"Ova zima neće biti mirna i topla": Šokantna analiza najavljuje raspad polarnog vrtloga i ledene talase
- Analiza Meteo Srbija najavljuje zimu sa velikim temperaturnim oscilacijama, smenom toplih perioda i prodora arktičkog vazduha, uz mrazeve i sneg.
- Kao ključne razloge navode snažan El Ninjo i rano slabljenje polarnog vrtloga, ali naglašavaju da je reč o dugoročnoj proceni, ne zvaničnoj prognozi.
Autori analize objavljene na Fejsbuk stranici "Meteo Srbija" izneli su prognozu prema kojoj bi predstojeća zima mogla da donese velike temperaturne oscilacije, smenu toplih perioda i prodora arktičkog vazduha, uz mogućnost jakih mrazeva i snežnih padavina.
U svojoj proceni pozivaju se na snažan El Ninjo i neuobičajeno rano slabljenje polarnog vrtloga, za koje smatraju da bi mogli značajno da utiču na atmosferske prilike tokom narednih meseci.
Napominjemo da je reč o proceni i dugoročnoj prognozi autora Fejsbuk stranice "Meteo Srbija", a ne o zvaničnoj sezonskoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Iznete tvrdnje predstavljaju njihovo tumačenje aktuelnih atmosferskih prilika.
Dugoročne prognoze podložne su promenama, a eventualni prodori hladnog vazduha, mrazevi i sneg ne mogu se sa sigurnošću predvideti za celu zimsku sezonu. Analizu prenosimo u celosti:
"Dok meteorološki modeli imaju svoje dugoročne klasične mape toplije atlantske zime i zonalnog strujanja, u višim slojevima atmosfere odvija se istorijski, nezabeleženi, ali zanimljivi događaj koji potpuno demantuje njihove mape.
Kakva bi zima mogla biti
Ova zima neće ličiti na zonalne, tople i monotone atlantske sezone na koje smo navikli, pred nama je režim visoke dinamike, velikih kontrasta i dominantno meridionalno strujanje. Sezona će se kretati i kao što smo rekli imati velike kontraste, od kraćih toplotnih talasa i jakih južina do brutalnih, jakih i dužih meridionalnih prodora arktičkog i kontinentalnog vazduha koji donose ozbiljnije ledene talase, mrazeve i sneg, kao što će biti sad temperature znatno iznad proseka južina i onda znatno hladnije, ali normalno malo slabija varijanta jer je i dalje jesen.
Meteorološki modeli u dužem ali i srednjem periodu na svojim mapama imaju zonalno projektovanje ne zato što je to realno stanje u atmosferi, nego zato što ako je atmosfera dinamična kao što i jeste, onda meteorološki modeli ne znaju kako će se ponašati sinoptika i onda se oni oslanjanjaju na klimatološku statistiku i prosek, oni su napravljeni u periodu gde je u većini sezona polarni vrtlog pretežno bio jak i stabilan, pa na duge i srednje staze automatski vraćaju sistem u prosek. Međutim, kada se fizički temelji atmosfere odnosno stratosfera sruše u samom startu, a to je slabljenje, zagrevanje i raspad polarnog vrtloga, kompjuterski modeli i njihove projekcije u ovakvim atmosferskih faktorima fizički nemaju smisla.
Istorijski El Nino i njegova uloga
Ove sezone uključen je i istorijski jak El Nino, koji deluje kao moćan globalni faktor, istorijski snažan El Nino drastično menja raspored konvekcije u tropskim područjima Tihog okeana i lansira gigantske planetarne Rossbyjeve talase visoko u troposferu, a odatle direktno u stratosferu. Ovi tropski signali deluju tako što udaraju u temelje ionako osetljivog i znatno oslabljenog polarnog vrtloga, onemogućavajući mu da se stabilizuje.
Istorijsko slabljenje i zagrevanje polarnog vrtloga
Polarni vrtlog ima istorijski rano slabljenje, zagrevanje i raspad, sa temperaturnom anomalijom od oko 30°C na 30 km visine u novembru, mi ne svedočimo običnom sezonskom hlađenju, već istorijskom slabljenju, zagrevanju i raspadu polarnog vrtloga koji nije zabeležen u istoriji meteorologije.
Kada se temelj stratosfere ovako rano uništi, vrtlog ne može odmah ponovo biti jak. Za ponovno uspostavljanje stabilnih, jakih zapadnih vetrova i zadržavanje hladnoće u polarnim delovima, odnosno da polarni vrtlog bude jak, treba veliki vremenski period najmanje 6 do 8 nedelja, pa i do 3 meseca ili praktično do kraja zime. Stalni talasni pritisak iz troposfere i istorijski jakog El Nino nastaviće da razbija svaki pokušaj jačanja polarnog vrtloga, tako da ove sezone praktično nećemo imati jak polarni vrtlog koji uslovljava zonalno strujanje.
Zonalni vetrovi i zabluda o njihovom brzom jačanju
Meteorološki modeli u svojim ažuriranjima projektuju prelazak u istočne vetrove što označava totalni kolaps polarnog vrtloga, a zatim intenzivno jačanje u intenzivne, natprosečno jake zonalne vetrove.
Međutim, to je fizički neizvodljivo i predstavlja klasično ponašanje meteoroloških modela da vrati sistem u prosek i zonalno strujanje koje je normalno u ovim delovima. U stvarnoj atmosferi, stratosfera ima ogromnu inercijsku memoriju, sistem koji je imao istorijsko slabljenje, zagrevanje i raspad polarnog vrtloga već u novembru, nema energiju niti je fizički moguće da se katapultira u zonalni režim gde su zonalni vetrovi znatno iznad proseka.
Sinergija istorijskog El Nino i istorijskog raspada polarnog vrtloga: Šta uslovljava ova kombinacija
Kombinacija tropskog motora, istorijski jak El Nino i vansezonskog stratosferskog zagrevanja, istorijski raspad polarnog vrtloga, stvara idealan mehanizam za hladnoću i sneg. Atlantik je blokiran i ne može uslovljavati otopljenja i zonalno strujanje. Anticikloni se penju visoko ka Evropi i Atlantiku ili se formiraju stabilni visoki blokovi. Otvara se koridor za spuštanje hladnog arktičkog i kontinentalnog vazduha direktno ka Evropi i našim delovima.
Zašto ne treba posmatrati samo El Nino zime
Analize koje se oslanjaju isključivo na standardne El Nino godine često znaju da promaše jer posmatraju samo donje slojeve i tropske uticaje, ignorišući stanje stratosfere. Kada se na istorijski jak El Nino nadoveže ovako brutalan istorijski novembarski raspad i zagrevanje polarnog vrtloga, mi izlazimo iz okvira standardnih i klasičnih klimatoloških faktora i ulazimo u zonu istorijskih i neistraženih ekstrema.
Istorijski ekvivalenti: Da li je ikada bilo ovako ranije slabljenje, zagrevanje i raspad polarnog vrtloga
U prošlosti smo imali legendarne zime gde je bilo ranije slabljenje, zagrevanje i raspad polarnog vrtloga početkom decembra praćenim jakim El Nino, kao što je bilo čuvenih zima 2009/2010 i 1984/1985, koje su donele brutalne i jake ledene talase, mrazeve i mnogo snega.
Međutim, ključna razlika je u tome što se ovaj raspad i zagrevanje polarnog vrtloga dešava još ranije nego u tim istorijskim godinama već u novembru, to znači da sezona startuje sa potpuno uništenom strukturom pre nego što je zima uopšte počela, a još imamo i istorijski jak El Nino, što znači da je potencijal identičan ako ne i veći u odnosu na ove napisane zimske sezone.
Efekat kasnog jačanja: Da li nas čeka produžena zima i hladno proleće
S obzirom na to da za ponovno formiranje jakog polarnog vrtloga treba veliki vremenski period nekoliko meseci, njegovo eventualno kasno i sporo jačanje ne stiže da ove sezone bude ponovo jak, već se može preliti na kraj zime i proleće, a onda bi trebalo klasični raspad polarnog vrtloga, to otvara realnu opasnost da nam proleće donese produženu zimu, kasne mrazeve i prodore hladnog vazduha u periodu kada bismo trebali da osetimo otopljenje.
Zaključak: Kakva bi zima mogla biti
S obzirom na sve navedene faktore istorijski jak El Nino, istorijski novembarski kolaps stratosfere odnosno polarnog vrtloga, oko +30°C iznad proseka na 30 km visine, uništenu strukturu polarnog vrtloga i prelazak vetrova u istočne, ova zima ima sve uslove da bude bar identična onim najjačim, istorijskim dinamičnim sezonama koje su imale identično ovakve faktore a to znači periode jakih južina temperatura znatno iznad proseka i potencijalno brutalnih ledenih talasa, mrazeva i mnogo snega.
Kurir/Meteo Srbija
