Rakete su poletele, nebo je gorelo, prasak se čuo kao da je atomska bomba eksplodirala u vazduhu. Na smeni sam bio ja i moje "šilo" (ručna protivavionska raketa). Posle desetak sekundi, iz oblaka je izletela velika vatrena lopta. Istog momenta stavio sam lanser na rame, imao sam cilj na nišanu i bez razmišljanja aktivirao "šilo" i ispalio raketu! Eksplodirala je zajedno sa vatrenom kuglom!
Ovako za Kurir počinje priču Petko Marić, heroj rata 1999. i čovek koji je dokrajčio "nevidljivog"! Tog 27. marta, F-117 poleteo je, ne samo u svoju poslednju misiju, već pravo u istoriju. Srpska vazdušna odbrana ga je skinula s neba, a fabrika "Lokid Martin" pretrpela milijarde dolara gubitka. F-117 tada je stvarno postao nevidljiv, i to bez znaka navoda, jer više nije poleteo ni u jednu misiju nad svetim srpskim nebom.
Marić je tada bio na smeni, nekoliko kilometara daleko od Buđanovaca. Ova jedinica, zapravo "trojka" bila je opremljena samo protivvazdušnim sistemom "šilo".
- Nas trojica, prva tri dana, bili smo kao sami na svetu, niko nas nije obilazio. Prvo veče bilo je malo straha, a onda nam je postalo ravno do Kosova. Tehnika je bila s jedne strane, a mi smo spavali u prikolici, radi bezbednosti. Menjali smo se po smenama na 8 sati, a ostali deo smo spavali. Prva tri dana rata, nismo znali šta zapravo radimo jer se ništa oko nas nije dešavalo. Prozvali smo se jedinica JOKS, pa sad ko zna, shvatiće - uz smeh otkriva Petko za Kurir.
Stiglo je i četvrto veče agresije, kobno za pilota Dejla Zelka, koji je poleteo iz Avijana, ne sluteći da je deo istorije. Istovario je bombe, ali ubrzo ga je sačekala 250. raketna brigada i komandant Zoltan Dani. Dve rakete su poletele u oblake, svedoci srpskih "neva" su brojni - sem Petka Marića i sam autor ovog teksta. F-117 ubrzo je izbušen!
- Pola sata ranije preuzeo sam smenu. Nisam dugo čekao. Rakete su poletele, nebo je pocrvenelo, nisam znao šta se dešava. Buka se čula, ali ništa nisam video. A onda je iz usijanih oblaka izletela velika crvena lopta, video sam objekat koji se kreće - otkriva Marić.
Tada je trebalo doneti odluku, ali naš sagovornik razmišljao je manje od sekunde.
- Iako nisam tačno znao o kojoj letelici je reč, istog momenta uzeo sam "šilo" i stavio ga na rame. Uključio sam aparat i za nekoliko sekundi imao cilj. Lansirao sam raketu koja je išla pravo u metu. Reč je o raketi teškoj tridesetak kilograma koja se zabija u motor i uništava avion. Ogromna eksplozija čula se na nebu - prepričava Marić i dodaje da se posle pogotka cilj naglo rušio i pao na zemlju, desetak kilometara od ove jedinice PVO.
- Međutim, niko nije znao ništa te večeri. Malo me je uhvatio i strah. Svestan sam bio da sam dokrajčio tu letelicu, ali u jednom momentiu palo mi je na pamet da je možda avion bio naš, mada sam znao da su "neve" poletele ka nebu i gađale strani objekat. Poslednje što sam pomislio jeste to da smo oborili F-117 - navodi Petko, koji je posle pogotka do jutra slavio sa svoja dva drugara iz JOKS jedinice.
Sve se brzo razjasnilo ujutru.
- Čim se razdanilo, došao je komanadir naše jedinice. Pitao je "ko je sinoć gađao" cilj. Prijatelji su me odmah "odali" - šali se Marić, ali priznaje da je bio daleko od "svejedno".
- Ipak, komandir vadi "čivas" iz šinjela, pruža mi ruku i čestita. Kaže da smo oborili F-117. Ne mogu taj osećaj sreće da objasnim. Slavili smo zajedno celoga dana. Ubrzo su ljudi stigli iz sela. Kao da su poneli sve iz svojih kuća, hranu, piće, sve što su mogli. Do kraja rata su nas snabdevali - otkriva Petko Marić.
Glavno pitanje je ostalo, da li je upravo on dokrajčio F-117. Poznato je da je "neva" Zoltana Danija uništila motor F-117, koji je postao teško upravljiv. Ipak, da li bi se dokopao Hrvatske, ili Bosne, gde bi se sve prikrilo.
- Znam da je avion leteo jer sam čuo njegove motore. Ne mogu, niti želim dan danas da tvrdim da sam ja dokrajčio "nevidljivog". Ipak, uradio sam svoje, kao pripadnik herojske Vojske Jugoslavije. Najbitnije je to da je avion srušen - zaključuje Petko Marić.
Pukovnik Stojković potvrdio pogodak Petka Marića
O herojskom činu Petka Marića svedočio je o sam komandant jedinice, penzionisani pukovnik Zlatko Stojković, u vreme NATO agresije komandant 401. artiljerijsko-raketne brigade PVO zadužene, zajedno sa drugim jedinicima, za odbranu Beograda. Po funkciji je bio i komandant sektora „Sever” u sistemu protivvazdušne odbrane prestonice, bio je učesnik i svedok dejstva jedinica PVO u večernjim satima 27. marta 1999. kada je oboren američki „nevidljivi” avion F-117A.
Njegovo viđenje ovog događaja prenela je i Politika
- Uočivši brojne nedostatke opisa tog događaja od strane dosadašnjih autora kao komandant sektora u kojem je isti oboren, sa dužnosti na kojoj sam se tada nalazio kao najodgovorniji za taj sektor, želim da prikažem ceo tok borbene operacije obaranja - naveo je Stojković.
- Bila je to mirna i tiha noć puna zvezda. Ceo prostor sektora se video kao na dlanu. Na osnovu stanja na nebu i zemlji ništa nije nagoveštavalo iznenađenja. Posle 20 časova iz velike grupe, od strane VOJ najavljenih, aviona alijanse koji su ušli u Banat, iz pravca Avale ka zapadu, izdvaja se među treperavim zvezdama i naslućuje na prozračnom nebu silueta aviona. Bešumno leti na visini između 4.000 i 5.000 metara. Ubrzo u pravcu uočene siluete poleće raketa S-1M iz diviziona PVO sektora „Jug”. Zbog velike kose daljine ne dostiže cilj, već završava kao kosi hitac daleko od aviona koji je zamakao u pravcu zapada na svom kursu leta. Odmah za njom u pravcu iste siluete je lansirana druga raketa S-2M iz sektora „Sever” iz diviziona PVO čiji je komandant bio potpukovnik Dragan Stojanović. Lansirana raketa dobija zahvat na prethodno lansiranu S-1M i ista završava ispod „nevidljivog” na kosoj daljini većoj od granice ubojnog dejstva. „Nevidljivi” nastavlja let kao da se ništa nije dogodilo ne menjajući kurs ni visinu. Oko pola minuta kasnije lansirana je još jedna raketa S-2M iz sektora „Sever” iz diviziona PVO pod komandom potpukovnika Saše Đorđevića. Raketu je lansirao jedan poručnik, komandir raketne baterije iz istog diviziona. Raketa dobija zahvat na „nevidljivi” i aktivira se na krajnjoj daljini dejstva ispod samog aviona - svedoči pukovnik Stojković.
Eksplozija formira vatrenu loptu
- Tog momenta pilot „nevidljivog” uočava prvi put opasnost. Prelazi u protivraketni manevar, menja kurs i počinje naglo da povećava visinu ulazeći u tamni oblak iznad sebe. Pri tom manevru odbacuje ubojna sredstva. U tamnom oblaku se naziru i infracrveni mamci koje izbacuje zbog sopstvene zaštite. Ušavši u oblak, avion se više nije primećivao vizuelno. Nastalu tamu nakon kraće pauze razbija vatreni mlaz tek lansirane rakete iz sektora „Sever” Trećeg diviziona PVO komandanta tada potpukovnika Zoltana Danija. Ispaljenom raketom nakon nekoliko sekundi automatski poleće i druga raketa iz istog diviziona PVO. Za to vreme prva raketa dobija zahvat na „nevidljivi” koji je još uvek povećavao visinu sakriven u tamnom oblaku. Druga lansirana raketa na nekih 800 metara iznad zemlje počinje da gubi visinu i završava kao kosi hitac u pravcu Sremskih Mihaljevaca. Prva raketa ulazi u oblak, sustiže „nevidljivog” i pogađa direktnim pogotkom. Jaka eksplozija formira vatrenu loptu u oblaku koja počinje da gubi visinu, izlazi iz oblaka i nastavlja pad kao horizontalni hitac u pravcu Sremske Mitrovice - navodi Stojković, koji se zatim osvrnuo na ulogu sagovornika Kurira Petka Marića.
- Na vatrenu loptu dobija zahvat i raketa „šilo” iz sektora „Sever”, strelac Petko Marić iz diviziona PVO, komandanta majora Radomira Šarca. Nakon lansiranja ista pogađa vatrenu loptu koja nastavlja pad i završava u selu Buđanovci, južno od Rume. U jutarnjoj izmaglici sa vozačem došao sam na polje u Buđanovcima do oborenog F-117A koji su u tom času utovarivali na prikolicu radi odnošenja. Na krilima aviona uočljive su brojne pravilno oblikovane rupe, što ukazuje i na pogotke pored pogodaka raketama. Odmah nakon pada ovog aviona vazdušni prostor SRJ napušta celokupna avijacija NATO-a, a nebo ostaje čisto bez aviona. Avijacija agresora je najkraćim putem izašla van granica SRJ - navodi pukovnik Stojković.
(Kurir.rs / M. Radulović)
NE PROPUSTITE
