Piše: Vuk Brajović
Napisati ovo na najsrećniji hrišćanski praznik može zvučati malo pretenciozno, te se izvinjavamo svakome ko bi ove reći posmatrao van sportskog konteksta, kome su isključivo namenjene.
Kao veliki vernik, naš teniski as bi sigurno razumeo pravu suštinu (i, naravno, složio se) jer je ova godina više nego sve do sada testament toj tvrdnji na kojoj se njegov autorski potpis upravo ispisuje. Učiniti ono što verovatno niko drugi ne bi u datim okolnostima, preživeti surovo nametnutu političku golgotu, podići samospoznaju i umozrenje na jedan novi nivo uprkos svim izazovima – i uz veru i ljubav ponovo osmisliti i graditi put ka sticanju snage, moći i vizije koje bi mu do kraja njegove karijere omogućile da da svoj konačni izraz i beleg na sport koji toliko voli i koji ga je stvorio u čoveka koji je danas – zaista i zaslužuje poseban spomen na današnji dan velikog praznika – i to dan finala Otvorenog prvenstva u tenisu njegove Srbije (ATP Serije 250).
Izabrao je Novak Đoković najrizičniji put pred prošlogodišnji istorijski Rolan Garos – a to je da po prvi put preskoči period uvodnih treninga na šljaci terena Žan Buen i pravo sa Serbia Opena “baci rukavicu izazova” Nadalu i ostalim mlađim vedetama belog sporta na najizazovnijoj podlozi na turneji. Impresivan je bio uspeh prvog reketa sveta, a trnovit put (preko dva zaostatka od 2 seta od četvrtfinala nadalje i herkuleanskog boja protiv spomenutog Španca koji je sinonim za istoriju reputacije tog turnira) do njegovog ostvarenja – i kada se, posle osvojenog Vimbldona, očekivalo da je olovka za ispisivanje istorije u njegovim rukama – pakleni ambijent Olimpijskog turnira u Tokiju i patriotski inspirisane odluke poremetile su pripreme Novaka za nešto što je teniski svet video kao neminovnost i spremio se da na njemu najmanje domaćinski nastrojenom Ju Es Openu odaju počast najvećem svih vremena. No, to se nije desilo – kao ni mnogo toga lepog i donekle očekivanog za Novaka do kraja sezone 2021 – da bi ono što se sa njim odigralo na za njega ikoničnom Australijen Openu donelo najveću brigu za sve njegove obožavaoce i teniski svet koji još uvek prepoznaje fer-plej na i van terena kao sastavni deo ove igre.
Od tada, tokom ove najčudnije sezone obeležene zabranama i grubo nametnutim diskontinuitetom – Novakov skor do Serbia Opena bio je – dva poraza i dve pobede. Sa bolom je primljeno k znanju da Marjan Vajda nije više član Novakovog stručnog tima, što se nesumnjivo odrazilo i na spomenuti najlošiji start jedne sezone sa – divnim čudom – i dalje prvog reketa sveta. Ovde treba biti fer pa napomenuti da je čudan i neprijatan splet okolnosti oko prvog izazivača, Rusa Danila Medvedeva, doprineo tome da se Novak I sa desetinom poena zadrži na čelu ATP rang liste – ali takva su, jednostavno, ova bez presedana vremena u ovom sportu. Došavši na Serbia open posle tročasovnog meča i bolnog iporaza od finaliste turnira u Monte Karlu Davidovića-Fokine u svom prvom nastupu u Kneževini ove godine – jedino što se znalo bilo je da Novak mora da iskoristi ambijent topline i podrške koji mu Beograd pruža – kako bi radio na dizanju svoje igre, kondicije i samouverenosti do najvišeg ostvarivog nivoa – i istovetno najbrže moguće. Uprkos kiši i vetru, starim prijateljima iz Monte Karla i ranog dela sezone šljake uopšte, Novak I tim su krenuli u ostvarenje ovog cilja.
Prva prepreka je bila najteža – a ujedno i važna za (nadajmo se) nova velika ostvarenja srpskog tenisa. Meć sa Laslom Đereom je bio finale pre finala i najveći mogući test koji je prvi reket sveta mogao da doživi od reketa kolege iz Dejvis Kup reprezentacije – koji igra u životnoj formi i napokon veruje u svoj raskošni potencijal. Preživeo je Novak dve situacije u tom meču u kome jedino najveća sportska (ne)sreća može da odluči njegov konačni ishod – pritom demonstriravši impresivnu volju da – i dalje bez potrebnog nivoa kondicije – odigra tada najbolju moguću verziju svog defanzivnog tenisa i dovede Đerea na velika ofanzivna iskušenja. Na neki način je I dobar deo narednog meča protiv još jednog (u poslednje vreme) izuzetno uspešnog sunarodnika Miše Kecmanovića protekao u istom maniru – da bi se Novak ipak značajno više oslobodio i prešaltovao se u ofanzivu. Jučerašnji meč protiv Hačanova – igrača koji mu izuzetno leži i omogućava mu da uđe u meč na željeni način i sa učinkovitom strategijom – bio je prilika da Novak prikaže tenis na svom autentičnom nivou: stabilnog servisa, odličnog riterna, višestruke kombinatorike, pravog razmera aktivne defanzive i agresivne ofanzive i šampionskog mentaliteta koji je prevazišao treći uzastopni gubitak uvodnog seta u poslednja 4 meča. “Novak je jedinstven po tome što poseduje dve igre, koje može da menja kao da poseduje prekidač”, impresioniran je bio Hačanov na konferenciji za medije, aludirajući na sjajnu defanzivu i ofanzivu našeg asa. Bodren publikom na način koji je opisao kao “bez presedana u karijeri”, Đoković je došao do velikog finala – protiv I ove nedelje sjajnog drugog nosioca, Rusa Andreja Rubljova. Velikog finala – i momenta teniske spoznaje.
Mogao bi ovo biti i peti uzastopni meč u kome bi Novak izgubio uvodni set, jer će ovaj meč nositi i određeno breme očekivanja – verovatno veće kod domačina nego li kod gosta. Rubljov je izuzetan igrač trenutka, strahovit borac sa osnovne linije i veoma pouzdanog i učinkovitog servisa – koji ima fantastičnu mogućnost da ubrza igru u meču van svakog očekivanja (što je osetio i prokomentarisao juče i Fabio Fonjini). Iako možda izgleda drugačije, Andrej je veoma slične fizičke konstitucije kao Novak (2 kg lakši, iste visine) što znači da mnogo toga što Novak može da izvede – može i on. U tome će biti velika misterija današnjeg meča – šta je to što će ova dva sjajna asa uspeti da ostvare iz svog repertoara igre – a da protivnik ne uspe da to blokira, predupredi i kontrira?
Da se razumemo – oba Novakova servisa moraju biti na najvišem mogućem nivou preciznosti i efikasnosti, da bi se otvorio poen na željeni način. Iako ga je ubedljivo pobedio na hardu završnog Mastersa sezone u Torinu u njiovom jedinom dosadašnjem meču – to na šljaci zaista ništa ne znači, osim blage psihološke prednosti - uz koju će ići i frenetično bodrenje naše publike. Rubljov je specijalista za mečeve na tri dobijena seta – i shodno tome impresivan niz od 5 (od poslednijh 9) osvojenih turnira ATP Serije 500 – što znači da mu se ne sme dozvoliti da “pobegne” sa plenom rezultatske prednosti predaleko u meču, čemu bi Novaku najveći saveznik trebao da bude odličan ritern zarad ostvarenja brejkova i – naravno – ri-brejkova na protivnikov servis. Rubljov je brži od Hačanova, ali to ne znači da bi Novak trebao da se ustručava od “miksovanja” stila igre i pokušaja osvajanja poena kratkim dijagonalama, drop šotovima i pravovremenim izlasicma na mrežu. Andreju je bekhend jača strana igre, ali će uvek biti prava meta za Đokovića ako ga bude dobro služio jako spinovani duboki forhend – ali se svakako treba spremiti na žestoke i iznenadne kontra-udare iz defanzive i efikasnu agresivnost ako Rus uspe da uđe u teren i iskoristi kraće lopte domaćina. Za očekivati je da će biti nekoliko dužih gemova u današnjem meču, čije osvajanje bi trebalo da bude važan indikator za to ko če ovaj sjajan meč u najavi – konačno pobediti. Novak bez visokog nivoa energije, fokusa, istrajnosti i nadahnuća jedino može da se nada da Rubljov neće imati dobar dan – ali je to preveliki rizik protiv ovakvog sjajnog protivnika – I to u finalu koje bi moglo da ima značaj prekretnice za “omljienog sina Srbije”. To publika veoma dobro zna, i umeće da – u kulturnoj meri – postaje Novakov “dubl-partner” u ovom finalu singla Serbia Opena 2022 za pamćenje.
Osvajanje trofeja u Beogradu u ovoj i ovakvoj 2022. za Novaka Đokovića bi moglo da ima – karijernu važnost. Započinjanje lanca uspeha u Novakovom slučaju dovodilo je do rekordnih ostvarenja u istoriji tenisa – što bi i njemu i protivnicima predstavljalo poruku da je šampion na svom mestu i spreman na sve. Posle Madrida I Rima – važnih preludija za istorijski Rolan Garos i eventualni meč nad mečevima protiv Nadala – Novak će imati podjednako važan karijerni izazov na travi Vimbldona – kao i “repesaž” na terenima Flašing Medousa – posle kojih bi mogao da bez pogovora postane najuspešniji teniser u istoriji u (skoro) svim registrima. Ako je taj cilj propušten da bude ostvaren prošle godine, to ga čini utoliko važnijim ove – pogotovo kada se uzme u obzir da na putu njegovog ostvarenja stoje i fantastični mladi izazivači: Alkaraz, Korda, Bruksbi, Kresi – kao i oni poznatiji – Zverev, Cicipas, Rubljov, Ože-Alijasim, Šapovalov, Hurkač. Ostvariti to u aktuelnoj sezoni – zaista neće biti lako.
Ali, šta je bilo lako u karijeri Novaka Đokovića? Tenisko “dete ratova” što je često spominjao ovih dana na konferencijama za medije i protivnik stalnih i različitih izazova Novak Đoković izlazi danas na teren u Beogradu spreman da upije ljubav i emocije hiljada svojih obožavatelja, najtrajnije pogonsko gorivo i inspiraciju za ostvarenje svih ciljeva i planova do kraja svoje karijere po njegovim uslovima.
Vreme je da Novak svojim tenisom izrazi najbolje ono što želi,što nam je najavio u Dubaiju, a za to za njega nema lepšeg i važnijeg mesta od terena na ušću Save i Dunava. Teniski vaskrs na Hrišćanski Vaskrs! To je čast i privilegija samo onih odabranih koji su to svojim pregalaštvom i verom zaslužili.
Srećno Novače!
Kurir sport
NE PROPUSTITE
