Pet sati i četiri minuta trajanja meča u prvom kolu Rolan Garosa nisu se posrećili Laslu Đereu.
Najduži meč u njegovoj karijeri na jednom Grend slem turniru odigran tek četiri nedelje posle operacije podlaktice nije imao pozitivan epilog. Kada je posle zaostatka od 2:0 u setovima Laslo ostvario naizgled nemoguće i vratio se u meč - a zatim i poveo sa 3:1 - učinilo se da će niz neuspeha kod ovakvih maratona napokon biti prekinut. I pored svega što je spašavao tokom meča, a najvažnije čak pet meč lopti, Laslo je poklekao posle prve promene strana u taj-brejku i više nije uspeo da se oporavi protiv Nemca koga je tokom celog meča pratila zaista neverovatna sreća. Na momente se činilo da Altmajer više pogađa linije nego sam teren u meču u kome je skoro svaki poen odigran posle brojnih razmena sa osnovne linije, a neretko završavan nekim baksuznim momentom za našeg asa.
Ono što najviše boli je da je i pored toga što je, de fakto, odigrao meč i po usled svih sustizanja i vraćanja u gemove i setove, Đere stekao određenu mentalnu prednost jer je Altmajer već upao u krizu okončanja onoga što mu je bilo na vrhu reketa. Ipak, kombinacija loše sreće i nedovoljno dobro odigranih udaraca na balone i očajničke pokušaje da ostane u razmeni koje je Altmajer vraćao u teren doveli su do niza izgubljenih poena iz kog konačno nije uspeo da se oporavi.
O toku meča Laslo kaže:
"Ako se vratimo u vreme par nedelja unazad ili par dana - ni sam nisam očekivao da ću da budem ovde. Koliko god da mi je sada teško i bolno i sve, trebao bih da budem zahvalan što sam uopšte bio u prilici da odigram meč. Poraz kao poraz boli. Drago mi je zbog lakta, izdržao je. Imao sam neke druge probleme na početku, prolazio sam kroz neki "tobogan" raspoloženja. Malo me je bolela podlaktica, malo neke drugi mišići koji su verovatno preuzeli neke funkcije koje inače lakat ima, nesvesna kompenzacija. Prošlo je, pa se vratilo, pa prošlo. Dizao sam nivo igre. Videlo se, osećao sam i na treninzima da mi nedostaju mečevi i igranje poena. Videlo se to u par navrata i danas. Posle sam odigrao pristojan meč," kaže Đere.
Šta je nastojao da radi u momentima kada se sustizao rezultat, lomio meč?
"Ništa specijalno, pokušavao sam da se borim, da dajem svoj maksimum. Osećao sam da imam šanse. Napravio sam brejk u drugom setu iako sam izgubio taj set. To mi je pokazalo da mogu da igram i da mogu da mu pariram. Trudio sam se kao i uvek da ostanem u meču, da psihički budem stabilan koliko god je to moguće - i da se borim za svaki poen. Na kraju sam uspeo da se vratim. Ali, on je pobedio..."
Da li su ovih 5 sati i 4 minuta bili njegov najduži meč u karijeri?
"Da, ovo je moj najduži meč."
Laslo je uspeo da spase čak pet meč lopti, pa je bilo zanimljivo čuti da li mu je to dalo samopouzdanje da je ipak prelomio tok meča?
"Nisam to osećao, i koliko god da sam dizao nivo igre, znao sam da moram da budem fokusiran na svaki trenutak, da treba da budem spreman da kriza može da naiđe lako - što se i dogodilo. Nekoliko nedelja nisam igrao. Ovo je bio ekstremno dugačak meč, prvi meč na tri dobijena posle operacije, nije bilo idealno. Da su okolnosti bile drugačije, možda bih... Da ne kažem da bih dobio ranije, ali bi bio drugačiji meč. U toj situaciji, da smo bili u petom setu, sa napravljenim brejkom, možda bih osetio prelomni trenutak i da pokažem to i njemu. Sada to nije bio slučaj. Dešavale su se neke greške, prvi servis mi nije bio ogromno oružje u ovom meču. Dobro je da nisam pravio puno duplih."
Igrati ovakav meč tek nekoliko nedelja posle jedine operacije u njegovoj karijeri je bilo posebno iskustvo, možda i na momente potpuno nesvesno? Đere odgovara:
"Jeste. Nisam bio van terena predugo. Nisam zaboravio da igram, nisam očekivao da ću da budem ovde. Malo mi je čudno što sam ovde bio, trenirao par dana. Prvi put sam imao operaciju. Ne znam. Generalno doživljaj kao, ne bih rekao da mi nije mesto ovde, jer sam se potrudio da se oporavim što pre posle operacije. Nije to samo moja zasluga, već i kondicionog trenera i hirurga, trenera. Ceo tim je uradio sve što je bilo u našoj moći. Opet, nekako, kao da izostaješ iz škole malo duže, pa se vratiš, prvi drugi dan je potrebno vreme. Tako sam se i ja osećao ovde. Posle tri i po sata, ima razmišljanja, boriš se, ništa više nisam osećao fizički, i sve prelaz u neki automatizam", zaključuje on.
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
