Transplantacija organa, donorstvo, zaveštanje organa još uvek je tabu tema u Srbiji. Razloge za to treba tražiti u neznanju, slaboj informisanosti, i često slušanju i čitanju lažnih stručnjaka i bombastičnih naslova. Često ne manjka ni teoretičara zavere, što celoj temi daje dodatnu težinu. Istina i činjenice su ipak na sasvim drugoj strani, donorstvo organa je visoko human i častan čin. Miloš Vučević Foto: Printscreen Instagram milosvucevic/Pexels/Pixabay/Ilustracija Potpisivanje donorskih kartica počelo 2002. godine
Pored lekova i aparata koji nekada mogu da zamene bolesni organ, za mnoge pacijente, pre svega za one sa bolesnim srcem, jetrom, plućima, jedina šansa za produžetak života jeste presađivanje organa. I pored svega toga rodbina često odbija nakon moždane smrti da dopusti transplantaciju organa. Sama istorija ovog programa vraća nas u 2002. godinu kada je počela kampanja potpisivanja donorskih kartica. Umesto podizanja svesti ljudi su počeli da sumnjaju kako bi te kartice mogle biti zloupotrebljene iako je to bilo nemoguće, one su bile više informativna stvar za onoga koji je potpisuje. Celoj stvari nije doprinosilo ni tadašnje državno rukovodstvo koje je dozvolilo pravljenje dve vrste kartica, različitih za Vojvodinu i Srbiju. Politizacija ove teme dala je mogućnosti raznim šarlatanima da prave teorije zavere. Danas se mogu uočiti mnoga poboljšanja, dve kartice su prvo zamenjene jednom jedinstvenom, a promenama zakona Srbija se ponovo našla na mapi Eurotransplanta. Ovo je veoma bitno, jer da bi se organ primaoca i organ davaoca „poklopili“ neophodno je mnogo faktora, povećanjem broja donora i primaoca na veću teritoriju logično je i veća mogućnost da će oboleli brže doći do potrebnog organa.
Zaveštanje i trgovina organima - nespojive stvari
Ovde treba razdvojiti zaveštanje organa od trgovine organima, jer su to nespojive stvari. Trgovina organima je krivično delo, nezakonito, dok je zaveštanje organa nakon smrti najhumaniji čin. Ovde je neophodno napomenuti nekoliko stvari, liste čekanja u Srbiji ne određuje materijalno stanje i društveni status tako da organ ne može da se dobije „preko reda“. Iz moždane smrti se NIKADA NIKO nije probudio, tako da ne postoji mogućnost da se sa žive osobe transplantiraju organi. Starije osobe takođe mogu biti donori organa, godine života ne određuju stanje organa i tkiva. Osobe koje kadeverično daju organe nisu narušenog izgleda i sahrane se bez problema obavljaju sa otvorenim kovčegom. Ne postoji religija koja brani zaveštanje organa, doniranje je čin plemenitosti i ljubavi prema bližnjem svom.
Korak ka uspostavljanju boljeg sistema transplantacije
Pred Ministarstvom zdravlja je puno posla na ovom polju, neophodno je da se kreira sistem za prijavljivanje moždane smrti, da se dopusti rodbini obolelog, a ne samo roditeljima da doniraju organ, tj. da se rad etičkih komisija unapredi itd. Veliki pomak u tome uradio je baš potpredsednik vlade i ministar vojske Miloš Vučević koji je u septembru mesecu potpisao ugovor o saradnji u oblasti transplantacije organa. Ovim je učinjen veliki korak ka uspostavljanju jednog boljeg objedinjenog sistema transplantacije u koji će se u budućnosti uključiti i Vojnomedicinska akademija.
Često možemo čuti: „zašto mi plaćamo SMS porukama ljudima da se leče, zašto država to ne reši“. U slučaju transplantacije organa država je u dobroj meri nemoćna i jedino rešenje je u podizanju svesti građana o značaju doniranja organa. U zdravstvenim ustanovama u Srbiji se ne može transplantirati veći broj organa od onog koji imamo na raspolaganju, te su iz tih razloga liste čekanja predugačke.
Novim zakonom o transplantaciji organa je pokušaj i šansa da se spasu mnogi životi. Neophodno nam je malo više empatije, za druge, i za sebe jer je osam puta veća šansa da će nam organ zatrebati nego da postanete donor, i toga svi treba da budu svesni. Smrt svakog pojedinca je tragedija za porodicu, ali smrt preko 2.000 ljudi koji čekaju transplantaciju, među kojima je i mnogo dece je tragedija za celo društvo. Budimo iznad situacije u momentu porodične tragedije i pomozimo drugima da ne proživljavaju bol koja je nas zadesila. Produžimo život drugima, siguran sam da naši voljeni preminuli kada bi mogli da nam se obrate, to sigurno želeli.
