JELENA TRIVAN I ZLATAN VIDOVIĆ U USIJANJU: Dara iz Jasenovca nije propaganda, to je film ljubavi, a ne mržnje (KURIR TELEVIZIJA)

Kome i zašto smeta da se svet upozna sa zločinima iz ustaškog logora u Jasenovcu, kojih su se gnušali čak i sami nacisti?

O tome večeras u emisiji "Usijanje" govore Jelene Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije i Zlatan VIdović, jednan od glavnih glumaca u ovom filmu. Voditeljka emisije je Silvija Slamnig.

O filmu se priča i u SAD, kritika u magazinu Varajeti nije dobra?

- Pošto iza filma stoji ozbiljna producentska kuća, svakodnevno izlazi mnogo kritika u SAD, i sa time će biti upoznata srpska javnost. Čak i u kritici u magazinu Varajeti se ne kaže da je film loš. Autor je prijatelj Filmskog festivala u Sarajevu i radi na hrvatskim univeriztetima. U toku je kampanja protiv filma, a Gaga Antonijević je u SAD jedini napravio prosrpski film. Gaga se vraća na Holivudsku scenu opet sličnom temom, i lobisti. Šta god se desi sa Oskarom, videće se da je film Dara iz Jasenovca nema loše namere, kaže Trivan.

- Ne bih reagovao na tekst u magazinu Varajeti, jer je to osuda na političkom nivou i ne može da se nazove kritikom. Film "Dara iz Jasenovca" ima vrednost koju su prepoznali distributeri u Americi. Oni ne ulažu u nešto što nema tržišnu i umetničku vrednost. Nadam se da će film da se meri samo svojim kvalitetom. To je jedini pravi put - rekao je Vidović.

Kakve su šanse filma d auđe u uži krug za Oskara?

- Film kreće u Americi u distibuciju 5. februara, i to su sve veliki bioskopi i u svoh 50 država, i to je važno. Ja sam skeptična od početka, i citirala bih da smo trebali da snimimo film o Jasenovcu zbog nas samih, a ne zbog drugih. Čudno je što su ovde kod nas ima velikih otpora. Dolazeći na ovo gostovanje, Zlatan i ja smo videli na Tviteru da neki ljudi pljuju film i govore da je to neka budalaština, a da ga nisu ni pogledali. To samo mogu da rade ljudi koju ne vole ovu vlast i državu, koja je podržala njegovo snimanje. Drugi kojima smeta "Dara" su filmski radnici, jer su smatrali da je njima mesto u trci za Oskara, a treći su predstavnici kvazigrađanske Srbije, koji misle da o zločinima ne treba govoriti i da se tako samo otkopavaju leševi, da treba da ćutimo. Sve zajedno je sramotno. Ako u Americi distrubuteri se trude da dokažu da film nije prolaganda, a ovde imamo ljude, ja zbog takvih idem po televizijama, da kažem da je ovo srpski film sa najvažnijom temom - smatra Trivanova.

- Kolege moje uglavnom nisu pogedali film. Ali da nema svoju vrednost ne bi se oglasili tako kritičari. Mislim da je malo degutantno podvlačiti ovaj film kroz politiku, a on ima svoju misiju, da što viuše ljudi u svetu sazna za logore NDH, kaže Vidović.

- Ocena da je holokaust atraktivna tema i da je Srbi koriste je užasna. Da li nek sme da kaže za Šindlerovu lustu da je jevrejska propaganda? A film Kvo vadis Aida je prikazan ovde, i nije se govoril kakav je kvalitet film već je govoreno o pijetetu. Samo u Varajeti je bio negativna kritika, ostalo se govori da je to jedan dobar objektivan pristup bez patetike i mržnje, kaže Trivan.

Jedan hrvatski istoričar je rekao da je ovaj film najveća srpska laž?

- U filmu nema brojeva, on se bavi bolom, osećanjima, i zato je to on veliki. A čak i govore Maksa Luburića možete naći na Jutjubu. U Hrvatskoj postoji Jasenovac, imate dokumente. Ne očekujem da će prva reakcja u Hrvatskoj biti dobra. Mi smo im pisali sa molbom da snime neki kadar na teritoriji Hrvatske, a nismo smeli ni jelku da snimimo, kaže Trivan.

- Ovaj film je film ljubavi a ne mržnje. Ovim filmom pokušavamo da kažemo da ljubav treba da pobedi sva zla. On ne osuđuje nikoga, već prikazuje šta se tamo dešavalo. Uvek postoji svetlo na kraju tunela. Zamislite da morate preko noći da odrastete, a to se dešavalo tamo toj deci. Gaga Antonijević postavlja pitanje zašto ranije nije snimljeno. Zamislite dete od 10 godina kada ostane bez svojih najrođenijih. Film nije kritika društva, neke genocidne tvorevine, nego lična priča. Dara vidi oko sebe mržnju koja prelazi sve okvire. Meni to kao čoveku je neshvatljivo - ističe banjalučki glumac.

- Film je činjenično ustanovljen, baš da ne bi bio osporavan. Korišćene su proverene činjenice proverene podacima i dokumentima iz Muzeja Holokausta. Zato je sve utoliko bolnije što moramo da odgovaramo na osporavanje, kaže Trivan.

- Za mnoge je teško da prihvate istinu koja ruši ustaljeni model prema kom su samo Srbi krivci za ratove, kaže Trivan.

- Ako je film loš, u prvom talasu će ga pogledati jedni, a ako je loš više neće. Ako je dobar, talasi će se ređati. Zaista nisam video veće interesvovanje za film koji još niko nije pogledao, kaže Vidović.

- Imamo i mi lobiste i producente na svojoj strani. Nije tajna da ulažemo u lobiranje za savko kadnidata za Oskara iz Srbije, to nije tajna. Ali se nije do sada desilo da se digne ovolika bura, kaže Trivan.

- Jako je teško snimati film o ovoj situaciji, meni kao glumcu je bilo najteže pomiriti svoja privatno i glumačko osećanje, kaže Vidović.

- Ja sam imala strašnu tremu, jer ako se napravi prvi loš film, onda on propast, sdvaki drugi onda asocira na tu temu. To se desilo sa serijom Nemanjići i filmom Boj na Kosovu. Za državu je jako loše da prvi film o Jasenovcu bude propast. Ja sam film gledala pet šest puta, bila sam ponosna i potresena, i sigurna da se država neće osramotiiti, to je film koji ima želju da pokaže emociju i u tome je uspeo, kaže Trivan.

- Bilo je suza, ali to nisu suze, to je stanje kada je sve curelo iz mene, to onda više nije stvar tehnike, to je jače od samog bića. Jedna anegdota je ušla u film. Postoji scena kad ustaškom zapovedniku predajemo stvari koje smo našli kod leševa, a ja među leševima pronađem drveni krst. Scena je trebalo da se odvija tako da ja njemu dam krst, a on ga baci na mene i onda rez. Međutim, kad je kolega to uradio, krst se zalepio za moje grudi. Samo sam se okrenuo i stavio ga džep. Krst je kasnije proigrao kroz čitav film. Nije to bilo u scenariju, nego je valjda neka viša sila, kaže Vidović.

- Antonijević je rekao da ne želi film o spasavanju Srba nego o stradanju, i da ne želim da film liči na kukanje, već na istinu. Rekao je i da ne želi film koji šii mržnju. Ali Daru spasava na kraju Hrvatica, i poruka je da ljudskost na kraju ne gde pobedi, kaže Trivan.

- U Hrvatskoj će biti ljudi koji će ga prihvatiti, neki će ga ignorisati. MIslim da ljudi osuditi zlo a veličati dobro. Jedina prava podela je na ljude i neljude, kaže Vidović.

- Oni koji žele da ga podrže, biće osuđeni verovatno. Ali nisam optimistična i mislim da kolektivni stid će biti veliki i da e ovaj film u Hrvatskoj naići na veliko negiranje, i da će kod njih doći do otrežnjenja, kaže Trivan.

- Snimaće se još filmova poput: Košare, Oluja, Halijard, kaže Trivan.

(Kurir.rs)