U toj zemlji je postao trener i osvojio prve titule, kao onu s Partizanom 1987. godine. Prošle su decenije, a Dule je postao najtrofejniji stručnjak u istoriji crno-belih. Ali silne uspomene ne čuva na papiru, ne poseduje mnogo fotografija...
- Verovatno ih držite u sećanju - konstatujemo.
- Ni tu nisu sigurne - odgovara sa osmehom:
- Više slika ima moja majka u Podgorici.
Na stolu nekolicina fotografija, dominira ona iz Zagreba kad je Kecman trojkom zaledio celu dvoranu, a crno-belima doneo dotad neviđenu erupciju sreće.
Šta će Budućnost dobiti smenom Aleksandra Džikića? Nagoveštaj bismo mogli da dobijemo već u prvom meču u 2019. Podgoričani večeras gostuju Armaniju, a kvota na njih je čak 4,40. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za prve evroligaške mečeve u 2019. godini.
- Dobio sam je na poklon - kaže Vujošević, stavlja naočare i počinje da prebira po istoriji...
1987. PRVA TITULA U PARTIZANU I DIREKTOROVE TROJKEOva fotografija je nastala posle moje prve titule. Bio sam pomoćni trener, a uprava se tada razišla s prvim trenerom Vladislavom Lučićem. Sigurno znam da su razgovarali s Vladom Đurovićem, ali on je te godine stigao u Zvezdu. Na kraju su odlučili da kao privremeno rešenje ostanem ja. Ispalo je tako da je Vlada u polufinalu izbacio neprikosnovenu Cibonu. Tako smo mi dobili realne šanse za titulu. Bili smo jači od Zvezde, isto kao što smo bili slabiji od Cibone. Tada je sadašnji direktor Arene (Goran Grbović, prim. aut.) uzeo Pionir u svoje ruke i onog trenutka kada je utakmica našim greškama ponovo postala neizvesna, on, koji je obično bio nervozan, na tajm-autu je govorio: „Sve je u redu, dobićemo ih.“ I onda je direktor Arene dao dve trojke, mislim.
1988. GENERACIJA SA F4 U GENTUMislim da je ovo uslikano na Zlatiboru na pripremama. Evo Saleta Đorđevića i Olivera Popovića, oni su treneri sad... Orcev, on je u SAD, bankar je i ima petoro dece. Puki Ignjatović je takođe u Americi. Od menadžera ovde imamo Filipovića i Lakićevića... Pomoćnik je bio Trajković, Naser u to vreme. Veoma talentovana ekipa. Napravili smo rezultat preko svakog očekivanja, ali ambicije su rasle. Odigrali smo Kup šampiona veoma dobro. Partizan jeste bio strašno talentovan, ali tek su se kasnije izgradili. Niti sam ja tada bio trener kakav sam kasnije postao, niti je klub imao organizaciju za osvajanje titule. Ipak, uspeh je bio veliki i to iskustvo je mnogo pomoglo kada je u pitanju Istanbul.
Trofej u kupu MRŠAVI DŽILE I VLASULJA ZA TOŠUAha, ovo je posle finala Kupa u Nišu. Još uvek je Džile pristojno izgledao, ja tako-tako, a Toša bi mogao vlasulju da nosi. Plavu, pa da bude kao Srđan Đurić (smeh). Džile je sada kao sumo rvač. I ova generacija je obeležila svoje vreme. Bez dileme je fajnal-for u Parizu najveći uspeh srpske klupske košarke u ovom milenijumu.
2010. KECMANOVA TROJKA, A MISLIO SAM „GOTOVO JE“Interesantna je predigra bila, odrađene su neke stvari da Cibona uzme titulu. Kada su sudije bile delegirane, ja sam krenuo da povlačim ekipu nazad za Beograd. Tada sam zaista imao takvu moć. Uplašili su se da se to ne desi, mada je lako moglo da se desi. Više sam vršio pritisak da bih dobio objektivno suđenje. Mi smo kontrolisali meč, onda je Roberts promašio bacanja, neko od igrača Cibone baca perfektan pas za Bogdanovića, koji pogađa trojku iz ćoška. Majku ti božju... mislio sam, gotovo je, izgubismo dobijeno. Od radosti preko tuge, pa do ogromne sreće. Inače ne pokazujem emocije preterano, ali se ovde sve desilo tako brzo da nisam mogao da ih kontrolišem. Pogledajte koja je to sreća.
2013. TITULA ABA LIGE - NAJTEŽI OPROŠTAJU stvari, najviše volim baš ovu generaciju koja je osvojila titulu ABA lige u Laktašima. Ja sam kao trener bio potpuno zreo. I osetio sam da svemu dolazi kraj. Pamtim taj poslednji sastanak s njima. To je bilo na kraju sezone u kojoj smo osvojili triplu krunu. Baš sam se teško rastao od njih, a oni su, naravno, jedva čekali odmor. Što kažu, polet naše mladosti. A ja tog poleta odavno nisam imao i dobro sam znao da dolazi demon zvani sutra. Slutio sam šta može da donese. Teško mi je bilo na tom sastanku, zaista.
2014. KAKO JE ČOVIĆ MIŠI TUMBASU ČESTITAO ROĐENDANOvo je fotografija kad mi je Miša doneo keks. Miša je naivno padao na fazone kad ga neko zove na mobilni. Neko promeni glas i predstavi se kao neko drugi i on poveruje. I tako, u sportskom društvu se obeležava njegov rođendan i Žare Stijović ga nazove i mi uključimo spikerfon. Predstavi se Žare kao Čović i kao hoće da mu čestita rođendan. Miša već počeo da se mršti, ali kaže mu Žare da oni jesu protivnici, ali da ima trenutaka kada se to prevazilazi. I čestita mu rođendan. I Miša mu kaže:
- Dođi, Nebojša, nešto da zameziš. Žare tada odgovori:
- Ma beži, bre... mrš u...
2014. BORBA ZA PARTIZAN - BLISTAVO I STRAŠNOBrzo sam shvatio da je publika strašno važna i da mora da se poštuje. Mi smo uspeli da proizvedemo igrače, da napravimo rezultate i stvorimo pokret da se na utakmice dolazi kao u neku crkvu. I radovali se, bili u transu u koji smo uvlačili i druge učesnike. Trebalo je to drugačije da se podrži, bogatstvo nije smelo da se ruši. Publika je prepoznala moj entuzijazam i borbu za Partizan i uzvraćali su. Na kraju, pamtim samo lepe dane. Bilo je blistavo i strašno, što kaže Bekim Fehmiu.
Ljubimci OMILJENI LABRADORIDok analiziramo fotografije, po Vujoševićevom stanu se muvaju dva lepa žuta labradora. U kretanju imaju potpunu slobodu, a od gazde s vremena na vreme dobiju omiljenu poslasticu.
- Majka i ćerka - kaže Vujošević, koji već dugo druguje s psima ove rase.
(Kurir.rs/Predrag Gajić /Foto: Privatna Arhiva, Ana Paunković)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
