Specijalni dopisnik "Komsomolske pravde" Darija Aslamova izveštava iz izbegličkih kampova na granici Mađarske i Srbije:
Odvratni miris spaljenih guma me odmah podsetio na Ukrajinu. Šatori, gomile smeća, ljudi noću sede na zemlji. Mini ustanak na graničnom prelazu Horgoš-2 između Srbije i Mađarske.
Hranu u privremenom kampu donosi Crveni krst. To nije prizor za slaba srca. Masa mladih, agresivnih ljudi je napala auto, pa čak i pokušala da otme hranu silom. Žene, deca i stariji ljudi se zbijaju u ćošak. Momak iz Crvenog krsta, mladi Azijat, razjaren pokušava da odgurne od kamiona najgrublje nasilnike. "Nazad, đubre!" - povikao je u besu i počeo da baca hranu u masu kao što se baca divljim životinjama u zoološkom vrtu.
Do jutra, Mađari su na prelazu izgradili drugu liniju odbrane od bodljikave žice. Očajne srpske vlasti, dovezle su autobuse na kojoj je napisano: "Za Hrvatsku". Volonteri su pokušavali da ubede izbeglice da odu u Hrvatsku. "Odatle se možete usmeriti putem Slovenije u zemlje Šengenskog prostora." Neki migranti su sa svojim stvarima ušli.
Prilazi mi jedan momak i kaže da je moj kolega, pa čak mi pokazuje i novinarsku legitimaciju Saveza iračkih novinara.
"Ne padam na ovaj trik. Hrvatska nas možda pusti, ali je Slovenija već zatvorila granicu, kaže novinar Mohamed Ibrahim. On, kao i svi sanja Nemačku.
"Ali zašto? - pitam ga- "Pogledaj oko sebe lep poljoprivredni kraj, ima puno praznih kuća. Ove su potrebni radnici Možete ostati i obrađivati zemlju..."
"Ovde je siromašvo, a i zašto bih radio na zemlji”, kaže Muhamed.
- U Nemačkoj nas očekuju. Sami Nemci su nas pozvali. Angela Merkel je tako ljubazna! Anđeosko ime. Alah nam ju je poslao. Zli Britanci i Francuzi preziru Arape. Nemci su drugo, pozdravili su izbeglice sa aplauzom”, kaže Muhamed.
Sumnja se stvorila u mojoj glavi. Ovaj ogroman usmereni tok mladih, energičnih ljudi sa Bliskog istoka, me podseća na arapsko proleće u Egiptu.
"Ja ću ostati ovde i čekati, da Mađarska otvori granicu", - rekao je Muhamed. ".
“Ali Orban je tvrd. Zašto mislite da će se predati?”
"Da li vidite okolo” – kaže Muhamed pokazujući mi mnoge kamere i novinare štampe autobusa – Razumem moć medija. Sve kamere nas gledaju a novinari rade svoje. Ceo svet priča o nacističkom sadisti Orbanu i Mađarskoj Već duže vreme su pod takvim pritiskom, neće trajati..
Način rada mojih kolega je posebna priča. Gledala sam kako britanski radio novinar postavlja pitanje mršavom, mirnom momku iz Sirije.
"Ko je počeo rat u Siriji?"
"Ne znam" - ravnodušno je rekao momak.
"Kako to da ne znate?” besneo reporter."Ti si iz Sirije Ko je glavni krivac? Zar nije Asad!?"
"Ali zašto Asad?Bilo je mnogo razloga", kaže Sirijac dok je novinar otišao u potrazi za novom žrtvom. I ne sumnjam da će naći pravog čoveka, koji će u mikrofon reći da je Asad kriv. I nije nužno da će to biti Sirijac!
"Spreman sam da se vratim, ali više nemam novca"
Dvojica mojih drugih drugara - već starijih ljudi su fudbalski trener iz Sirije Zura i Kahtan, pedijatar iz Iraka. Zura skoro plače. Potrošio je pet hiljada dolara za put i zaglavio u Srbiji.
"Spreman sam da se vratim u Siriju - žali se on."Samo odakle mi novac Bili smo namamljeni u zamku."
Kahtan izgleda dobro. Ima čistu i ispeglanu majicu "Lakoste.
" Teroristi su mi kidnapovali sina. Morao sam da platim 5 000 dolara otkupnine, pa je vraćen živ Tada sam sa svoje četvoro dece pobegao. Ja sam Suni, ali ne verujem da su se suniti i šiiti uvek mrzeli. Pod Sadamom Huseinom smo živeli zajedno. Tada su Amerikanci došli i posejali mržnju".
Pored izbeglica na granici ima i vrlo egzotičnih osoba. Poput Srbina Filipa Šaćirovića iz marksističke organizacije "Crveni".
"Ja sam trockista - kaže Filip."Borim se za čovečanstvo i za ljudska prava i protiv sam lažnih i licemernih liberala Evropljana koji sa migrantima grade novu evropsku gvozdenu zavesu.".
Nervoza u logoru se oseća u vazduhu. To je ono što sam rekla srpskoj policiji:.... "Sirijci ne vole Iračanie, ali se nekako slažu, ali svi Arapi mrze Avganistance A Avganistanci i Arapi zajedno mrze Afrikance, toliko da čak odbijaju da sede pored njih. Smešno je da i oni sebe nazivaju Sirijci! "
Pre nekoliko dana na pruzi nedaleko od graničnog prelaza Horgoš nađen je pocepani albanski pasoš. Dakle, lažni Sirijci. Sada, Albanke plačući ubeđuju zapadne novinare da su pobegle zbog brutalnog Asada.
Plašimo se ovih divljih ljudi
Ogromna kolona kamiona na srpskoj strani. Šoferi spavaju na zemlji, igraju fudbal, roštiljaju. Putem za Kanjižu kreće se nekoliko desetina izbeglica. Uglavnom mladi, jaki ljudi, koji bi mogli da ratuju, mnogi sa čudnim tetovažama na rukama…
Kamp u blizini Kanjiže je prepun. Na stotine očajnih ljudi. Muškarac sa zavojem na glavi mi prilazi i objašnjava da ga je tukla mađarska policija.Na autobuskoj stanici u Kanjiži vidim grupu izbeglica. Svi izgledaju pristojno. Dobro su obučeni, čisti ljudi, koji ne znaju kako da se otarase lokalnih bandita. Krupni, snažni muškarci im prilaze i na lošem engleskom ih ubeđuju da će za pare bez muke preći u Mađarsku.
Mlada, simpatična žena u belom hidžabu mi prilazi i pita me šta da radi. ”Mi smo Sirijci, iz Damaska. Ja, muž, otac, stric, rođaci… Da li da verujemo ovim ljudima? Obećavaju nam da ćemo već danas biti u Mađarskoj. Čini mi se da lažu.”
Zove se Ajla i osmehuje se kad joj kažem da sam novinarka iz Rusije. Pitam ih šta misle o Asadu. „Mi nismo bežali od Asada, već od Islamske države”. Muškarci mi gestovima objašnjavaju da su lako mogli da im odrube glave
„Dugo smo sve to trpeli”, tužno govori Ajla. „Postalo je nepodnošljivo. Obruč oko Damaska se steže. Potrošili smo ušteđevinu. U Siriji više nema zarade. Zemlja je u ruševinama. Naši muškarci ne znaju kako da prehrane porodice.”
„Čudno”, kažem. „Skoro sve izbeglice iz Sirije su me ubeđivale da beže od Asada.”
„Pa ovde nema Sirijaca”, negoduje Ajla. ”Ovde svi lažu da su iz Sirije, jer Evropa saoseća sa Sirijcima. Ovde je puno divljih, prostih ljudi. Ja ih se bojim. Jurišaju na autobuse, guraju žene i decu, prvi se dočepaju hrane. Gaze po glavama. Upravo će takvi stići do Nemačke.”
(Autor: Darja Aslamova, Komsomolska pravda; priredio M.Đorđević)
