Za one građane Srbije koje prvi deo subotnjeg dana asocira na „Šarenicu“ – jedna „ažurirana“ verzija tog programa će se emitovati i danas – ali iz studija u Malagi!
Šta se sve nije izdešavalo na terenu, na tribinama, u svlačionici, u sali za medijske konferencije – i šta se još „kotrlja“ po društvenim mrežama kao rezultat prethodno navedenog u proteklih 24 časa stvarno je šareno - da šarenije ne može biti. U retrospektivi – lanac kontroverznih događaja je započet i pre nego što je pre meča premijerno emitovana „pesma za navijače“ po izboru članova reprezentacije „Veseli se srpski rode“, i to upadom test-agenata (inače privatne) Svetske anti-doping agencije (WADA) među njih neposredno pred početak meča protiv Velike Britanije. Posle "svađe" koja je usledila – uz puno razumevanje za sve komentare koje su naši reprezentativci imali na takav presedan u praksi – srpski tim je na teren izašao „naoštren“, a na terenu – svaki igrač na svoj način, i u autentičnim okolnostima.
Miša je odigrao meč sezone, pobedio neugodnog Drejpera u njemu ove godine baksuznim taj-brejkovima oba seta; Novak je sa po jednim brejkom u dva seta eliminisao Norija – ali je, za razliku od Kecmanovića koji se kretao „ispod radara“ za navijače Albiona – bivao dodatno izazivan i sa tribina, što je – po sopstvenim rečima – i trebao da očekuje. Nekoliko razmena sa njima – koje mu sigurno neće garantovati simpatije domaće publike u vreme narednog Vimbldona – sigurno su bile plod događaja pred sam meč, što se moglo zaključiti po tonu i dužini obraćanja medijima na temu aktivnosti anti-doping agencije.
Da li je Tim Srbije trebao da očekuje i „tviter-oluju“ i reakcije zvaničnika nekih teniskih saveza prema onom Međunarodnom (ITF) i Olimpijskom komitetu zbog izabrane muzičke numere (odnosno njenih reči) – teško je sa sigurnošću odgovoriti, pa samim time i znati koliko je to bio gest ponosa i prkosa apriori svega i svačega što inače periodično ili ipak češće prati Novaka i družinu kroz njihove nastupe na globalnoj ATP turneji. Veselili su se na kraju dana naši asovi posle pobede nad Britancima – meča koji je protekao u veoma fer i na momente virtuoznoj teniskoj borbi njenih aktera u singlu, sa njima i „srpski rod“ i jedan veliki deo lokalne i globalne teniske publike. Ali, sa druge strane, drugačijeg raspoloženja i mišljenja bio je ne tako mali deo lokalne, regionalne i globalne javnosti – većinom hiljadama kilometara udaljenom od ovdašnjih sportskih zbivanja - koji je na komentar ovog teniskog događaja bio podstaknut ne umećem aktera na terenu, već političkim motivima podstaknutim sadržajem koji se orio preko zvučnika palate sportova u Malagi. Kao epilog te „buke“ – usledila je „radio tišina“ bez slike na ITF-ovom sajtu na mestu gde je do ranog popodneva u sredu stajao muzički klip ulaska naše reprezentacije u dvoranu pred meč. I, zanimljivo – a možda i očekivano (čak i bez incidenta sa GB navijačima) – skoro svi „progonitelji“ su usmerili svoju „pažnju“ na samo jednog člana te reprezentacije – Novaka Đokovića – sa namerom da ga prozivedu u glavnog „dirigenta“ tog novog primera srpskog „prkosa“ i ko zna još čega, sudeći po ćiriličnim i latiničnim porukama „hejtera“ lika, dela i simbola najboljeg tenisera u istoriji.
S obzirom na ovaj lanac poteza i zbivanja – ne bi začudilo da ovog jutra ITF od TSS-a zatraži da pesmu zameni nekom drugom, da TSS prenese da je to objektivno nemoguće izvesti u ovom momentu (dogovor igrača, prava za emitovanje) i da – na kraju – Srbija možda ostane i bez navijačke pesme, što bi bio pravi „poziv na boj“ našim momcima da ponovo ostave „dva srca“ na terenu i uz eskalaciju inata i frenetičnog bodrenja našeg dela publike reše svoj ulazak u finale već posle mečeva singlova. U pohvali onih koji su došli na finale Dejvis Kupa da bodre naš tim treba spomenuti da su brojnih nacionalnosti iz celog sveta, a oni koji su naši ili potiču iz naših krajeva – da nisu nikada bili toliko angažovani na tribinama na gostujućem ili neutralnom terenu kao sada.
Shvatili su i oni da je ovo možda i najbolja prilika da nam se ponovi Beograd 2010. – o čemu svedoči i poseban retrospektivni filmić koji su osmislili pripadnici „zlatne generacije“ naših osvajača „Salatare“ da bi dodatno motivisali svoje mlađe kolege i sebe pred odlučujuće mečeve sa Italijanima (i nadamo se – Hjuitovom Australijom). Uostalom – kao što se moglo čuti na trgu u blizini ikonične katedrale u Malagi sinoć – i da spomenute pesme ne bude na razglasu u hali – skoro sigurno će se još moćnije oriti iz grla navijača u „crvenom sektoru“ tribina.
Da Novak više nema nameru da se igra „finog momka“ u odnosima sa sve više razularenim „tribinama“ – odnosno „diplomate“ sa provokativno-nastrojenim predstavnicima medija – osetili smo u velikoj meri već na Vimbldonu prošle godine, kada je sa sebe „otresao“ šokantno iskustvo nedela zluradih patoloških birokrata iz tadašnje australijske vlade i posledice istih koje su ga pratile kroz Rolan Garos – nagovestivši dizanje teniskog feniksa iz Srbije do osvajanja Završnog mastersa sa 7. mesta ATP rang – liste u Torinu – a zatim još 7 turnira ove godine (po 3 Grend Slema i Mastersa) i započinjanja 400-te nedelje na mestu broj 1 – uz sedmu završenu sezonu u karijeri na čelu ATP karavana. Autentičan ponosan karakter, priznat PR talenat, umešnost da brzo uči i kapira parametre unutar kojih se formatira sadržaj medija i društvenih mreža – i iskustvo i pamet koji su mu pomogli da uspešno „kalibrira“ ono što želi da kaže i prilike i momente u kojima to čini do same granice prihvatljive „medijske agende“ savremenog tranzitirajućeg sveta prožetog „kensel“ kulturom i raznim povampirenim isključivostima – predstavili su „novog Novaka“ koji sada stvari opisuje – „onakvima kakve jesu“. Ako je možda (za neke i) nekada ovo bio gest velike hrabrosti – zanimljivo je da njime Novak stekao veliki broj veoma lojalnih pristalica i na tribinama i u medijskom centru – a da upravo drugima sve više te hrabrosti da peckaju i provociraju ponestaje – videvši da ih takva „politika“ protiv ovakvog Đokovića neće predaleko dovesti. „Ne dam na sebe i svoje!“ rekao je srpskim medijima na najspontanijoj pres-konferenciji u karijeri u Melburnu ove godine najveći svih vremena – i tako će ostati dok iko bude želeo išta da ga pita o tenisu ili bilo kojoj drugoj temi pod suncem. Publici – poštovanje, posebni otpozdravi, potpisi, darovi, selfiji dok skoro ne padne s nogu – ako ih zaslužuju svojim ponašanjem, a ako ne – ignorisanje, sarkazam, ironija – a od juče bogami i direktna konfrontacija „a la Medvedev“ – pa da vidimo kome to više služi. Novak kao da oseća da sa ogoljenom hipokrizijom, histerijom, glupošću, nekulturom i nepoštovanjem više nema mesta za kompromisno ponašanje – i da je vreme da se sve to neodbranjivo „smečuje“ što dalje od njega i - nadamo se - tenisa uopšte.
A kako se danas izboriti za finale sa „kengurima“ protiv reprezentacije koja se drugi put zaredom nalazi u polufinalu Dejvis Kupa, a čiji današnji asovi Siner, Museti i Arnaldi nisu bili ni rođeni 1998. kada su „Azuri“ poslednji put igrali u finalu ovog takmičenja? Od prvog međusobnog meča Srbije (Jugoslavije) i Italije 1933 do prethodnog 1988. (igranog u Beogradu na – zamislite – tepih podlozi) Italijani su ostvarili 4 pobede a naši – tri, pa će i istorijsko nasleđe imati svoju važnost za ekipe koje predvode prvi i četvrti reket sveta. I ako je poznato da će njih dvojica odigrati svoj treći meč u poslednje 2 nedelje – u rivalitetu u kome je Novak uspešniji sa 4 pobede naspram jednog nedavnog poraza u drugom kolu Mastersa u Torinu, ono što se još uvek ne zna je – koja dvojica asova će predstavljati svoje zemlje u prvom meču singla? Ako za to za Srbiju bude protiv Britanije sjajni Kecmanović (55. na ATP listi) – a za primaoce posebne pozivnice za učešće u ovogodišnjim finalnim rundama 27. igrač sveta Museti – istorijat njihovih dosadašnjih mečeva ne ide u korist našem igraču (2:0 za Musetija, pobede na „domaćim terenima“ u Napulju 2022. i Monte Karlu 2023.) iako do sada nisu nikada igrali u dvorani. U ovim uslovima je Miša ostvario polufinale Stokholma u singlu pre nekoliko nedelja, igrao četvrtfinale Dalasa u dublu, dok uz Musetija ove godine stoje uspesi skoro isključivo na turnirima na šljaci. Igrači tempa koji retko prekidaju duge razmene sa osnovne linije da bi odigrali drop-šot ili izašli na mrežu, Kecmanović i Museti bi mogli da se nadmudruju i nadcrtavaju „letnji dan do podne“ (najavljena temperatura sutra u Malagi – preko 22 celzijusa) dok jednom od njih još rizičniji udarac ili ne uspe da stvori prednost – ili prouzrokuje grešku. Tri godine stariji Srbin je fizički snažniji, 21-godišnji Italijan – vižljastiji i brži – pa kod obojice postoje razlozi za optimizam pred nastup na poprilično brzoj tvrdoj podlozi u Malagi.
Ako bi se selektor Troicki vodio dosadašnjom statistikom – protiv Musetija bi trebao izvesti Lasla Đerea, koji ima skor od 6 pobeda i samo 2 poraza u dosadašnijm mečevima. U mečevima u dvorani obojica su ostvarila po jednu pobedu, Musetijeva preostala pobeda je izvojevana na hardu u Napulju prošle godine – ali je Laslo dobio „specijalistu za šljaku“ Lorenca pet puta – bez poraza na toj podlozi, tako da ne bi iznenadilo kada bi se protiv „projektovanog“ Italijana u meču „drugih tabli“ pojavio drugi po uspešnosti igrač naše reprezentacije ove sezone (rang – 33.). Snažan servis i rešavanje poena probijajućim varirajućim udarcima sa osnovne linije i vinerima iz terena bi bili aduti za pobedu Đerea protiv rastrčanog i upornog Musetija – ako do tog meča zaista i dođe, što bi značilo da je kapiten Troicki u dva dana iznenadio pratioce tenisa po pitanju njegovog izbora učesnika prvog meča dana.
U slučaju da se selektor Pipo Volandri umesto Musetija opredeli za protiv Holandije načetog Arnaldija (22. godine, 44 igrač ATP liste), čiji najveći uspesi ove sezone su bili polufinale Umaga na šljaci i osmina finala Ju Es Opena – zanimljivo je da bi tu faktor nepoznanice kod naših igrača bio prisutan jer Mateo nikada nije igrao u ATP konkurenciji ni sa jednim članom našeg tima. Ipak, ne preovladava mišljenje po kome bi Volandri ponovo dao priliku Arnaldiju – osim ako se kod Musetija nije pojavio momenat povrede ili lošeg treninga u Malagi – pa ćemo po svemu sudeći „pravougaonik“ mogućih učesnika ipak svesti na Kecmanovića i Đerea sa naše – odnosno Musetija i Arnaldija sa njihove strane.
Đoković – Siner će biti najjači meč ovogodišnjih finalnih mečeva Dejvis Kupa u Malagi, a u njemu – nadamo se – ponovljeni meč iz Torina pre samo 6 dana. Da li je „tim Siner“ u stanju da u tako kratkom periodu rekonstruiše takmičarski tonus, voljni momenat i strategiju igre da bi se Novak dobio po drugi put do sada? Iako izgledaju značajno drugačije na sceni – delovi igre Sinera i Đokovića su suštinski veoma slični: sa izuzetno kvalitetnim prvim i drugim servisom koji variraju po potrebi, snažnom i probojnom igrom sa osnovne linije – učinkovitom i u agresivnom ofanzivnom i atletičnom defanzivnom stilu i tranziciji između oba – ali i izlascima na voleje na mreži posle otvaranja terena za viner – ili dinamičnim razmenama iz servis-polja. U slučaju da Srbija dobije prvi meč – na Sineru će ponovo biti veliki pritisak (odnosno – najveći mogući) da ponovo donese prvi bod u singlu za svoj tim – a odmah posle zaigra i u dublu protiv skoro sigurno srpskog para Đoković – Kecmanović za konačni preokret. Ako bi Italija bila bolja u prvom – skoro ništa manji pritisak neće biti na Sineru ni u tom slučaju – jer ga sa druge strane mreže čeka apsolutni svetski broj 1 koji ga je deklasirao pred domaćom publikom u sličnim uslovima pre 6 dana, koji se mnogo operativnije ophodi u slučaju moranja da se pobedi u odlučujućem meču – i podržan posebnim karijernim motivima u ovom takmičenju.
Pobeda Đokovića nad Sinerom mogla bi da donese konačnu pobedu Srbiji – ili otvori meč za rešavanje u dublu, u kome bi obojica asova skoro sigurno ponovo izašli na teren. Siner i Sonego su lepo razradili svoju saradnju u odlučujućem meču protiv Grikspura i Kulhofa – i to bi moglo da bude važno pred duel sa Đokovićem i Kecmanovićem – ali daleko od presudnog protiv igrača takvog formata, iskustva i komplementarnih kvaliteta. Pokušaće Italijani da „rašire igru“ protiv naših igrača, da ih drže što duže razdvojene i u trčećim razmenama na neugodnim mestima po strani i što dalje od centralne pozicije na osnovnoj liniji. Sa druge strane, Novak je verovatno najbolji od svih „prisutnih“ u segmentu igre (voleja na) mreži pa će ovaj udarac koristiti da se forsira mreža – ponekad odmah posle bežećih slajs servisa. Zbog izuzetnih kvaliteta u igri sa osnovne linije sve četvorice – moguće je da će se veoma oprezno nadirati ka mreži, jer bi snažni i niski pasing šotovi ili izazovne dijagonale protiv igrača na mreži od strane Sinera ili Đokovića mogli da značajno naruše samopouzdanje i timski koncept igre – i doveli do bezizlazne pasivnosti od tog momenta do kraja meča. Biti izuzetno uspešan pri prvom i drugom servisu, što više loptica vratiti u teren posle prvog (i drugog) servisa protivnika – a sa osnovne linije nastojati da se kroz duže razmene što bolje „oseti“ loptica za odigravanje udaraca po oštrijim uglovima, dubokih lobova i protivniku „u noge“. Pragmatična agresivnost i nadopunjavanje u igri obojice igrača po stilu i pozicijama na terenu, uz što više kontrolisani broj grešaka mogli bi da odluče konačnog pobednika ovog „finala pre finala“ Dejvis Kupa u Malagi.
U nadi da će to biti naš šampionski tim, nošen posebnim i po potrebi čudotvornim motivima - pozivamo vas da podelite ovih nekoliko važnih sati za sportsku Srbiju i momcima pošaljete vaš doprinos pozitivne pobedničke energije, u slavu naše sloge – bez obzira na izazove!
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
