Pored toga što je očigledno da je tokom formalnih kupoprodaja SBB-a Dragan Šolak simulirao stvarne vlasničke promene u svojoj glavnoj firmi u Srbiji, pravi razlog zbog čega je ovo uradio vidi se tek kada se isprate tokovi novca kojim je ova operacija finansirana.
Iz dokumentacije do koje je došla redakcija Kurira, jasno se vidi da su sve ove lažne kupovine finansirane novcem samog SBB-a, čime je zloupotrebom brojnih propisa stvorena šema za izvlačenje novca iz Srbije u vidu lažnih troškova, čime je značajno umanjivana osnovica za porez koji Šolakova kompanija ima obavezu da plati našoj državi.
NE PROPUSTITE
SBB sam finansirao sopstvenu „kupovinu“
Svega par meseci nakon formalne kupovine SBB-a od strane Adria Cable d.o.o, koja je postala jedini vlasnik srpskog kablovskog operatera, došlo je do statusne promene u toj kompaniji. Dana 28. decembra 2007. godine ta Šolakova firma kupac, nakon što je postala jedini vlasnik SBB-a, pripojila se SBB-u (svojoj ćerki firmi) i time prestala da postoji! Finansiranje kupovine SBB-a izvršeno je tako što je kupac dobio zajam od svoje matične kompanije Adria Cable BV iz Holandije. Nakon izvršene statusne promene, kao novi zajmoprimac i dužnik po ugovoru o zajmu prema holandskoj kompaniji pojavila se kupljena kompanija SBB, umesto dotadašnjeg dužnika Adria Cable, koji je postojao samo u periodu od 3.4. do 28.12.2007. godine. Dana 30. maja 2007. godine, firma Adria Cable SARL Luksemburg je zaključila ugovor o zajmu sa svojom ćerka firmom Adria Cable (kupcem SBB-a) u iznosu od 75 miliona evra. Nakon statusne promene, obaveza vraćanja zajma je prešla na SBB koji je vratio deo pozajmice u iznosu od 6,2 miliona evra. Nakon toga, 21. septembra 2012. godine, Adria Cable SARL je ostatak duga konvertovala u kapital društva SBB u iznosu od 28,7 miliona evra, a prethodno, 27. januara 2007. godine, ta kompanija je već konvertovala dug od 40 miliona evra.
NE PROPUSTITE
Takođe, 30. maja 2007. godine, firma Adria Cable SARL je zaključila još jedan ugovor o zajmu sa svojom ćerka firmom Adria Cable i to u iznosu od 47,5 miliona evra, od čega je uplatila iznos od 44,9 miliona. Nakon statusne promene i ta obaveza vraćanja zajma je prešla na SBB koji je vratio deo pozajmice u iznosu od 5,4 miliona evra da bi 25. septembra 2012. godine i preostali deo duga bio konvertovan u kapital SBB u iznosu od 39,5 miliona evra.
Dakle, samo tokom prve kupoprodaje SBB je platio ukupan iznos od 11,6 miliona evra za kupovinu sopstvenih udela koji su u vlasništvu trećih lica registrovanih u inostranstvu, dok je u kapital firme konvertovan ukupan dug od 108,3 miliona evra (što je u bilansima firme iskazano kao trošak).
NE PROPUSTITE
Tri puta ponovljena operacija
Ono što mu je pošlo za rukom 2007. godine, Dragan Šolak je ponovio još dva puta, 2012. i 2014. godine. U sve tri transakcije, kada je dolazilo do fiktivnih promena vlasničke strukture, kompanija SBB je praktično sama finansirala kupovinu svojih udela.
U svakoj od navedenih transakcija prodavci SBB bile su firme iz Holandije (Sabaline Investments BV 2007. i Adria Cable BV 2012. i 2014. koja je nakon prodaje SBB-a na volšeban način ponovo postala vlasnik ove kompanije). S druge strane, kupci su uvek bile kompanije registrovane u Srbiji - rezidentni obveznici (Adria Cable d.o.o, Broadband Investment Beograd i Adria Bidco d.o.o. Beograd).
NE PROPUSTITE
Prema ugovoru o kupoprodaji udela koji je zaključen 30. novembra 2012. godine između Adria Cable BV iz Holandija kao prodavca udela i Broadband Investment d.o.o. kao kupca, ugovorena je kupoprodajna cena u iznosu od 300,97 miliona evra. Deo te cene kupac je platio u iznosu od 74,83 miliona, dok je preostali dug u iznosu od 226,14 miliona evra konvertovan u kapital SBB-a.
I treći put, 6. marta 2014. godine, firma Adria Serbia Holdco BV iz Holandije je dala dodatnu uplatu svojoj ćerki firmi Adria Bidco d.o.o. koja je bila kupac SBB-a u iznosu od 140,9 miliona evra. Nakon toga, 13. marta 2014. godine Adria Serbia Holdco BV konvertovala je svoj dug u kapital društva Adria BidCo d.o.o, koje je statusnom promenom pripojeno SBB-u pa je konvertovani iznos kapitala prešao na SBB.
Po obrascu ustanovljenom 2007, svaki put po završetku transakcije kupac je pripajan SBB-u. Obavezu plaćanja kupoprodajne cene ili vraćanja duga, svaka od kompanija kupaca prebacivala je na SBB koji je onda bio u obavezi da praktično sam finansira sopstvenu kupovinu, odnosno kupovinu svojih udela koji su u vlasništvu drugih lica.
NE PROPUSTITE
Umanjenje poreske osnovice i izbegavanje plaćanja poreza
U sve tri transakcije, ukupan iznos konverzije duga u kapital bio je 475,3 miliona evra (108,3 miliona 2007. godine, 226,1 miliona 2012. i 140,9 miliona evra 2014.). Ove konverzije uticale su na uvećanje iznosa troškova koji su se pojavili na nivou SBB-a što je uticalo na umanjenje osnovice za porez na dobit koji bi SBB morao da plati državi Srbiji.
Ovakvim transakcijama Šolak je po svemu sudeći izbegavao plaćanja poreza na kapitalnu dobit u Srbiji što je postigao zloupotrebom ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Republika Srbija zaključila sa Holandijom. Takođe, Šolak je na ovaj način vešto izbegao i plaćanje poreza po odbitku na kamatu isplaćenu fiktivnim zajmodavcima iz inostranstva.
Tu, međutim, nije bio kraj. Ovako organizovana struktura poslovanja bila je pogodna i za dalje izbegavanje plaćanja poreza u drugim zemljama. Naime, Holandija je izuzimala iz oporezivanja dalje prenošenje dobiti u vidu dividende ka Luksemburgu. Koristeći ove pogodnosti Šolak je uspeo da izbegne plaćanje poreza na dobit u sopstvenoj zemlji, ali i dalje premeštanje te dobiti na svoje ofšor kompanije. Tako je kompletni prihod od prodaje SBB-a mogao da stigne u ofšor zonu bez oporezivanja ili uz minimalno oporezivanje.
U SLEDEĆEM NASTAVKU: Poreske igre bez granica - poslovna mreža od preko 100 Šolakovih firmi
NE PROPUSTITE
