OVO SU SKRIVENA BLAGA SRBIJE OD KOJIH ZASTAJE DAH: Planine, klisure, kanjoni, jezera, vodopadi... koje MORATE VIDETI!

Iako su naši sugrađani mahom navikli da letovanje provedu na moru, ove godine će se mnogi od njih zbog epidemije koronavirusa, kao i komplikacija pri prelasku granice, odlučiti da predah od letnje žege pronađu u Srbiji.

Ovo će biti odlična prilika za njih da otkriju skrivena blaga naše prelepe zemlje, a Kurir preporučuje koja nedovoljno istražena mesta treba obavezno posetiti.

Ivan Nastić, iz jedne od turističkih agencija koje organizuju avanturističke ture po Srbiji, kaže za Kurir da je naša zemlja prebogata prirodnim lepotama od kojih zastaje dah.

- Jako lepo mesto u Srbiji, koje nije dovoljno poznato, jeste kanjon reke Trešnjice. Sela koja se tamo nalaze nisu ekonomski razvijena, posećuje ih jako malo ljudi, pa imaju taj autentičan izgled. Tamo se nalazi i puno vodopada, ali su oni uglavnom nedostupni - objašnjava Nastić.

Fantastični prizori se, prema njegovim rečima, mogu naći na Tari, Zlataru, Uvcu, a posebno uživanje predstavlja vožnja kajakom ili čamcem kroz Đerdapsku klisuru. A posebno intrigantno mesto je, kako kaže Nastić, selo Jagoštica na planini Tari.

- To je takođe mesto gde nema puno turista. Nalazi se nad kanjonom Drine, u velikoj zabiti. Da bi se do njego došlo, potrebno je preći 12 kilometara makadama, ali se isplati, jer su vidici odatle neverovatni. Prelepa su i Taorska vrela u zapadnoj Srbiji, na obroncima Povlena, sa nekoliko starih vodenica i vodopada. Do ove lokacije se lako može doći kolima, a onda uživati u nestvarnoj prirodi - kaže naš sagovornik, koji putnicima gladnim netaknute prirode preporučuje i kanjon reke Vratne, Lazarev kanjon, vodopad Prskalo, kao i selo Štitkovo na obroncima reke Javor, sa kućama koje odolevaju neumitnosti vremena.

KANJON REKE VRATNE, 35 KM OD NEGOTINA

Najviši prirodni mostovi

Vratna je reka u istočnoj Srbiji kod istoimenog sela, nedaleko od Brze Palanke, i desna je pritoka Dunava. Najpoznatija je po tri najviša prirodna kamena mosta u Evropi, takozvanim prerastima, koji podsećaju na vrata, po čemu je reka i dobila ime. Na kraju njenog kanjona nalazi se istoimeni manastir, kao i lovište u kome žive mufloni i jeleni lopatari.

LAZAREV KANJON, 19 KM OD BORA

Sklonište za hajduke

Lazarev kanjon nalazi se kod Bora i najdublji je i najduži kanjon istočne Srbije. Zbog strmosti svojih stenovitih litica, ni dan-danas nije u potpunosti ispitan. Poznat je po mnogobrojnim pećinama i jamama. Dužine je do devet kilometara i visine između 300 i 500 metara. Ovaj kanjon za vreme Turaka bio je jedno od najznačajnijih skloništa homoljskih hajduka.

TAORSKA VRELA, 39 KM OD VALJEVA

Vodenice i živopisni slapovi

Slapovi Taorskih vrela su spomenik prirode koji se nalazi u zapadnom delu Srbije, masivu Valjevskih planina, u podnožju planine Povlen. Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor, gde se i ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave. Ovde je nekad postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo samo nekoliko. Do vrela se može doći iz Valjeva preko Lelića i Mravinjaca.

VODOPAD PRSKALO, 31 KM OD RESAVICE

Igra vode i krečnjaka

Nalazi se na obroncima južnog Kučaja, u dolini reke Nekudovo. Predstavlja najmaštovitiju igru vode i krečnjaka i podseća na visoku, kamenu skulpturu. Pored samog vodopada prolazi put koji vodi od Resavice ka Čestobrodici. Visina vodopada je 15 metara, a zanimljivo je da ovaj vodopad, čak iako nije bogat vodom, nikad ne presušuje.

TVRĐAVA U BAČU, 59 KM OD NOVOG SADA

Impresivno utvrđenje iz 14. veka

Tvrđava u Baču je najznačajnije i najbolje očuvano srednjovekovno utvrđenje na području Vojvodine. Iako se ne zna tačna godina, pretpostavlja se da je nastala u periodu između 1338. i 1342, u vreme kralja Karla Roberta Anžujskog, koji je želeo da ojača granice kraljevstva. Utvrđenje se nalazi na površini od 8.700 kvadratnih metara.

POSLEDICE KORONE PO TURIZAM

Drastičan pad prometa

l U Srbiji je u maju, u odnosu na isti mesec 2019, broj dolazaka turista manji za 87,6 odsto, a broj noćenja manji je za 82,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Broj noćenja domaćih turista manji je za 76,4 odsto, dok je broj noćenja stranih turista manji za čak 94,4 odsto, navode iz RZS.

Kurir.rs/ Ružica Kantar Foto: Shutterstock