"OD OVE PRIČE NE TREBA BEŽATI" Gosti emisije "Puls Srbije vikend" o procesu nastajanja filma "Zlatni rez '42" i njegovim potresnim scenama

U ovom milenijumu, po svoj prilici nije bilo isčekivanijeg domaćeg filma od filma "Zlatni rez '42 - Djeca Kozare", Lordana Zafranovića. Famozan je postao još za vreme nastajanja, u fokusu je javnosti od 2023. godine kada je otpočelo njegovo snimanje. Svoje premijerno prikazivanje doživeo je na ovogodišnjem FEST-u koji je i otvorio. 

Kako je izgledao rad na filmu "Djeca Kozare"?

Otkrila je kako je tekla priprema filma Lordana Zafranovića i koliko je zahtevna bila organizacija snimanja ovog velikog projekta.

- Kasnije, 2023. godine, kolega i prijatelj Zoran Janković iz produkcije Košutnjak film pozvao me je da sarađujemo na tada već prepoznatom kao veoma značajnom projektu "Djeca Kozare", sa legendarnim Lordanom Zafranovićem. Moja uloga bila je da budem koordinatorka produkcije i da se, osim administrativnim poslovima koji su pratili pripremu i snimanje filma, bavim i angažovanjem dela ekipe i glumaca. Važno je istaći da smo u filmu imali više od 150 glumaca, jer se, kao što ćete videti kada pogledate ostvarenje, najvećim delom radi o masovnim scenama. Tu je veoma važno da svako ko ima bilo kakav zadatak, pa čak i da padne u kadru, to uradi kako treba - objasnila je.

Savić se osvrnula na zahtevne uslove tokom snimanja i izazovima sa kojima se ekipa suočavala na putu do završetka projekta.

- Zato je reditelj, sasvim razumljivo, insistirao na tome da i najmanje uloge budu pravi glumački zadaci. Svima koji su učestvovali u filmu bila je čast da budu deo projekta, iako je snimanje bilo veoma izazovno. Svakog dana pratila nas je temperatura viša od 40 stepeni, a deo scenografije uništen je u jednoj letnjoj oluji. Ipak, film i serija snimljeni su za 66 dana. Reč je o monumentalnim ostvarenjima koja će, verujem, biti među najznačajnijim filmskim projektima ovog veka - kaže Savić.

Kako je voditeljka pomenula, film "Djeca Kozare" Lordana Zafranovića izazvao je veliko interesovanje javnosti, a posebnu pažnju privukli su obimna istraživanja, autentični arhivski snimci i zahtevna produkcija koja je pratila njegovo snimanje. O tome kako je izgledao rad na ovom ostvarenju, koliko je ljudi bilo uključeno u realizaciju i na koji način su istorijske činjenice pretočene u filmsku priču, za Kurir TV govorila je koordinatorka produkcije, koja je učestvovala u stvaranju ovog projekta.

- Veoma mnogo. Procenjujem da je u proseku oko 100 ljudi dnevno na ovaj ili onaj način učestvovalo u radu na filmu, ne računajući glumačku ekipu. Kada je reč o istraživanju, kao što znate, Lordan se ovom temom bavi gotovo 40 godina. Arhivsko istraživanje intenzivno je trajalo mesecima, a mnogo vremena proveo je u arhivu Jugoslovenske kinoteke, tragajući za dokumentarnim materijalima koje će publika imati priliku da vidi u filmu. Važno je istaći da ova tema, nažalost, nije dovoljno predstavljena u svetu, za razliku od nekih drugih tema iz Drugog svetskog rata, poput stradanja Jevreja, koje su mnogo poznatije široj javnosti. Filmu se, upravo zbog korišćenja autentičnih dokumentarnih materijala, ne može zameriti da je preblag ili prejak. Mislim da je to veoma značajno, jer će svako ko pogleda film shvatiti koliko je takva tvrdnja besmislena - navela je.

"Od ove priče ne treba bežati"

Savić je govorila o značaju autentičnih arhivskih snimaka i umetničkog pristupa kojim se teška istorijska tema približava najširoj publici.

- Deo umetničkog oblikovanja priče jeste i odluka da se mnogi događaji, između ostalog, uz korišćenje religijskih motiva, prikažu na način koji će omogućiti publici da prati film i suoči se sa njegovom temom. Film kao umetnost, o čemu je i Lordan govorio, za razliku od drugih umetnosti koje su u pojedinim segmentima ograničene, stvara se za sva vremena i sve prostore. On mora da komunicira sa najširom publikom - i sa onima koji o temi ne znaju ništa i sa onima koji o njoj znaju mnogo, kao i sa ljudima koji su stradanja doživeli lično ili kroz iskustva svojih predaka. Spoj autentičnih dokumentarnih materijala, koji su nesporni i veoma potresni, i igranog dela filma važan je upravo zbog toga. Moram da pomenem i film "Ruka pravde" našeg kolege Nemanje Ćeranića, koji je juče imao premijeru. U njemu se takođe pojavljuju isti arhivski snimci. To je nešto sa čim moramo da se suočimo. Potresne scene ne treba da budu razlog da ne pogledamo film. Umetničko oblikovanje priče koje je Lordan primenio, uz duhovan pristup i povremene katarzične trenutke, pomaže nam da prođemo kroz ovu temu i naučimo više o njoj - za Kurir televiziju, rekla je Savić.

Šarić je za Kurir TV ispričao potresnu priču o maloj Mirjani, čija je porodica tokom stradanja na Kozari prošla kroz nezamislivu tragediju.

- Gledajte, indirektno sam i ja dete sa Kozare, jer ova slika koja je iza vas veoma dobro prikazuje scenu koja se tada odigravala, verovatno 15. jula 1942. godine. Mala Mirjana iz Sređanih Laminaca bežala je sa ocem. Majka i sestre Vuka i Nevenka bile su razdvojene od njih. Ustaše su im spalile kuću u Sređanim Lamincima, mestu na putu od Gradiške prema Banjaluci, a oni su već gotovo mesec dana bili izgladneli u tom zbegu. Nekako su se razdvojili, jer je Mirjana bila najmanja. Otac i Mirjana su konačno uspeli da pronađu prolaz u obruču. Otac ju je izveo i trčao koliko su ga noge nosile. Kada je već pomislio da je na sigurnom, začuo je neke glasove. Pogledao je i video da su to Srbi - prisetio se Šarić.

- Ipak, za svaki slučaj, ostavio je Mirjanu u grmlju. Bili su to četnici Rade Radića, koji su ga ubili pred njenim očima. Verovatno je ona sve to gledala, a nije mogla imati ni šest godina. Prošle su 41 godina od tog događaja i ponovo je bio 15. jul kada je moja majka dobila trudove, mesec dana pre termina. Tada su bile redukcije benzina i važilo je pravilo par-nepar. Mirjana je jedina imala, da tako kažem, odgovarajuću registarsku tablicu, jer ako je poslednji broj bio neparan, niste mogli da vozite. Ona je odvezla moju majku u bolnicu i tako sam došao na svet. Ta Mirjana Stanojević bila mi je na neki način kao baka, a bila mi je i prva komšinica. Nikoga nije mrzela, nikada i nikoga. Bila je divna žena, dete sa Kozare koje je preživelo strahote rata. Nažalost, umrla je pre nekoliko godina, pa više ne mogu da je pitam za neke detalje. Mnogo puta mi je, dok sam bio dete, pričala o svemu tome i učila me pesmama - kaže on.

Za kraj se nadovezao na negativne komentare na društvenim mrežama i kritike upućenim Lordanu Zafranoviću i njegovom filmu.

- Završio sam Katolički bogoslovni fakultet i, iako mi je istorija bila primarno usmerenje, bavio sam se i onim što apostol Pavle naziva tajnom bezakonja, odnosno tajnom zla. Ono što prvo moramo da shvatimo jeste da je zlo za nas neshvatljivo, ali možemo da ga prepoznamo. Najopasnije je na društvenim mrežama. Algoritmi danas hrane zlo u čoveku, podstiču mržnju, bes i gnev. Ako čitate komentare iz Hrvatske o tom filmu, od ljudi koji ga nisu ni pogledali, ili komentare iz blokaderske Srbije, videćete poruke poput: "Koristi Vučiću, 6.000 ljudi je gledalo film." Dakle, zaključuju da će tih 6.000 ljudi glasati za Vučića. Da je to predizborni film, onda bi bio prikazivan mesec dana pred izbore. Dakle, imamo napade na film koji ljudi nisu pogledali, kao i napade na Zafranovića, koji se čitavog života bavi filmom. Nije se on do juče bavio snimanjem borilačkih filmova pa sada prešao na ovu temu - za Kurir televiziju, rekao je Šarić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs