Sve oči u regionu uprte već danima su u spasilački tim srpske policije, koji, nakon serije razornih zemljotresa koji su nedavno pogodili Albaniju, izvlači povređene iz ruševina i traga za žrtvama.
O tome kakvu situaciju su naši spasioci zatekli u Albaniji, koliko je Srbija spremna za takav scenario i da li i nama prete zemljotresi, ali i kako zapravo izgleda rad onih koje zovu kada je najteže i druge nade često više nema, otkriva za Kurir general Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.
- U skladu sa dogovorom predsednika Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame, Srbija je uputila specijalistički tim za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije MUP RS sa vatrogascima-spasiocima iz Beograda, Niša i Kragujevca, koji čini 13 osoba sa pratećom specijalnom opremom za otklanjanje posledica zemljotresa koji je, nažalost, pogodio Albaniju. Uputili smo tim s jednim ciljem - da pomognemo ugroženom stanovništvu. Zajedno sa svim domaćim i međunarodnim snagama, činimo sve što je u našoj mogućnosti da saniramo posledice. Ovo je jedna u nizu aktivnosti kada naši pripadnici, u okviru međunarodnih misija, pomažu ugroženom stanovništvu, kao što se, nažalost, i nama dogodilo.
Srpski tim je odmah po dolasku u Albaniju upućen u najkritičnije područje...
- Po samom dolasku našeg spasilačkog tima, stavili smo se na raspolaganje nadležnim službama i nakon inicijalne procene situacije na terenu, angažovani smo na pretrazi u mestu Tuman, gde smo u zajedničkim aktivnostima s albanskim službama pronašli dve žrtve pod ruševinama i predali ih nadležnima. Nakon završetka aktivnosti na ovoj lokaciji, specijalistički tim je u četvrtak preusmeren na rad na lokacijama u Draču, gde zajedno s predstavnicima Turske, Crne Gore i Hrvatske učestvuje u pretrazi terena za nestalim osobama. Ostaćemo dokle god postoji potreba za našim angažovanjem.
Nakon vesti o zemljotresima u regionu, mnogi su se zabrinuli da i Srbija može biti u opasnosti. Koliko smo spremni za tako nešto?
- Nažalost, ne možemo da predvidimo zemljotres. Nesreće u različitim vidovima - požari, poplave, zemljotresi, klizišta, hemijski akcidenti, mogu se dogoditi svuda, u svakom momentu i bez upozorenja. Stoga je prioritet Sektora visoka profesionalnost i mogućnost blagovremenog reagovanja. U Sektoru za vanredne situacije ima formiranih osam ovakvih timova sa 120 pripadnika specijalističkih timova za spasavanje iz ruševina, koji su opremljeni, osposobljeni i obučeni za pretragu terena u urbanim sredinama. Timove čine pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica, koji su zbog specifičnosti zadataka koje obavljaju prošli posebne obuke i za koje je obezbeđna specijalna oprema, a u svom radu koriste i službene pse prilikom potrage za nestalima. Svi pripadnici Vatrogasno-spasilačkih jedinica, njih 3.268, u svakom trenutku su spremni da reaguju i odgovore na nastali vanredni događaj, bilo da je to zemljotres, poplava ili požar. Naš cilj je i podizanje bezbednosne kulture naših sugrađana. I ono što je najbitnije, spremni smo da odgovorimo na svaki budući izazov.
Ove godine se navršilo pet godina od razornih poplava u Obrenovcu. Koliko je Srbija danas spremna za eventualne nove poplave? Kada se danas okrenete iz sebe, na šta prvo pomislite kada neko spomene majske poplave?
- Nažalost, svi pamtimo i šumske požare, požar na Tari, snežne nanose u Feketiću, ali majske poplave 2014. su bile presedan i tada je isplivalo sve ono što dotad nije valjalo i šta treba izmeniti... Tada smo bili suočeni sa nezapamćenim poplavama i njihovim posledicama. Pored svih naših snaga, u pomoć je priteklo i 14 zemalja sa 22 tima i 563 spasioca. I to su situacije kada se svi ujedinimo i imamo jedan cilj: da se pomogne i adekvatno odgovori na vanrednu situaciju. Poučeni tim iskustvom, usvojili smo čitav niz novih zakona i podzakonskih akata kojima ćemo znatno unaprediti naš sistem. Naravno, saradnja sa svim snagama u sistemu zaštite i spasavanja u Srbiji je na visokom nivou i upravo je to ono što se promenilo - radimo i kada se ništa ne dešava, preventivno delujemo kako bismo spremno dočekali neki budući izazov.
Nedavno je obeleženo 10 godina od osnivanja Sektora, koji je građanima često nevidljiv sve dok ne dođe do neke nesreće. Šta sve ulazi u vaše nadležnosti i u kakvim situacijama vas pozivaju?
- Sama činjenica da su vatrogasci-spasioci intervenisali više od 1.200.000 puta za proteklih 10 godina dovoljno govori o obimu posla koji ti hrabri momci i devojke obavljaju, na šta sam izuzetno ponosan. I to je ono što nas alarmira da moramo kontinuirano da ulažemo u njihovu opremu, u vozila, u njihove treninge, obuku. Za ovih 10 godina, ti hrabri momci i devojke spasli su više od 25.000 života iz različitih intervencija!
Izjavili da ste ušli u zlatno doba za opremanje jedinice. Šta je najznačajnija oprema koja je nabavljena?
- Prvenstveno bih zahvalio potpredsedniku Vlade i ministru dr Nebojši Stefanoviću na svoj podršci prethodnih godina koju pruža Sektoru za vanredne situacije. Moram još jednom na napomenem da su prethodnih pet godina, a posebno poslednje dve, zlatne godine za Sektor. Uz ministrovu podršku, počeli smo sa ozbiljnim obnavljanjem voznog parka i dosad su isporučena 64 vatrogasno-spasilačka kamiona sa pripadajućom opremom, 167 terenskih i kombi vozila, a očekuje se isporuka još 41 vatrogasno-spasilačkog kamiona i 45 terenskih i kombi vozila. Ovo je samo početak procesa i cilj je da u narednim godinama službu još više ojačamo, da mlade ljude zaposlimo, obučimo. To je ona bitna izmena - uspostavljen je sistem kontinuiranog prijema novih pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica kako bi što efikasnije odgovarali na buduće izazove, kao i opremanje vozilima i opremom, na čemu bih zahvalio ministru Stefanoviću, koji je i pokrenuo ovu inicijativu. Među nama je 257 novih vatrogasaca-spasilaca, u toku je prijem još njih 214, koji će do Nove godine završiti osnovni kurs i biti raspoređeni u svoje jedinice. Drago mi je da postoji želja i volja mladih ljudi da se pridruže ovom humanom poslu. MUP će nastaviti da sprovodi aktivnosti usmerene ka zaštiti života, zdravlja i imovine građana!
Najpotresniji zadatak NAJTEŽE JE KAD IZGUBITE SVOG ČOVEKA
Jasno je da kada obavljate zadatke u kojima ljudski životi zavise od vas, nema previše mesta za emocije. Ipak, šta pamtite kao svoj možda najteži ili najpotresniji zadatak? - Najteže je kada izgubite svog čoveka, koji je je obavljajući svoj posao odgovorno i hrabro izgubio život. Za mene, to je pogibija vatrogasca iz Topole Dejana Lazarevića, koji je, spasavajući tuđ život, izgubio svoj. Pre dve godine smo, nažalost, izgubili još jednog vatrogasca Milana Rmuša, koji je nastradao tokom gašenja požara na Adi Huji. To su situacije koje vas trajno obeleže.
Kurir.rs/ Razgovarala Jelena Pronić Foto: Zorana Jevtić
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
