Novogodišnji i Božićni praznici obavezno idu uz darivanje, a po pravilu najvredniji pokloni su oni nematerijalne prirode. Kurir je za vas sada spremio jedan od takvih - dan za predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Božidarom Maljkovićem. Imali smo tu privilegiju da zavirimo u kancelariju i dom slavnog domaćina, da proćaskamo o poslu, životu, olimpijskoj godini koja je počela. I posebno zadovoljstvo da to sve podelimo sa čitaocima. Najpre, upoznavanje sa prebogatom riznicom trofeja, uz zanimljive pričice o njima, kao i o pojedinim unikatnim umetničkim delima. - Ovo jedan veliki beogradski umetnik po imenu Đura radio. Pogledajte, od glave životinje napravio je formulu. To je novo što sam doneo sa sobom u ovaj kabinet. Napravio je i vozilo budućnosti. Dobio sam na poklon i stadion Real Madrida i urađen je fantastično. Uradio je dva primerka, jedan je poklonio meni, a drugi smo odneli Florentinu Perezu i on se oduševio. To je Bernabeu spolja, a okolo veliki soliteri koji simbolizuju da je Real veliki klub. Unutra je umesto fudbalskog napravljen košarkaški teren. Zatekao sam ovde fotografiju na kojoj je moja ćerka Marina. Verovali ili ne, to je bilo tu kad sam došao. Da li je ostalo od ranije ili su stavili jer su znali da dolazim, ne znam.
To znači da u kabinet i niste uneli nešto mnogo ličnih stvari?
- Sve ovo što vidite je uglavnom bilo tu.Tu je slika sa Tomasom Bahom, koja je dosta vredna. Ne zbog nas dvojice nego zato što mi tom prilikom čestita jer je OKS prvak sveta u odnosu koliko para legne ovde i koliko od toga ide sportistima. A to je 78 odsto! Mi smo najsrećniji kada u našem "protočnom bojleru" nema ništa. Najsrećniji smo kada su naši sportisti zadovoljni, kada imaju kvalitetnu opremu. Najveća novost je to što je ova zgrada nova. Kad sam došao, u knjigovodstvu nije moglo da se sedi ako pada kiša. Napravili smo novi parking, renovirali zapuštenu zgradu posle 24 godine...
Vraćamo se uspomenama. Vidimo da pored trofeja ima i sjajnih umetničkih dela...
- Ovaj portret je radio novosadski umetnik kada sam sa Panatinaikosom uzeo titulu. Tu je simbol Pariza gde je igrano finale, Atina, Akropolj i ja malo mlađi (smeh). Tu sam sliku dobio od Zvonka Šimuneca i samog umetnika Jukija. Ovo je Šobajić, slika košarkaša, a ja dole sedim i gledam. Ljudi koji se razumeju u umetnost kažu da je to jako vredan rad, jer je iz jednog poteza praktično napravio sliku. Desilo se to za jedan moj rođendan, kada je stigao sa zajedničkim priajtlejima, a nije imao poklon. Pa mi je napravio sliku.
Imate uramljen i članak iz novina, kao i isečak na kom ste sa suprugom, sinom i ćerkom.
- Porodična iz "L'ekipa" iz 1993. kad je Limož uzeo titulu. Tu je i tekst iz novina "Limož 1993. - najveće iznenađenje u istoriji košarke". Sumo rvač i košarkašica su delo naše umetnice Vesne. Ona to radi po Španiji i veoma je poznata umetnica. Nedavno sam od Splita dobio za ulazak u "Kuću slavnih", plaketu uz nadimak Boža Dioklecijan. Tu je i poslednji Kup Koraća jer je takmičenje ukinuto. Važni su i ovi mali, to je pehar za pobednik ACB lige. Od svih ovoih trofeja, uključujući i ovaj za najboljeg trenera Evrope prvi put, od murano stakla teškog 60 kilograma, najvredniji je ova stara lopta. To je za deset najzaslužnijih ljudi u istoriji evropske košarke. Ja sam bio u prva četiri, a za ostalih šest se diskutovalo i većalo. Profesor Aleksandar Nikolić, Željko Obradović, Mesina i ja, mi smo bili nedodirljivi, a o ostalima se raspravljalo. Ima i potpisanih lopti, toliko da ne mogu da se setim koja je koja. Tu su i tri francuska prvenstva, počasna diploma profesora DIF - kaže nam Maljković, pa pokazuje i torbu sa štapovima za golf. - Igrao sam i golf, amaterski naravno. Tu sam pronalazio umirenje, ali dugo nisam igrao, otkad sam se uhvatio Olimpijskog komiteta.
Za kraj ovog neobičnog intervjua ostavljamo i prazničnu želju Božidara Maljkovića.
- Ljudima iz Srbije uvek želim isto. Mnogo dobrog zdravlja, mir u svetu jer smo mnogo često bili u ratovima, a to je nedopustivo. Teško da ima leka koji nam tu može pomoći. Pogotovo prvi, veliki rat. Moj otac je učesnik drugog rata. Nemamo mi ni vremena ni šanse da vodimo bilo kakve ratove!
Veliko poštovanje za Jovića i Đokoviće Prvi čovek OKS ističe i važnost trenera, ali i razbija famu koja se stvara kada se o njima radi. - Nismo mi magovi, nemamo čarobni štapić Ne, mi smo obične zanatlije. Dragan Jović iz tekvondoa je jedan od najboljih trenera koje imamo u OKS, odao sam mu sva priznanja i stavio da bude predsednik sportske komisije. Gale sve razume, i ništa mu nije teško, i danas se usavrašava. To je prototip pravog trenera. Čovek koji proda svoj stan da bi proširio salu da ima neke uslove... Đokovićeva majka je na mom ulazu u jednoj rupi pravila sendviče, mučili su se. Čini mi se da je stric Goran prodao stan da bi uložio u Noleta. E takve ljude poštujem.
Samo četiri odsto dece radi uz trenere Božidar Maljković svestan je da se od stare slave ne živi. Kada je izabran za predsednika OKS rekao je da moto "Važno je učestovati" više ne postoji. Ovako to objašnjava: - Ništa se nema od toga što se učestvuje. Mnogo poštujem Kubertena, ali danas nažalost vredi samo pobeda. Liverpul je, osim slave koju ima, dobio 300 miliona evra. Ogroman je novac i veliki sponzori su to shvatili. Imamo poražavajuće podatke. Ne možemo ceniti sport po tome što su odbojkašice i odbojkaši prvi, ili recimo tekvnondo. Sport se ceni po podacima, a statistika kaže da se samo 12 odsto srpske omladine bavi sportom, a od toga samo četiri odsto pod nadzorom trenera. Dakle, katastrofa. U sportu ne postoji juče, postoji samo sutra. Brzo ćemo zaboraviti sva zlata koja smo osvajali, moramo da mislimo na budućnost. Najvažniji deo sporta je kontinuitet.
Srce mi se deli na Real i Barsu - Moje srce je podeljeno između Barselone i Reala. Bio sam u oba kluba jedini dosad u istoriji, govorim o košarci. I dan danas imam jako dobre odnose sa njima. Narod ne zaboravlja. Teško je to shvatiti danas, ali ja sam stara, atipična škola. Ja volim i Zvezdu i Partizan. Radio sam u Radničkom, deset godina u Ušću, Staroj Pazovi. Prošao sam sve faze. I kad sam dobio Jugoplastiku u ruke to nije bilo zato što su me izabrali, nego zato što niko nije hteo. Znam mnoge poznate koji su ih odbili. Došao je red na mene i desilo se to što se desilo. Išao sam postepeno u trenerskom poslu. Nisam bio veliki igrač, pa da odmah dobijem veliki klub, kao što dobijaju.
