Aleksandar Kukolj, najbolji srpski džudista, gostovao je u emisiji Realna priča gde je ispričao neke detalje iz svog života.
Naime, on je reprezentativac Srbije, osvajač prve istorijske zlatne medalje za našu zemlju na Evropskom prvenstvu i svojevremeno broj jedan na svetskoj rang listi, ali i neko ko je dokaz da se snovi ostvaruju ako čvrsto veruješ u njih i ako naporno radiš na njima.
Kukolj je započeo svoju emotivnu priču navodeći da nikada nije imao dovoljno para da kupi kimono za džudo, već mu je prvi kimono sašila majka.
- Prvi kimono mi je majka sašila, a sašila mi je i drugi. Treći mi je poslao rođak Ljubiša iz Nemačke. sledeći mi je kupio jedan čovek Suki koji je velika figura u mom životu i mnogo sam ga puta gledao kao figuru svog oca. Peti mi je uzeo Savez, a danas me plaćaju - rekao je Kukolj.
- Ja se tako šalim sa svojim roditeljima da nema šanse da su oni mene voleli ovoliko koliko ja volim svoje dete. U smislu da kada sam dobio dete spoznao sam koliko se dete voli, da sam to znao ranije mnogo bi manje gluposti pravio. Prosto ne mogu da verujem da je mene mogao neko toliko da voli i da me voli i dan danas - naveo je Kukolj.
- Delio sam sobu sa sestrom do 20 godine. Tu rokadu smo napravili kada sam ja polomio nogu, pa sam prešao u roditeljsku sobu jer mi je trebalo nege. U malom stanbenom prostoru sam odrastao i to iskustvo me je naučilo dosta. Mislim da nije dobro rasti u većem prostoru. Ako možete da živite u 300 kvadrata, mislim da to nije dobro jer ta povezanost porodična ne očvrsne ako svako dete ima svoju sobu i kompjuter u sobi - rekao je Kukolj i dodao:
- Nego da očvrsne u otimanju klikera gde smo sestra, mama i ja pokušavali da otmemo kliker tati iz ruke. Svako je držao jedan prst i taman kada ostane poslednji on bi zamenio kliker i mi bi "crkli" od smeha. Mislim da treba težiti da mogućnosti budu što veće, ali da treba biti oprezan gde te mogućnosti treba eksploatisati u punom kapacitetu. Ima ona kineska poslovica "detetu treba da je malo hladno i da je malo gladno".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
