Dejan Matić navikao je da živi na relaciji Beograd - Beč, ali u prošloj 2020. godini gotovo da nije maknuo iz austrijske prestonice zbog situacije s koronavirusom.
Iako se čini da ga po prirodi ne drži mesto, jasno je da i posle mnogo godina uživa u praznicima sa svojom porodicom, suprugom Jelenom i sinovima Zoranom i Konstantinom.
Da li se oseća praznična atmosfera u Beču?
- Delimično, mada mi je ovo prva Nova godina sa decom, a tu je i Deda Mraz… Ranijih godina sve bude okićeno, organizovane su manifestacije… Ovo je sad porodična varijanta, što se razlikuje u odnosu na prethodne godine. Zato sam i odlučio da pustim decu da izdrže dokle žele i da ispratimo 2020, koja je bila nikakva. Ko zna kada će mi se ponovo ukazati prilika da s njima dočekam ponoć.
Ljudi su se "bacili" na kuhinju tokom korone, jer ne mogu nikud da idu. Da li je i kod vas tako?
- Jeste, naravno, a očekujemo i kumove za "reprizu". Međutim, ja sam na restriktivnim dijetama. Neobično je što sam se baš tokom praznika odlučio na taj korak. Znači da mi je dobar karakter (smeh).
Da li je to jedna od onih važnih novogodišnjih odluka koje ste doneli?
+ Ne, na ovom režimu sam od 1. decembra. Odlučio sam da idem na tretman liposukcijske ishrane, i to je baš ekstremno.
Koliko ste smršali?
- Sigurno oko 10 kilograma. Bolje se osećam, a idem i na traku za brzo hodanje. Veoma sam zadovoljan. Pre nisam hteo da se forsiram na traci, zbog kilaže i zbog kolena, ali sad, kad sam to doveo malo u normalu, izdržim dva sata, odnosno pređem osam kilometara. Trudim se da mi svaki dan bude Nova godina, da iz neke situacije koja je negativna, kao što je ova godina, izvučim nešto pozitivno. Možda me je korona upravo preusmerila, da i iz nje izvučem nešto korisno.
U 2020. godini novac je bio veliko pitanje. Ni vi niste radili, a da li ste promenili odnos prema parama usled krize?
- Uvek plivam u tim situacijama. Znam da se organizujem i sa 100 evra i sa 1.000. Počeo sam da radim ovaj posao početkom srednje škole, i sećam se da sam, kad je bila prva svirka, a svirao sam bubnjeve, uzeo 50 maraka, otišao u radnju i kupio parfem i to mi je bilo kao da sam kupio kola. Uvek kad nešto isplaniram, posle taj štek dam kolegama, muzici. I odmah mi se vrati duplo. Dam jer mi je ćef, a ne da bi mi se vratilo.
Da li žene očekuju od muškaraca inicijativu kada je reč o aktivnom društvenom životu? Kako je to kod vas?
+ Uvek sam bio od akcije, pa i u braku se trudim da imam plan i ritam. Ipak, neke stvari koje nisam ni sanjao desile su se i bile su najbolje na svetu. Recimo, neke pesme.
Da li pripremate nešto novo u ovoj godini?
- Imam ceo album na lageru, to je kod mene u folderu, a klinci već slušaju i onda me pitaju: "Tata, kad ćeš da snimiš nešto novo?" (smeh). Više ništa ne planiram, trebalo je da album pred publikom bude prošlog proleća. Bio sam ubeđen da će ovo da se završi početkom maja, a kako se to nije desilo, prestao sam da planiram, da se ne bih razočarao. Taj stav sam imao i pre nekoliko godina kada smo renovirali stan. Tada mi je supruga rekla da će radovi do juna biti gotovi, a ja sam joj odgovorio: "Ne, to će do Nove godine biti gotovo." I onda, ako bude u oktobru, odlično je, a ne da se nerviram. Ali ne treba se nervirati. Važno je sačuvati psihu i živce i ostati normalan u svemu ovome.
Jeste li galantni?
- Jesam. Nisam materijalista.
Da li ljudi koriste tu vašu osobinu?
- Bilo je i toga, samo što to brzo ošacujem, što ranije to nisam znao. To se nauči, nažalost. To sam naučio u jednoj situaciji za koju bih voleo da se nikad nije desila, kada sam izgubio jednog od najboljih prijatelja s kojim sam sarađivao. Bilo je tada više takvih situacija, ali se trudim da ih zaboravim. Posle toga sam mnogo ljudi precrtao. To iskustvo me je zadesilo pre deset godina. Gledam sad po deci... Ne znam kako da ih naučim da to primećuju. Njima su svi dobri, a takav sam i ja bio. Verovatno će ih život naučiti da se snađu, ne da budu loši, već da umeju da plivaju i u takvim situacijama poput moje.
Da li ste psihički jaki? Kako sa suprugom plivate u problemima?
- Jesam, a Jelena, kad se donosi neka važna odluka, želi da detaljno analizira sve. Možda je to i dobro, ali mene to jako nervira. Jer ja sve što sam sam odlučio i uradio na prvu, to je bilo top. Recimo, prvi auto sam kupio sa 500 evra u džepu. Onda sam otišao u Italiju na kafu sa drugarom, nisam ni kofer poneo, jer smo se sutradan vraćali. I kupio sam auto. Kad je čovek počeo da mi priprema papire, ja kažem: "Druže, lova nije problem, love nema." Kažem mu da imam svoje ime i prezime i da to ne bih da kaljam, pa ako je moguće da za nekoliko dana kad dođem donesem resto novca, a on meni odgovori da ne treba ni tu kaparu da ostavim, sve može. Taj auto me je nabolje služio od svih ostalih.Foto: Sandra Savić
Da li ste uvek imali skup automobil?
- Kad sam dolazio kod Dragana Bosanca, vozio sam jugo 45, i izlazim iz kola, a on kaže - sad jugo, a sledeći je mercedes. Tako je i bilo.
Da li vam neko sa estrade dolazi u goste?
- Poslednjih godinu dana nisu dolazili, ali inače da. Sad je trebalo da dođe Aleksandra Bursać, ali je morala ranije da se vrati. Ima nekoliko ljudi kojima sam rekao da želim da budu moji gosti i da dođu da se družimo.
I Dragana Mirković je u Beču. Da li se viđate?
- Čujemo se, posećivali smo se na dečjim rođendanima, a pre neki dan sam zvao njenog supruga Tonija da mu čestitam rođendan. Relativno smo blizu. Kad je Dragana 2005. godine snimala film, onda smo bili zajedno Zlaja Timotić, Marko Nikolić, Ćira i ja. To je bilo baš nezaboravano druženje, jer je i njihovom sinu Marku bio rođendan, pa smo spojili lepo i korisno. Tad nisam ni sanjao da ćemo biti komšije.
BONUS VIDEO:
Kurir.rs/K.Đ/24sedam
NE PROPUSTITE
