Dvanaestorangirani Britanac – koji je po roditeljima (Škoti i Velšani) i mestu rođenja (Južna Afrika) više dete Komonvelta nego Gordog Albiona i danas igra za naciju – koja je bojažljivo, ali ipak opravdano, polagala nade u njega – posle rane eliminacije Evansa i Mareja. Četvrtfinale Istborna (izgubio protiv Kresija) i četvrtrfinale Kvinsa u dublu (singl izgubio u 1. kolu od ovde povređenog Dimitrova) bili su celi učinak „Kema“ na travi do pojavljivanja u Ol Ingland Klubu – a ovde je oscilirao između „pakla“ u 5 setova protiv Munara (1.kolo) i Gofena (četvrtfinale) i „šetnje“ u 3 seta protiv Džonsona i Pola (2. i 3. kolo) – uzdajući se prvenstveno u dobar servis, jak forhend i agilno pokrivanje terena, bodren od strane ponosnih lokalaca. Tek peti Britanac u istoriji koji je došao do polufinala ovog ikoničnog turnira, nastojaće da postane četvrti u istoriji u finalu nekog Grend Slema – koji bi time postao četvrti među svojim zemljacima koji bi uspeo da pobedi Novaka Đokovića – i četvrti levoruki teniser (posle Nadala, Melcera i Verdaska) koji je to uspeo da učini na Grend Slemu. Uz spomenute kvalitete, ono što će svakako biti važan aspekt Norijevog nastupa danas je skoro apsolutna podrška publike – 15,000 posetilaca Centralnog terena – koji sigurno neće propustiti priliku da učine razliku, a zatim i da se zdušno uključe u njegov tok u slučaju da miljenik uspe da uzme set Novaku i učini dalji tok meča nešto više neizvesnim nego što početne analize ukazuju.
Treći igrač sveta i veliki favorit za osvajanje sedmog trofeja na Vimbldonu nije baš bivao „nedodorljiv“ protiv levorukih igrača na Grend Slemovima – prvenstveno misleći na mečeve sa protivnikom koji je juče, poprilično razočaravajuće po mnoge pratioce tenisa, predao polufinalni meč Kirijosu usled rupture stomačnog mišića. 40 pobeda i 13 poraza na Slemovima, odnosno 130 pobeda i 40 poraza na turneji je statistika Novakovih nastupa protiv onih koji reket drže drugom rukom nego li on – i zbog toga su obilato korišćene usluge trenera Gorana Ivaniševića ovih dana na treninzima u Orangi parku. 107 pobeda i 18 poraza zabeležio je Đoković na podlozi na kojoj je njegov sport počeo da se igra krajem 19. veka, a na putu je da 8 put uđe u finale Vimbldona u svom 17. uzastopnom pojavljivanju ovde – čime bi ostvario rekord svih vremena po broju Grend Slem finala u kojima je neki teniser učestvovao – 32! Posle Federera i Kena Rouzvola – postao bi treći teniser sa 35 ili više leta kome je pošlo za reketom da uđe u finale Vimbldona, a u svojih poslednjih 10 polufinala ovde ostvario je 7 pobeda, od kojih su 6 ostvarene uzastopno (posle poraza od Federera 2012.) – u trenutno aktuelnom nizu. Iako je za sada Federer nedostižan po broju pobeda u mečevima na Vimbldonu (104), Novak bi ulaskom u finale ostvario svoju 85 pobedu (2. na listi svih vremena), 333. pobedu na Grend Slemovima i 27. uzastopnu na Vimbldonu (poslednji poraz – predaja Berdihu 2017.) čime je njegov lanac neporaženosti 4. u istoriji najvažnijeg turnira sezone.
Ova statistika sa razlogom uliva „strah u kosti“ tih četrnaestak hiljada i kusur navijača koji će biti na strani Norija danas, uz podsećanje da je mu je Novak „prepustio“ samo 3 gema u njihovom jedinom dosadašnjem susretu – prošle godine na Završnom Mastersu u Torinu. Ali – to je bilo tada, meč koji je igran u potpuno drugačijim uslovima – i turniru koji nije baš ostao u lepom sećanju obojici učesnika današnjeg polufinala. Danas je sve „tip-top“ – očekuje se pristojno vreme i otvoren krov, vlažnost vazduha je podnošljva, a obojica igrača su imali 3 dana da se oporave od iznurujućih četvrtfinala u 5 setova. Atmosfera na Novakovim treninzima je bila vesela i radna, a u porodičnom okruženju – nikad radosnija i opuštenija – i time plodotvornija. Pogodno po kvalitet tenisa na ovom meču je i činjenica da Kameron Nori nije „turista“ na Centralnom terenu, ali je nemoguće očekivati da neće osećati pritisak u „meču života“ protiv šestostrukog osvajača ovog turnira.
A što se samog meča tiče – važno je istaći da će Novak završiti „pola posla“ ako ritern bude ukrotio Norijev servis i time otvorio mogućnost da primeni superiorno iskustvo i dokazanu strategiju igre i posle protivnikovnog početnog udarca. Jasno – ovo je formula za sticanje važne početne prednosti – brejkova u prvom setu, ali ostaje briga da se eventualno ne ponovi „Siner“ – tj. pad koncentracije kod Novaka koji bi omogućio ominozni povratak u meč protivnika. U tom smislu bi to nedavno negativno iskustvo trebalo da posluži Novaku da „nadgradi“ svoju igru u smislu kontinuiteta, efikasnog korišćenja prilika za brejk i „zatvaranja“ prvog (i drugog seta) sa povoljnim rezultatom. Ipak, ono što je stvaralo probleme u Novakovoj igri u prethodnom meču nije bio ritern – već njegov servis (i prvi i drugi) koji je prestao da funkcioniše u željenom kapacitetu, i bacio Novaka u pasivni položaj kroz odigravanje poena i potisnuo ga u defanzivni mod i mesto mnogo dalje od osnovne linije nego što je to slučaj kada pobeđuje. Usled toga su usledile i serije neiznuđenih grešaka, jer Đoković nije uspevao da se dobro postavi za odigravanje udaraca – a protivnik to vešto koristio da se postavi u dominantnu poziciju na terenu – sve dok „Nole nacionale“ nije rekao dosta, umio se ’ladnom vodom – i krenuo da igra kako je ceo teniski svet od njega očekivao.
U smislu toga šta bi Nori mogao da učini da bi zagorčao život Novaku danas – ne treba gledati mnogo dalje od onoga što je radio Siner, nadajući se da će podrška publike, fizička snaga i voljni momenat biti na taman toliko višem nivou u njegovom slučaju da bi mogao da odvede meč u neizvesni četvrti i peti set. Eliminacija izazova koje bi Britančeva „oružja“ mogla da izazovu bi ujedno umanjilo uticaj publike na tok meča i ishod neizvesnih poena, a ako je suditi po odnosu koji je publika imala prema Novaku do sada (kao i posle izuzetno nepopularnog gesta Nadala time što se povukao iz polufinala sa Kirijosom) ne bi bilo nerealno očekivati da će pokazati malo više poštovanja nego što je to bio slučaj u poslednjim mečevima sa „velikanima“ Nadalom i Federerom na Centralnom terenu. Novak je spreman da se „insulira“ od tih uticaja – ali je i to podložno eroziji u slučaju da meč traje duže, i ako Novak bude pokazivao nezadovoljstvo nekim pasažima u svojoj igri.
NE PROPUSTITE
Jak i precizan prvi servis, pouzdan i prezican drugi servis, otvaranje poena sa svešću da se igra protiv levorukog tenisera - sa stavljanjem pritiska na Norijev bekhend, osvajanje terena iz pozicije blizu osnovne linije i dolaženje u poziciju da se kroz brze razmene i kratke dijagonale dođe do pozicije za viner, pametno korišćenje izlaska na mrežu kada se odigra duboko na bekhend i „dropovanje“ bez previše rizika ali i bez bojazni da se racionalno koristi ovaj važan element u remećenju ritma igre Norija bili bi elementi pobedničke formule Đokovića za danas. Naravno, treba biti oprezan koliko god je to moguće sa kretanjem na terenu, jer je zona oko osnovne linije potpuno izlizana a istrčavanje na mrežu problematično zbog skliske trave – te su bolni padovi sasvim mogući. No, ako Novak bude uspeo da uspostavi željeni ritam igre i poziciju na terenu – ne bi trebalo da se često nađe van svoje „zone komfora“ – što bi ovaj rizik u dobroj meri umanjilo.
Voleli bismo da smo u pravu da u predviđanju ishoda ovog meča ne „darujemo“ Noriju više od jednog seta, a još srećniji kada bi Novak bio još manje darežljiv. Prognoze da će četvrtfinale ovogodišnjeg Viimbldona za Đokovića biti kompleksnije od polufinala bi trebalo da se potvrdi u današnjem meču – u nadi da varijabila uticaja publike kod Novaka neće stvoriti negativne efekte i psihološke asocijacije ka nemilim događajima sa početka ove godine, kao što je bio slučaj sa Medvedevim u velikom finalu sa Nadalom upravo u Melburnu.
Ukratko, naš Nole je veliki favorit za svoje osmo uzastopno finale na Vimbldonu – i bez obzira na sva moguća čuda – čvrsto i u inat njih stoji na toj poziciji. Ko u to ne veruje, neka pogleda opet treći, četvrti i peti set protiv Sinera – a neka onda uključi televizor i spremi se za uživanje uz tenis sa ikoničnog Centralnog terena ovog popodneva.
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
