BEOGRAD - Većina prosvetnih radnika smatra da reforme nisu uspešne i nisu realizovane dovoljno sistematično i organizovano, te da su oni imali malo uticaja na njihovo kreiranje i pokretanje, istaknuto je u danas predstavljenom istraživanju o uspešnosti inkluzivnog obrazovanja.
Istraživanje je izvršeno u okviru projekta "Predstave o obrazovnim promenama u Srbiji: refleksije o prošlosti, vizije budućnosti (POPS2)", a odnosilo na reforme u uvođenju inkluzivnog obrazovanja, novog načina stručnog usavršavanja nastavnika i školskog razvojnog planiranja.
"Mali broj prosvetnih radnika smatra da su reforme uspešne. Ipak, od trećine do skoro polovine ispitanika veruje da bez obzira na probleme i teškoće sa kojima su suočeni, reforme predstavljaju dobru osnovu za razvoj obrazovnog sistema u budućnosti", rekao je predstavnik tima istraživača Dejan Stanković.
Podaci pokazuju da prosvetni radnici smatraju da Ministarstvo prosvete i nauke nije uložilo dovoljno napora da istraži, čuje i uvaži njihovo mišljenje o tome koji su glavni problemi u obrazovanju i kako ih treba rešiti.
Stanković je istakao i da prema mišljenju većine prosvetnih radnika država nema odgovarajući odnos prema obrazovanju.
Prema njegovim rečima, istraživanje pokazuje da oni smatraju da se obrazovanje nalazi na marginama državnih prioriteta, da izdvajanja za prosvetu nisu dovoljna, a da su česte političke promene uzrok diskontinuuiteta u reformama.
Većina prosvetnih radnika smatra da u funkcionisanju i organizaciji obrazovnog sistema postoji mnogo problema, ali i opaža svoju školu kao organizovano, stimulativno i angažovano radno okruženje, navedeno je u istraživanju.
"I pored toga što nešto više od polovine prosvetnih radnika kaže da su njihova očekivanja od reformi izneverena, gotovo svi su i dalje spremni da aktivno učestvuju u obrazovnim promenama", rekao je Stanković i dodao da je prema istraživanju najveći broj prosvetnih radnika zadovoljan svojim poslom.Istraživanje je pokazalo i da većina prosvetnih radnika smatra i da inkluzija nije dobro koncipirana, ni sprovedena, niti da od nje očekuje pozitivne efekte.
Ukazujući da je cilj istraživanja unapređenje obrazovanja u Srbiji, predstavnici istraživačkog tima rekli su da je neophodno da kreiranje reformi bude što primenjivije, da mehanizmima za sprovođenje reformi treba posvetiti više paznje, kao i da je neophodno negovati i podržavati spremnost za promene.
Istraživanje je sproveo Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu na reprezentativnom uzorku od 150 osnovnih škola, a više od 1.800 nastavnika, direktora i stručnih saradnika popunilo je upitnike.
Istraživanje je realizovano u okviru Regionalnog programa podrške istraživanjima u oblasti društvenih istraživanja, koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
