Igračke i tri jabuke na grobu: Decenija od smrti malog Radenka, reči slomljenog oca kidaju dušu
- Obeležava se deset godina od smrti malog Radenka Nikodinovića, koji je preminuo posle pada sa tobogana i infekcije nakon pogrešno postavljenog gipsa.
- Otac Milan kaže da rana ne prolazi, a grob dečakov u Kozjaku kod Loznice je pun njegovih igračaka
Da je bilo sreće i božje pravde, u domu Nikodinovića u lozničkom selu Kozjak 16. avgusta slavio bi se 18. rođendan. Mali Radenko bi izrastao u velikog momka, birao bi fakultet, zaljubljivao se i živeo najlepše godine mladosti. Umesto pesme i slavlja, 8. oktobra će na njegovom grobu biti obeleženo 10 godina otkako je jedno nedužno dečje srce zauvek stalo.
Od bezazlenog pada sa tobogana do fatalne sepse
Imao je samo osam godina kada je 2. oktobra 2016. pao sa tobogana i polomio levu podlakticu. Lekar u Loznici mu je na otvoreni prelom stavio gips. Usledila je strašna infekcija, potom gasna gangrena i sepsa. Zbog komplikacija hitno je prebačen u Beograd. Preminuo je 8. oktobra. Cela Srbija je oplakivala njegovu smrt.
Osnovni sud u Šapcu nepravosnažno je u junu 2022. osudio dr Dobrivoja Bojanića, ortopeda iz lozničke Opšte bolnice, na tri godine zatvora uz petogodišnju zabranu bavljenja lekarskim pozivom, dok su dvojica lekara iz Beograda oslobođena optužbi. Kako nam je nezvanično potvrđeno, Bojanić je na izdržavanju zatvorske kazne jer je prvobitno izrečena presuda kasnije potvrđena.
Dan posle izrečene presude dečakov otac Milan bio je u neverici da je za smrt njegovog jedinog deteta izrečena kazna od tri godine.
- Smrt deteta je u pitanju, ima li šta strašnije i bolnije? Teško sam sve ovo podneo. Nezadovoljni ovakvom presudom. Ovo je neprimereno za jedno dete tri godine?!Velika je ovo sramota i žalićemo se Višem javnom sudu u Šapcu. Mog dečaka, mog Radenka, ništa neće vratiti, ali neka kazna onome ko je odgovoran što ga više nema bude primerena - rekao je tada Milan za Kurir.
Danas, punu deceniju posle tragedije, otac podseća da je suđenje trajalo nedopustivo dugo, da su se menjale sudije, nastupila je pandemija korone i na kraju se sve završilo skandalozno malom kaznom.
- Meni je u startu advokat rekao da doktor neće dobiti više od tri godine. Kada se to desilo, jeste se digla velika buka, svi su bili ogorčeni, ali se posle to zaboravilo i život ide dalje. Ko je imao problem, on ima problem. Čuo sam da je doktor na izdržavanju zatvorske kazne, da je u zatvoru. Međutim, mog Radenka ništa neće vratiti, mogao je doktor dobiti i 100 godina zatvora. Život je potpuno poremećen, ali moraš s tim da živiš, da nastaviš... Tako je kako je. I šta ćeš? Kažu da vreme leči rane. Malo sutra! Nema tog vremena koje može ovu ranu da zaleči, a kamoli izleči. Nema - priča Milan skrušeno za Kurir.
Grob pun igračaka i sećanje koje ne bledi
Rana ne zaceljuje, a bol ne prolazi. Otac često odlazi na groblje, dok Radenkova baka Dragica ide svakog jutra, bude sat-dva. I tako već deset godina.
- Radenko bi ove godine postao punoletan, bio bi veliki momak. Nije lako kada sretnem neke njegove vršnjake, njegove drugare, sve "matori" momci... Pobegne misao da bi i on sad tako, ali njega nema. Teško je sa tim živeti, teško - kaže tiho otac Milan.
Radenkova večna kuća puna je njegovih omiljenih igračaka. Tu su njegov fudbalski dres, kopačke, autići, dečji crteži, školski sastav o jeseni, njegove fotografije i uvek tri sveže jabuke... Sve je tu. Sve osim njega. Otišao je bez povratka, a u domu Nikodinovića ostali su samo večna tuga i pitanje na koje deceniju nema odgovora.
