Pravoslavni vernici za dva dana slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista. Neki od najlepših običaja u našem narodu vezani su za ovaj i dane posle njega - od paljenja badnjaka, postavljanja slame u kući, po kojoj bi trebalo da "pijuču" deca, dok traže poklončiće - poneki slatkiš, suvo voće, bombonu ili neku paricu, preko dolaska položajnika u kuću, lomljenja česnice...
Ali, pre svega, važno je da se svi tokom ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika rođenja Hristovog, pa do Bogojavljenja (19. januara) pozdravljamo rečima "Mir Božji, Hristos se rodi!", a otpozdravljamo sa: "Vaistinu se rodi". Nisu se mnogo promenili narodni običaji za Božić. I nekad i sad pozdrav je isti, božićna pečenica i česnica važne, a položajnik veoma poštovan.
Prilagođavani su, naravno, u zavisnosti od sredine u kojoj se proslavlja, i prema mogućnostima u urbanim sredinama, u kojima, na primer, ne može badnjak da se pali u šporetu "smederevcu", uz reči: "Koliko varnica - toliko parica", ili da se stavi slama ispod stola na kome je svečana božićna trpeza, jer jednostavno u gradu slamu nemamo gde da nabavimo.
Ali su suština i simbolika obeležavanja praznika iste - skromno slavljenje čestitosti i dobrote.
Badnji dan i Božić slavimo dan za danom, a običaji i shvatanja vezana za njih su veoma ispreplitana, pa su tako Badnji dan i Božić neraskidivo povezani. Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, domaćin u rano jutro odlazi u šumu i donosi granu mladog cerovog ili hrastovog drveta. Badnjak - po kome je ovaj dan i dobio ime, se u kuću unosi na Badnje veče.
Jednim delom Badnjaka se nekada ložila vatra, pa kad pregori nosio se u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio sutradan, na Božić. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, i u kuću unosi čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.
Po pravoslavnom običaju, na Badnji dan se vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.
Sutradan ujutru, na Božić, odlazi se u crkvu na pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a čiji je cilj duhovno i fizičko pročišćenje. Iako su vernici na Badnje veče u ponoćprisustvovali paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica isto uradi u svojoj kući. Badnjak u kući, dakle, treba da pali takozvani položajnik - muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag. Običaj je da položajnik dok gori badnjak govori: "Koliko varnica - toliko parica", čime porodici kuće u koju je došao želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.
Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao - grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana, jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
