Episkop mileševski Atanasije Rakita osvrnuo se teške prilike u svetu zbog koronavirusa.
Njegov tekst prenosimo u nastavku.
Iskušenja kroz koja danas prolazi svet oživljavaju mi sećanja na moga dragog profesora, slavnog bogoslova Aleksandra Šmemana, koji je sva svoja razmišljanja posvećivao upravo onim ključnim egzistencijalnim temama. Poznata je i njegova knjiga "Za život sveta", na koju sada vredi ponovo skrenemo pažnju javnosti.
Iznoseći stav i vekovnu praksu Hrišćanske Crkve, Šmeman nas podseća da se rešenja svih životnih pitanja i kriza u koje zapada čovečanstvo nalaze u ličnosti i delu Gospoda Isusa Hrista. Hristos je pobeditelj smrti, moćni lekar od svake bolesti, oslobodilac od greha, istinski i nepogrešivi učitelj života. On je i rekao: "Ja sam Put, Istina i Život". Nema neke druge ličnosti u istoriji koja je toliko pozitivnoga učinila i unela u svet. Hristos je jedini Spasitelj sveta - Mesija. Nažalost, dok se borimo sa epidemijom ove zarazne bolesti koja seje smrt po celoj planeti, kao i u svim drugim prilikama, nekako se kod nas vrlo malo pridaje pažnje Hristu, iako baš on može u svemu da nam pomogne.
Dobija se čak i utisak kada pratimo svetske medije da bi neki smrtnici želeli da oni budu neke nove mesije. Takve treba podsetiti da je pravi Mesija već došao, i drugih Mesija neće biti. Mi možemo, a to nam je i dovoljno, samo da budemo učenici i sledbenici onog pravog Mesije - Isusa Hrista.
Pozvao bih sve koji boluju od korone i sve one koji se protiv nje čovekoljubivo bore - lekare i druge dobrotvore da se zajedno podsetimo na onaj događaj opisan u Jevanđelju gde Hristos na uznemirenoj morskoj pučini spasava svoje učenike od valova koje su podizali vetrovi i koji su pretili da im razbiju i potope lađu. Strašna bura je besnela kad je Hristos spavao. Na smrt preplašeni učenici Hristovi bude ga i zapomažu: "Gospode, spasi nas, izgibosmo"! Hristos im je na to odgovorio: "Zašto ste staršljivi, maloverni"? A onda Hristos, kako svedoči jedan od tih učenika, "ustavši zapreti vetrovima i moru, i nastade tišina velika. A ljudi se začudiše govoreći: Ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more?!" ( Mt. 8, 24-27 )
Uveren sam da će svako ko se podseća na ovaj događaj biti ohrabren, dobiti novu nadu i sigurnost, jer je Hristos stalno prisutan na svakoj lađi koja plovi pučinom naših života - potrebno je samo da ga zovnemo i da zatražimo da interveniše. Mi mu se molimo za to ovamo u našoj Mileševi i drugim našim hramovima. Kao što je zaustavio duvanje vetrova i spasao svoje učenike na morskoj pučni, tako Hristos može da pokaže svoju moć i nad epidemijom virusa korone.
Zatim, za pravilno razumevanje takvih teških pojava kao što su bolesti, nemiri, ratovi, zemljotresi i atmosferske katastrofe treba čuti i tumačenje jednog daljnjeg učenika Hristovog - Prepodobnog Sisoja (+429), koji veli: Ako te je snašlo neko iskušenje, znaj da je to Bog dopustio zbog grehova tvojih, a akoli nevino stradaš, veruj da i to ima svoje mesto u Božijem promišljanju o svetu! Dakle, naši lični gresi jesu stvaran i moćan faktor za tokove naših života i za sva svetska zbivanja, i tu činjenicu treba uzimati ozbiljno.
Zdravlje, kao i naše večno spasenje, treba da shvatimo kao dar Božiji i izraz ljubavi Božije prema nama. Zato nas Crkva u svojim molitvama poziva da budemo zahvalni Bogu za taj dar i da naučimo da taj Božiji dar cenimo kao najdragocenije blago, ali i kao sredstvo preko kojeg ćemo da služimo našim bližnjima. Zbog toga kod nas Srba postoji divna uzrečica: "na zdravlje i spasenje"! To je najlepša želja koju izražavamo drugim ljudima, jer u ovom životu najvažnije nam je da imamo zdravlje i da zadobijemo večno spasenje u Carstvu Hristovome.
U sređivanju međuljudskih odnosa u porodici, u širem društvu, u državi i svetu najkorisnije i najpreporučljivije je pridržavati se Hristove nauke. Hristova nauka vrhuni u Njegovim dvema zapovestima: "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim!" i "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe!" (Mt. 22, 37-39). Crkva Hristova se kroz vekove držala ovoga principa.
Danas se plodovi primenjivanja ove Hristove nauke jasno prepoznaju u Crnoj Gori, gde se kroz molitvene litije po sloganom „Ne damo svetinje", koje organizuje Srpska Pravoslavna Crkva Hristova, ljudi zbližavaju i pored svih svojih različitosti u pogledu nacije, religije, kulture, i gde se uz praštanje i međuljudsko razumevanje zalečuju stare rane zavade i bratomržnje, i unosi se mir i stabilnost i harmonija u društvo. To što vidimo da se na poziv SPC ostvaruje u Crnoj Gori može da bude poučno svima u svetu.
Kurir.rs
