SPECIJALNI IZVEŠTAČ KURIRA IZ PARIZA VUK BRAJOVIĆ
Izuzetno mirno i spokojno delovao je Novak Đoković pri razgovoru sa medijima posle četvrte ubedljive pobede protiv Slovenca Aljaža Bedenea u trećem kolu ovogodišnjeg Rolan Garosa. Kao putnik koji je tek započeo svoj hod prema nekoj dalekoj destinaciji, svestan izazova ali i svih svojih ostvarenja, kvaliteta i spremnosti da nastavi pobednički niz započet ovde prošle godine – staloženo i misaono Novak je odgovarao na brojna i veoma raznovrsna pitanja međunarodnih i srpskih medija u ovom prelomnom trenutku za ostvarenje njegovih ambicija ovog varljivog Pariskog proleća.
Upoređivanje prošle i ove godine?
- Mislim da se bolje osećam i bolje igram upoređujući sa prošlom godinom. Dobar je osećaj na terenu i uvek, naravno, neki elementi igre mogu da se usavrše. To je i logično, kako napreduje turnir iz kolo u kolo sve se ugodnije osećam na terenu, takav je barem slučaj do sada.
O tome da li će ići na finale Lige šampiona, Đoković kaže?
- Ne znam da li ću na utakmicu, jer igram u nedelju. Ako igram preko dana, teško.
Da li pratiš portale, društvene mreže i da li kačiš sadržaj na svom profilu?
- Portale i vesti ne čitam više. Ne čitam već jedno pet godina unazad. Čitao jesam dosta u prošlosti, ali sam u jednom trenutku zatvorio i izbrisao, tako da nemam nikakve portale. Volim Instagram, volim život kroz slike i to je nešto što me privlači. Ne znam sad, ali neki dan provedem više, neki manje, ne mogu tačno da procenim vremenski. Ja postavljam na Instagramu, da. Ponekad moj tim, ali uglavnom neke čestitke ostalim sportistima, neke praznike naše, to uglavnom ja radim.
Šta očekuješ od nastavka Rolan Garosa?
- Žreb je nešto povodom čega čovek može da se nada, da priziva njegov željeni ishod ili već šta god, ali je to jedno obično izvlačenje i pitanje sreće. To je-što je. Igrač sam koji stvarno veruje u svoje mogućnosti, znam da sam pobeđivao i onog najtežeg protivnika ovde nekoliko puta. Ukoliko dođe do tog duela, a deli nas samo jedan meč, da će to biti senzacionalan sportski meč, ono što sportski svet i mnogi priželjkuju. Biću spreman, moj fokus je na Švarcmanu, to znamo da takav pristup ima svako ko je šampion. Što se tiče moje pripreme, ona je vrlo slična onome što sam radio prošlih godina, s tim što uvek ima prilagođavanja - kako se osećam toga dana, možda određene tehnike disanja, vizuelizacije, koncentracije, korisitim neke više, a neke manje. Ali, određene rutine moram da obavim. Prosto ih se pridržavam. Ne ono što je na očigled svih, nego neke svoje stvari. Tako da, uvek svoje vreme imam, to mi je jako bitno, taj deo pripreme i domaćeg zadatka, analize sebe i protivnika. Verujem zaista u tu moć zamišljanja, sanjarenja i ostvarivanja svog sna kroz projekciju u budućnost. To mi se mnogo puta ostvarilo, imam puno razloga da verujem u to. Postavio sam neki svoj san i videćemo da li će se on i ostvariti.
O narednom meču protiv Švarcmana?
- Švarcman je jedan od najbržih igrača na turu i njegovi su najbolji rezultati u karijeri su došli na šljaci, pa je to težak protivnik bez dileme. Znam ga dobro igrali smo nekoliko dobrih mečeva na različitim podlogama. Kad igraš protiv njega uvek moraš da očekuješ da će se loptica vratiti, spreman sam za fizičku borbu, nisam proveo previše vremena na terenu jer sam dobro udarao od početka turnira, pa se radujem tom izazovu.
Da li si video da su meč pratili Arsen Venger, Zinedin Zidan i Vudi Harelson?
- Video sam Arsena i Sedorfa. Nisam video Vudija Harlsona i Zidana kog ste pomenuli, ali uvek je čast imati takve legende fudbala koje dođu da te gledaju. Većina tenisera su veliki fudbalski navijači, pa ih dobro znamo i pratimo, gledamo timove, nacije, sva takmičenja. Uvek je odličan osećaj kada neko sa njihovim nivoom uspeha i ličnosti dođe da nas gleda uživo. To ti da dodatnu motivaciju. Video sam Arsena pre početka meča i pozitivno je uticalo na mene, imao sam još veću motivaciju da igram dobro pred njima.
O zatvorskoj kazni koju u Britaniji izdržava Boris Beker?
- Slama mi srce što vidim kroz šta prolazi, ne želim da ulazim u sam proces, šta je bilo fer, a šta ne, šta je učinjeno. Borisa smatram za prijatelja i člana porodice, uvek je bio tako divan prema meni i mojoj porodici, imamo odličan odnos tokom godina, pogotovo kada smo radili tokom tri godine i ostvarili velike stvari u ovom sportu. Čak i kada smo prestali da radimo naš odnos je nastavio da se razvija u pravom smeru. Bio sam u kontaktu sa jednim od njegovih sinova Noom i pitao sam da li ima nešto što mogu da uradim, da pomognem, da budem uz Bekerove članove porodice jer ne mogu da dođem do njega... To je strašno. On je neko koga znam tako dobro i naravno neko ko je legenda našeg sporta, a prolazi kroz to što prolazi. Prošlo je manje od mesec dana i znamo još koliko mora da bude tamo. Nadam se da će ostati zdrav i jak.
O činjenici da je Bedene menjao državljanstvo iz Slovenačkog u Britansko i nazad u Slovenačko – i kako on komentariše takve situacije i pravila koja se tiču takvih slučajeva?
- Nisam siguran tačnih detalja njegove situacije, ali to je dobro pitanje. Nemam jasan stav o tome, volim da vidim igrača da ostane i da igra za svoju reprezentaciju, ali istovremeno ne mogu da sudim nekom ko želi da se preseli u drugu državu iz različitih razloga, elemenata koji utiču na to. Nisu samo finansijski problemi, porodica, životni stil, ko zna koliko različitih razlika. Ako igrač to odluči da uradi mora da ima tu priliku. Da li je previše strogo ili ne? Nisam siguran koja su tačno pravila ako igrač za Dejvis kup ili Bili Džin King treba mnogo vremena da se promeni po četiri ili pet godina, da bi igrao za novu državu. Teško je reći šta je ispravno, a šta pogrešno. Bio sam i sam u toj situaciji sa 14 godina, bilo je razgovora sa Velikom Britanijom, ali sam sa roditeljima odlučio da ostanem u Srbiji i srećan sam što smo kolektivno doneli tu odluku. Ima mnogo igrača i sportista širom sveta koji traže bolje uslove i prilike, svako individualno donosi prave odluke koje su bitne za porodicu i to razumem.
O izbeglicama koji su bili zatočeni u izbegličkom centru pored njega u Melburnu?
- Ako je tačno da su svi oslobođeni iz tog centra, srećan sam, zato što je sve to za njih bilo jako teško, posebno za one koji su tamo bili devet godina. Ja sam ostao tri nedelje, ne mogu ni da zamislim kako je provesti devet godina. Nisu uradili ništa pogrešno. Ne razumem zašto, ali ako sam uspeo bar malo da osvetlim situaciju, srećan sam, zato što sam im dao šansu u drugoj zemlji. Ne znam da li su neki od njih ostali u Australiji ili ne, ali znam da je Ali (momak sa kojim je pričao prim. aut) otišao u Ameriku. Video sam to, te fotografije. Bio sam srećan, on je srećan, zato što će živeti slobodno. Potcenjujemo slobodu. Dok stvarno to ne doživiš, nemaš pojma kakav je to osećaj kada ti oduzmu slobodu.
O povratku u Australiju?
Što se tiče Vlade, da, čuo sam vesti, ali ne znam ništa o mojoj vizi, da li će mi biti vraćena, da li će mi dozvoliti da se vrati u Australiju. Želeo bih. Želeo bih da odem i igram Australijan open. Ako dobijem šansu da se vrati u Australiju i na mesto gde sam ostvario najveće uspehe na Grend slemu u karijeri. Voleo bih da se vratim.
Kurir sport
