbordima, u svim medijima pred svako veliko takmičenje... Na nama su marketinški bolje radili, a oni su sjajni. Možda ih treba više eksploatisati medijski.
Možda je baš to što ih u javnosti ima manje nego vas recept za te sjajne rezultate? - Ima to dobrih i loših strani. Mi smo umislili, ja pogotovo da mogu da budem Supermen, da mogu da letim... I onda sam se prizemljio (smeh). Ali, dobro. Lepo je to, ipak. Po meni nema lepše stvari nego biti igrač i baviti se sportom. Baš sam pričao sa Dekijem (selektor Dejan Savić, prim. aut.) koji kaže - kad sam bio igrač, mislio sam samo o utakmici. Sad mislim o 13 ljudi, o svemu! Jedno vreme je vodio i Savez, mislim vodio... Borio se tamo sa raznoraznim pravdama i nepravdama.
Ne sumnjam da si pomno pratio dešavanja na Evropskom prvenstvu. - Od početka ovog prvenstva nisam ni sumnjao da ćemo doći do, da kažemo, polufinala. Kad god pričam s nekim, s Dekijem recimo, on kaže kako je četvrtfinale mnogo teško... I jeste, znam da je četvrtfinale najteža utakmica, uvek je bilo tako i biće dok je sporta. Ali mi imamo toliko kvaliteta, opet se to pokazalo. Superiorni smo u odnosu na ostale. Igrački, tehnički, taktički, Dejan ih sjajno vodi, oni ga presjajno slušaju i onda tu nema greške nikakve.
Deluje da smo se prošetali do finala. - Utakmice u grupi su bile laća, nemam drugi izraz, recimo uigravanje. Onda tri dana pauze, surova glupost, ali nema veze. Žao mi je što nisam mogao da odem u Barselonu da ih gledam uživo, ali ja živim od ovog ovde ugostiteljstva, na žalost ili na sreću ne znam ni ja, i morao sam da ostanem. Mnogo je obaveza i posla, nisam mogao da nađem ni dva dana da odem da gledam uživo. U četvrtfinalu smo pojeli Mađare. OK, nisu to oni nekadašnji Mađari, ali su Mađari i ne možeš da se opustiš protiv njih. A onda polufinale, pokazali smo kako se igra vaterpolo. Kako se bori!
Mnogo prašine podiglo se oko suđenja na utakmici Srbija - Hrvatska. Svašta se dešavalo u bazenu, pa na Rusa i Poljaka grme i naši i njihovi. - Suđenje, šta da kažem... Mene nervira kad je tako. Zašto taj vaterpolo propada iz godine u godinu? Zato što idioti vode LEN, FINA. Najobičniji idioti. Poljak i Rus, pa ja im ne bih dao više da sviraju. Kaznio bih ih bar godinu dana. Da ne vide onakav udarac Fatovića u glavu Filipovića! Samo postavljam pitanje šta bi bilo da ga je pogodio u nos. Otkinuo bi mu nos i jedan od naših glavnih igrača ne bi mogao da igra finale. Ovaj Hrvat bi igrao ili ne bi, svejedno. Na šta to liči?
Da li te je iznenadio taj potez Lorena Fatovića budući da njegov otac Elvis važi za izuzetno korektnog čoveka? - Tek ono pokazivanje srednjeg prsta... Jesi li ti, dečko, sportista ili kriminalac? Ako si kriminalac, idi bavi se kriminalom. Nek te ubiju, nek ti rade šta hoće... Besan sam užasno. A njegov otac Elvis je sjajan tip! Tako ga pamtim. Ali izgleda da je negde pogrešio, ne znam. Taj isti Loren Fatović je prošle godine razbio malog Mandića. Da se razumemo, nisu naši ostali dužni i mi smo njih prebili ko mačke.
Baš ti se nije svidelo to što si video u polufinalu? - Ali, ovo je seljački vaterpolo. Dignem se, rknem te u glavu, otkinem je i nikom ništa. Opet, to je to suđenje. Zato vaterpolo stagnira, zato ne može da napreduje... Zbog idiotskih pravila. Treba da sudiš ono što vidiš, a ne da da bude odnos isključenja 10:8. Treba da bude 10:1 ako ja igram presing, a ti igraš zonu, moram ja više da imam.
Na kraju, Srbija mora da bude zadovoljnija ishodom... - Drago mi je da smo pokazali Hrvatima kako se igra. Vodili smo celu utakmicu, nisu imali nikakve šanse. Hvala ovom debilu što je udario Filipovića. Debil je, ne mogu drugačije da se izrazim. Žao mi je, ali dečko ti si debil! E sad naši treba da se skupe i sledeći put da ga prebiju ko mačku. Kao mačku! Ne ovako kao on, nego... Zna se kako se to radi!
Da li vidiš način da se nešto promeni kako bi se izbegli skandali sa sudijama? - Sve to ima veze samo s tim što pravila nisu jasno definisana. A to opet ima veze s gospodinom Đanijem Loncijem, koji vedri i oblači 30 godina, matori deda koji više nije sposoban ni za šta, i sa svim ostalim, izvini na izboru reči, dupeuvlakačima. Svi koji dođu moraju da mu se podrede da bi bili tu gde jesu. Svi ćute i kako kaže Đani tako će da bude. Klasičan diktator. U stvari, on je Tito. Diktator, nemam drugi izraz. Često čujem: "Ne možeš to tako da kažeš". Pa mogu, jer tako jeste.
Dača široke ruke Kod mene klopa džabe za igrače
Dolaze li sportisti kod tebe u kafanu? - Ja sam kao neki privatnik sada, OK momci dođu ovde, dajem im da jedu. I Zvezdi i Partizanu, svima sam davao i dajem. Hoću da im dam. Nemam nikakvu korist osim da pomognem tim momcima, klubovima... da im malo olakšam. Ali, da se bavim nečim drugim... Treba da uložim neki novac u vateprolo, a da mi se to ne vrati. Pričamo o tome već godinama i nikako da se reši. Ne moramo da izmišljamo, samo prepišemo od drugih koji su već tako napravili. Neke olakšice za sponzore i to je to. Mi to nećemo. Zašto? Neki viču zbog pranja para.. Ne znam. Ne razumem se. Neće sad neki biznismen da uloži novac osim ako mnogo ne voli vaterpolo. Koji je njegov interes?
O crno-belim Sramota me zbog Partizana
Kako vidiš činjenicu da su crno-beli prošle sezone bili samo statisti u najjačem klupskom tamkičenju u Evropi? - Partizan prošle godine u Evroligi ima 14 poraza bez pobede i remija. Kako da kažem, sramota me malo. Ja sam partizanovac, volim Partizan, odrastao sam u Partizanu... Mislim da ne treba tako, ali dobro. Nek rade kako rade.
Drago mi je zbog vaterpolistkinja Devojkama treba sistem
Prethodnih dana pratili smo i vaterpolsitkinje na Evropskom prvenstvu. Ima li tu perspektive? - Sigurno je potreban sistem. Iskreno fokusiran sam na muški vaterpolo, ispratio sam da su bile devete što je kao najveći uspeh. Drago mi je, odlično, spuer. Hajde sledeći put da budu sedme, pa tako. Ali bez nekog sistema neće moći.
Može li se njima nekako pomoći? - Na to pitanje nemam odgovor. Trebalo bi. Mogu i one da jedu ovde, ali to i nije neka pomoć.
Podrška Maji Vaterpolo volim, odbojku gledam zbog supruge
Ušao si u žensku odbojku... - Šta da ti kažem... Podržavam ženu maksimalno kao što svako svakog treba da podržava, muž ženu, žena muža. Tu se sve završava što se tiče odbojke. E sad navijački. Bio sam na SP u Trsu kad nisu prošle dalje, bio sam u Riju kad su osvojile srebro. Drago mi je da sam ispratio najveći uspeh ženske odbojke iz prvog reda jer su mi oni obezbedili karte i hvala im na tome.
Šta te više pokrene kao navijača, odbojkašice ili vaterpolisti? - Vaterpolo je moj život i nešto što volim svim srcem, a odbojka je nešto što gledam zbog supruge. Kad ne bude ona igrala, ne verujem da ću je toliko pratiti.
Gojko Filipović/Foto:Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
