Ustav iz 1869. godine omogućio je osnivanje i rad političkih stranaka u Kraljevini Srbiji i od tada do danas stranke su prošle kroz trnovit put od zabrana rada, progona, uspostavljanja diktatura, zabrane višestranačja pa do ponovnog uspostavljanja višepartijskog sistema i oživljavanja političkog života. Posmatrajući i izučavajući ne toliko daleku istoriju dodaje on, vidimo da je ideja urušavanja političkih stranaka i političkog života često bila dominantna ideja određenih centara moći.

Smišljeno urušavanje političkih stranaka i njihovih vođa

Danas smo svedoci da je ponovo aktiviran takav scenario u Srbiji. Vode se konstantni napadi na političke stranke i osobe koje pokušavaju da politički promišljaju i artikulišu političke ideje. Stvara se narativ da je negativno biti član stranke i da je bavljenje politikom nečasno i loše za ugled čoveka. Namerno se urušava svaka povezanost sa političkim strankama i mogućnost za stvaranje snažne povezanosti naroda i stranaka. Lakše je nametnuti mišljenje ukoliko nema političkih stranaka, tada je potrebno ubediti samo pojedinca, ali da li je to demokratski i u interesu naroda?

Naprednjacima u XIX veku pretili linčovanjem, danas pretnje ponovo aktuelne

Možda slučajno, ali verovatnije je da je ipak povezano, Srpska napredna stranka Milana Piroćanca u Kraljevini Srbiji 1881. godine donosi napredne i liberalne zakone o slobodi štampe i slobodi izbora i udruživanja koji su omogućili jačanjem političkih stranaka. Nedugo nakon toga naprednjaci bivaju proganjani od radikalskih rulja i čak i linčovani.

Možemo li povući paralelu između ovog istorijskog događaja i današnjih dešavanja izmenama izbornih zakona olakšava se strankama i strankama manjina kroz pozitivnu diskriminaciju da postanu članovi najvišeg zakonodavnog tela u državi, a ove zakone donela je sada naprednjačka vlast Aleksandra Vučića. Slučajnost ili ipak ne kada je vlast predvođenja naprednjacima donela napredne izmene izbornih zakona, pokazavši time demokratski pristup i posvećenost zaštiti ljudskih i manjinskih prava svakoga ko živi na teritoriji Republike Srbije, suočila se sa pretnjama da će ih loviti po ulicama.

Vučević kao lider SNS dokaz da ta stranka želi da izgradi demokratsko društvo

Isto tako izborna skupština naprednjaka za koju se govorilo da se nikada neće desiti, na kojoj je za novog predsednika izabran Miloš Vučević, a Aleksandar Vučić kao drugi predsednik u istoriji stranke i osoba koja je najzaslužnija za
nastanak, rast i opstanak SNS-a na vlasti, ostao je samo član stranke. Ovakva tranzicija stranačkih lidera pokazala je da naprednjaci zaista žele da izgrade demokratsko društvo. Posvećenost Miloša Vučevića izgradnji Novog Sada zaloga je koja nam govori da će na novoj poziciji predsednika stranke raditi u cilju sistemskog građenja stranke. A šta opozicione stranke poručuju stalnim cepanjem stranaka, nemogućnošću stvaranja stranačkog života i pored demokratskih prefiksa u imenu ne mogu da uspostave demokratske procedure u samoj stranci pa se postavlja opravdano pitanje kako će onda u državi? Izbegavanje stvaranja stranaka (lakše je izgleda kupiti stranku ili ipak ne), umesto toga stvaranje pokreta bez strukture, udruženja građana i drugih oblika labavog udruživanja. Kada ovakvoj atmosferi dodamo ne tako nove ideje da se politički protivnici jure po ulicama, jasno je da je nekome cilj stvaranje nepolitičkog društva.

Politički život u Srbiji danas se seli na teren ulice i haosa rulje

Da li je sve ovo slučajnost? Ili odgovor ipak leži u tome što se danas pred Srbijom nalaze veliki izazovi kao u našoj prošlosti kada smo bili izloženi ozbiljnim pretnjama tokom kriza koje nismo mi izazvali. Kao što su tada bile aneksiona kriza, Vidovdanski atentat, bolje rat nego pakt, čuveno NE Staljinu, pad Berlinskog zida, danas je sukob istoka i zapada u Ukrajini događaj koji menja sve. Da li se zato danas uništava politički život u Srbiji i seli na teren ulice i haosa rulje. Da li je sve to po diktatu određenih centara moći? Lakše je prihvatiti laž koja nas obmanom uzdiže od gorke istine koja nas prizemljuje.