Prošlost je nepovratna, ali ne i mrtva, od tumačenja zavisi kakva će prošlost biti. Specifičan odnos je danas prema devedesetim godinama prošlog veka, u kojima se dalekosežno projektovala budućnost naše zemlje.
Jugoslovensku komunističku diktaturu zamenila je nacionalistička diktatura Slobodana Miloševića. Nacionalistička elita je zemlju uvela u ratove i devastirala ekonomiju, koja je za posledicu imala rađanje novih pravaca, politike, kulture i kriminala.
Da tokom devedesetih nije sve bilo toliko crno, svedoči muzika koja je ostavila tragove do današnjeg dana. Čuveni "dance" ili tzv. dizel muzika, može se čuti širom beogradskih lokala.
Gost "Crne hronike" na Kurir televiziji bio je Igor Todorović, Dr Iggy, koji je obeležio muzičku epohu 90-tih.
Ovaj muzički pravac je i nastao nakon čuvenog hita "Oči boje duge", a Todorović se prisetio početka i kako je uopšte izdao ovaj epohalni album:
- Ponudio sam album RTS-u, ali su ga odbili uz opasku da nije komercijalno, dan danas se pitam, ako to nije komercijalna muzika, onda ne znam šta je. Moja muzika se, možda, smatra najkomercijalnijom. Potom sam otišao u malu izdavačku kuću, oni su izdali to, a smatram da ni oni nisu bili svesni šta su tada dobili. Taj album je postigao jako veliki tiraž. Tih dana, kao da me je neko udario pesnicom u glavu, nisam bio svestan šta se dešava. Nisam imao nikoga da mi kaže polako, da me posavetuje, tada sam imao 25 godina, bio sam jako nezreo, nisam ni znao šta me je snašlo. Danas bih to dosta bolje iskoristio, ponašao bih se drugačije u određenim segmentima.
S obzirom na sankcije i inflacije koje su zadesile našu zemlju, legendarni pevač se prisetio priče kada se usudio da pozajmi čak 10.000 maraka kako bi izdao album:
- Moj pokojni otac je rekao da neće prodavati kuću kako bi vraćao moje dugove i da pazim šta radim. S druge strane, ja sam nekako bio siguran da će to krenuti, imao sam osećaj koji me vodio, nisam razmišljao da će biti problema sa tim. Dr Iggy je večito zahvalan pokojnom gospodinu Ljubinku Marinkoviću i firmi, koji su mi pozajmili taj novac, koji sam brzo vratio uz kamatu.
Potom je pričao o tome gde je imao nastupe i kako je to išlo u to vreme.
- Prvih godinu dana je bilo samo po Beogradu i okolini, a onda sam nastupao u Švajcarskoj za Novu godinu. Pre toga, imali smo vikend u Austriji, pa smo Tanja i ja putovali nekom vozom odande do Ciriha i sećam se da su ti ljudi iz Ciriha, stavili jedno parče crvenog tepiha da me dočekaju, to govori koliku su ljubav i poštovanje ljudi tada imali prema meni, prema nama. Što se finansija tiče, mi smo imali nižu cenu, opet, to je jer sam bio mlad i nisam znao kako to funkcioniše. U jednom momentu sam razgovarao sa starijim kolegom, rekao mi da sam najpopularniji i da ja moram da diktiram cenu kako bi i oni mogli da zarade neke pare. Kaže, ako ja radim jeftinije, da ni njima niko neće dati više. U početku, ljutio sam se na njega, ali sam shvatio da je bio upravu. Konkretno, u Srbiji smo zarađivali 1.000 maraka, a u inostranstvu i do nekoliko hiljada maraka za veče - izjavio je Todorović, a onda je spomenuo i vek popularnosti koji su imali:
- Ta udarna popularnost je trajala četiri godine. Do kraja 1998. godine, kada sam izbacio treći album pod nazivom "Kada reči nisu potrebne" tada je cela estrada počela da se okreće u ritmu etno muzike, odnosno narodnjaka.
Potom je pričao kako je doživeo pad popularnosti:
- Teško je tom svakom pevaču, ali sam kasnije shvatio da je to normalno, da to svako doživi, to je ta tranzicija iz velike euforije popularnosti u legendu. Taj period je trajao deset godina da se ne lažemo, sve to vreme sam radio, nisam stajao, ali je obim poslao bio znatno manji. Meni je tako odgovaralo, nisam ni imao snage da pevam i putujem svaki vikend. U Beogradu, po klubovima, ta muzika devedesetih je čas više gore, čas niže, a 2010. godine je recimo oživela, tada smo nastupali u areni u Beogradu pred 16.000 ljudi. Te godine, to je bio najposećeniji koncert, dakle od Bijonse i naš, tada je jedino bila ful puna arena.
Potom je pričao o periodu nakon 2000-tih, kada se povukao nakon velike tragedije u porodici:
- Imao sam veliku tragediju, rođeni brat Ivan je preminuo u 31. godini života od posledica teške bolesti, odnosno raka. Od tada živim potpuno drugi život, on se razboleo 2003. godine, mi smo teško došli do te dijagnoze, lutali smo 7-8 meseci, na kraju su našli šta je, ali sticaj okolnosti je bio takav da nije trebalo, ali se završilo tragično. Preminuo je 2005. godine i od tada sam drugi čovek. Izašao sam iz toga jači, to breme ću nositi do kraja života. Nakon godinu i po dana preminuo je i tata, bio je profesor fizičkog, mama i ja smo se nesvesno još jače vezali. Živeli smo još sedam godina zajedno, ona je preminula 2013. godine, nisam mogao to da sprečim. Brinuo sam o njoj do poslednjeg dana, nisam hteo da je šaljem u dom. Ona je bila diplomirani inženjer tehnologije, radila je u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, bila je naučnik, a upravo je ona radila na leku protiv raka. Pričala mi da je radila u laboratoriji, bili su na korak od toga da, kada se to ubrizga čoveku da napada samo maligne ćelije, i odjednom je neko zaustavio to istraživanje. Za pametnog dosta.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
