Najnovije vesti

KRCUNOVA SMRT JE MISTERIJA, U OVOM SELU SU GA UBILI JOŠ JEDNOM ZA SVAKI SLUČAJ Evo kako je završio posle 5. oktobra FOTO
Foto: Profimedia, Arhiva školeu Roćevićima

BIO NARODNI HEROJ

KRCUNOVA SMRT JE MISTERIJA, U OVOM SELU SU GA UBILI JOŠ JEDNOM ZA SVAKI SLUČAJ Evo kako je završio posle 5. oktobra FOTO

Društvo

KRALJEVO - Šestog novembra ove godine navršilo se pet i po decenija od kako je u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u selu Šopić kod Lazarevca, poginuo narodni heroj Slobodan Penezić Krcun, tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije i visoki partijski funkcioner. Do dana današnjeg ostala je velika misterija oko pogibije kontraverznog političara, po mnogima velikog nacionaliste i navijača Crvene zvezde, čoveka koji je jedino smeo da se suprotstavi Josipu Brozu Titu, ali i velikom patrioti koji je dao veliki doprinos razvoju užičkog kraja.

foto: RINA

Prema zvaničnoj istrazi, Krcunova kola su zbog velike kiše proklizala po blatu, usled čega je vozač izgubio kontrolu nad vozilom koje je sletelo sa puta i pri brzini od 130 kilometara na sat udario u drvo.

Po drugoj verziji nesreću je iscenirala UDBA, koja se prvog posleratnog rukovodioca OZNE rešila baš po Titovom naređenju. Otuda valjda i vic u kojem Tito,kad mu je saopšteno da je Krcun poginuo, pogledavši na sat zapitao: "Šta,već je pola dva". Zna se i to da se u užičkom kraju posle Krcunovog stradanja šapatom pevala pesma: "Zlatibore šapni Tari da Krcuna ubi stari".

foto: RINA

Nova osmogodišnja škola u Roćevićima, selu nadomak Kraljeva, 1970. dobila je baš Krcunovo ime. Ispred škole urađena su dva postamenta na kojima su postavljene biste Slobodana Penezića i Radoša Rakića, studenta medicine i prvoborca iz susednog sela Pekčanice, koji je kao pripadnik partizanskih jedinica poginuo u Bosni 1943. u svojoj 22 godini. Mnogima je smetalo, naročito velikoj familiji Rakić, što je Radoševa bista bila daleko skromnija i manja nego Krcunova, ali se partijska u to vreme nije poricala.

Petooktobarske promene 2000-te godine bile su kobne i za Titovog saborca. U revolucionarnom zanosu, u noći između 21 i 22. decembra,odmah posle Svetog Nikole, seoski lideri protesta odrubili su glavu sa poprsja i postamenta postavljenog u čast srpkog revolucionara i političara. Sledeće noći odrubljena glava bačena je u seoski potok gde su je vremenom prekrili mulj, šut i drugi otpad. Bistu Radoša Rakića, iako je bio komunista i Titov partizan, niko nije dirao-stoji i danas ispred škole koja od 2000. godine nosi ime pesnika Jovana Dučića. Priča se, da Radoševu bistu niko nije smeo da skrnavi jer su Rakići najveća familija u Pekčanici i okolnim selima te su se egzekutori plašili posledica.

foto: RINA

Prilikom seoskih sedeljki, svinjokolja i pecidbe rakije, naročito zimi – u decembru, kad pada godišnjica Krcunovog stradanja u Roćevićima, povede se priča o ispravnosti dela roćevačkih petooktobarskih vođa. Milenko Veličić iz Pekčanice tvrdi da je Krcun kriv za desetine hiljada Srba prognanih na Goli otok i da mu nikada nije bilo mesta nigde u Srbiji a kamoli u Roćevićima.

Njegov komšija Dragoslav Radovanović misli da spomenike ne treba rušiti bez obzira čiji su jer oni su svedoci jednog vremena, i dobri i loši.

foto: RINA

Istina, u razgovorima, čak i kad se potegne čašica više čuvene roćevačke prepečenice, nema više one nekadašnje ostrašćenosti, prepirke i svađa oko uloge Slobadana Penezića Krcuna u srpskoj istoriji. Na njega, bar što se Roćevića tiče, podseća samo postament njegove nekadašnje biste.

(Kurir.rs/RINA)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...