Znamo kako Dušan Borković vozi trke. Šampionski! Ali ako vozi ulicama Beograda? E, reporter Kurira zna i to. Duca na trkama i Duca u gradu bukvalno su dve ličnosti.
Dok seče krivine i pritiska gas i kočnicu, a vama glava leti napred-nazad, levo-desno po unutrašnjosti trkačkog automobila, Duca ne progovara. Ali zato se, dok se vozimo po gradu, pretvara u vrlo pričljivo stvorenje, a ono što upada u oči je činjenica da i dalje drži potpuni fokus na zbivanja u saobraćaju i da vozi izuzetno mirno.
Pa kako ostaješ tako smiren po beogradskim gužvama koje su posledica mnogobrojnih radova po gradu?
- Kad god naletim na radove, svestan sam da moraju da postoje kako bi grad bio lepši. Obišao sam ceo svet i to je najnormalnija stvar svuda. I građani se nikad ne bune zbog toga nego stoje u kilometarskim gužvama i čekaju. Jednostavno je, ako te uhvati nervoza, onda je preneseš na vožnju, onda može da dođe do udesa. Ili da se prođe na crveno, pa onda počne da se svira, da se svađa, ljudi hoće da se biju... A to ne vodi ničemu. Tako da ja vozim polako, bez nervoze. Kad sam na trkama, onda vozim brzo, a kad sam u gradu, onda po pravilima.
Kako uspevaš da razdvojiš te dve vrste vožnje?
- To je kao neki prekidač koji je sam od sebe tu, ne moram čak ni da ga uključim ili isključim. Jednostavno, kako sednem u trkački automobil, ja sam u nekom drugom modu, bukvalno sam zver. Kako sednem u gradski auto, tako uživam. Ja automobil volim, volim da u njemu provodim vreme, volim da ga gledam sa strane, meni auto dođe kao neki ljubimac.
Za Uskrs si vozio prvu trku u ovogodišnjem šampionatu, a šta si isplanirao za prvomajske praznike?
- Posle trka koje su veoma naporne i fizički i za psihu, nekoliko dana sam kao isceđena krpa. Bukvalno kao da sam se ugasio. I praznik će zavisiti od mog psihofizičkog stanja - rekao je Duca, pa povodom prvomajskih praznika poručio:
- Iskoristite ovih nekoliko dana, uživajte, družite se, a posle da zapnemo i radimo što više!
Sofia promenila sve
PRVI PUT TATA ZA VOLANOM
Između dva šampionata, Dušan i njegova supruga Andrijana postali su roditelji jedne Sofie.
- Imam u podsvesti još jednu odgovornost više jer nismo samo supruga i ja na ovom svetu, sad je tu i dete, pa sam možda malo mirniji. Uživam s detetom, trudim se da budem stalno uz Sofiu. Naravno da je bilo teških trenutaka, kao i kod svih, ona nikad nije spavala (smeh), ali za svaki lep trenutak sve drugo pada u vodu.
Kurir Sport/Gojko Filipović/Foto: Kurir
NE PROPUSTITE
